Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ето, драги пријатељу, од свију наших вештина песништво је на највишем ступњу: па кажи ти мени колико нас има који бисмо умели и хтели правити разлику међу Бранком и М. Д.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Књижевност је знатно напредовала, нарочито песништво. Створио се нов стил, јак и оригиналан, који се назива београдски. Београд је био последњих година средиште велике
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
, и на те се строфе данас нико не обазире. Осредње песништво Милете Јакшића ( 1869- 1935), незанимљиво чак и у односу на његове срећније тренутке, данас, у још слабијој верзији,
И поред тематског обнављања, и благог озрачавања неким од процеса кроз које песништво у ХХ веку пролази, дечја песма се у суштини не развија; тешко је замислити у ком би се правцу она и могла развијати, а
Корисна песма је кратковека, захват и домет су јој нижи. Али песништво је, пре свега, рад у језику и на језику; могуће је и рекламу за сапун срочити инвентивно, духовито, откривалачки.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тек понешто могло се узети у обзир, тако Платонова наука о дуалитету душе и тела и гипкост диалектике Аристотелове. Песништво и уметност ставише се у службу цркве.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Читање и писање слабо је цветало тих дана у Идвору, али је зато песништво било у пуном замаху. Верни старим обичајима Срба, у дугим зимским вечерима Идворци су одржавали своја посела.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Говорити о српској књижевности и не осврнути се на народно песништво, мислим да је немогуће. Говорити у овој 1987. години о књижевноме наслеђу, мислим да је нама такође немогуће а не
две тежње ретко ко повезује, а оне су у Петровићевој поезији два лица исте појаве, карактеристичне за модерно европско песништво.
За такво су песништво мало битна, ако су уопште и битна, личноприватна осећања која корелирају са оним сазначењима, значењским „полутоновима“
Мишић је изнео, одсечно и одважно као што је и иначе умео, седам сазнања до којих је дошао ишчитавајући домаће песништво у распону од једног века.
валентнога избора кад постоји неки вид синонимије; оно се, наиме, жели да напусти као подручје које је резервисано за песништво.
одатле и почиње наше модерно песништво. А најзад, и можда као најважније, ваља рећи да се у истом периоду, на прелазу из деветнаестог у двадесети век,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
песништвом, својим полу народним полу уметничким темама и дикцијом, почиње коло, наслањајући се на народно лирско песништво.
Даљи развој - виђен управо као усавршавање - Поповић прати све до почетка двадесетог века, када у пуноме јеку „долази песништво с највишим уметничким обликом и углађеношћу, с примесама реторским, песништво преимућствено стилистичко, с дикцијом
века, када у пуноме јеку „долази песништво с највишим уметничким обликом и углађеношћу, с примесама реторским, песништво преимућствено стилистичко, с дикцијом пуном и разгранатом, песништво виртуозно (Дучић, Шантић, Ракић)”.
обликом и углађеношћу, с примесама реторским, песништво преимућствено стилистичко, с дикцијом пуном и разгранатом, песништво виртуозно (Дучић, Шантић, Ракић)”.
узете, лако могу подвести под Поповићеве карактеристике „декадентног” песништва, које је сменило претходно „виртуозно” песништво: Станковић, могли бисмо рећи, пише „у разлабављеном облику, у стилу неправилном и мутном, често сплетеном”, његово је
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Њу ипак не треба потпуно потцењивати, али јој још мање придавати значај који нема. Мислим да је то песништво тачно оно што је о њему већ једном речено: пре ферментација поетичних стања и расположења, сирових и примитивних, него
се просто распада од периферијских дијалекталних унакажења; његова љубавна лирика познаје пре љубавни јед но јад; то песништво је без крупнијих мисаоних и осећајних доживљаја и идеала, приземно и неозвездано, и стилом и темпераментом без
По нагону а и по своме положају у друштву младом и које се у живој комуникацији са околним културама уздиже, то песништво је било нужни спроводник уметничких тежња често здравијих, па и модернијих, самониклијих и трајније прихатљивијих него
Једном речју: поезија и музика су ишли тешње здружени док се књига мање читала. Наш XВИИИ век, посебице грађанско песништво у њему, а преко њега и добар део читане наше предбранковске поезије, још су чували, и упорно, те раније несумњиво
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
раскрстивши подједнако са застарелим класицизмом и нестваралачким опонашањем народне поезије, увео је наше песништво у просторе европског романтизма. Он је песник елементарних осећања, близак анимистичком и пантеистичком поимању света.