Употреба речи пет у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Идите, помешајте своју племениту крв са крвљу пострадавшега за вас и за род човечји!... На Велики петак освануло је пет стотина косача, мрка погледа, чврсте деснице.

Шта значе ови гвоздени колути на овим мрачним стубовима? — За тих пет гвоздених колута беху њих петоро браће повезани: њих четворо млађих овде је у овим мрачним зидовима у мукама живот

— У начелству је простран ходник, — продужи даље, — не само пет-шест кревета, него би се и шесет могло у тој просторији сложити.

Ходници у начелству беху мермером патосни, по томе мермеру намештено беше пет-шест сламарица, ка којима су шпитаљски болесници лежали. Сиромаси! Ја сам их видео. Беху то бледа, увела лица.

Кажу: бог! Божја воља... А кад ми три пута кућу запале, кад ми пет куршума кроз тело продере... је л’ и то божја воља?... Мајстор-Симо, јесу л’ и тебе Маџари поробили?...

а ове су груди за цара и за наше право пет пута рањене!... И ти си царски човек... а ми скотови, које ћеш ти само ради једне воље на робију гонити!?...

“ питао ме је необично: узбуњеним гласом... „Видиш: ја сам се ноћас добро постарао! Имаћемо у изобиљу барем за пет-шест дана; али, Грлице, онај лончић мораш разбити!“ додаде некако потмулим гласом.

1874. ЈЕДНА НОЋ ПРИПОВЕТКА ИЗ КАЛУЂЕРСКОГ ЖИВОТА Око пет сати поподне стигао сам у Криви Вир; то је село у подножју саме Честобродице и Ртња...

Даћеш, џанум, још једно пет дуката!...“ Сиромах Живко уздахну, те мало му је што и претекло у кеси, али шта је знао чинити: извади и тих пет

“ Сиромах Живко уздахну, те мало му је што и претекло у кеси, али шта је знао чинити: извади и тих пет дуката, скиде капу, пољуби калуђера у руку, а затим одосмо кући да сутра опет дођемо.

ди...“ и тако захрка наш сиромах културтрегер. То тако изгледа у прочељу, а у зачељу — е, ту је сасвим други свет: пет-шест пензионера, седам-осам трговаца, и они који нити продају свилу ни челик, него лепо дају новце на зајам...

Кад је обичан дан, ту седи поред капетана и капетаница и остала породица, а ћата отиде са пет-шест окривљеника и једним пандуром у виноград, па онде надгледа како ће се окопати или орезати.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Цар заповеди да му се даду пет таланта. Вели дворјанин: „То је много за моју кћер.” — „Узми, пак ћути,” — рече му цар; — „Александру би срамота била

не старај се ти: он ће наћи начин како ће се у њега помешати, и тераће га о свом рођеном трошку; у том послу он не зна пет ни девет, то је његов елемент без којега он дисати не може.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

и газе завичај; и пламте још амбари пуни жита и мишева; некошена трава, труне грозд на грани, зрно у махуни, а пет сељака, забачених глава, лежи, у хладу јабука, и спава.

Уто и спавању време. Пре но заспим кажем жени: вешаће ме у пет, гледај да ме пробудиш нешто раније. Ујутру вешала, нова новцата, чврста, ужад јака, џелати обучени, - руку на

2. Овде гладних нема само пет, него скоро тридесет хиљада! А ми за њих немамо баш ништа: ни две рибе, ни пет хлебова, ни Христа!

2. Овде гладних нема само пет, него скоро тридесет хиљада! А ми за њих немамо баш ништа: ни две рибе, ни пет хлебова, ни Христа!

Ако треба, викаћу и с вешала! Ако треба, говорићу и с коца! Христос је само са две рибе, са две, нахранио пет хиљада људи! Али ни са пет хиљада риба не би нахранио два ослободиоца! Јеси ли ту причу завршио?

Ако треба, говорићу и с коца! Христос је само са две рибе, са две, нахранио пет хиљада људи! Али ни са пет хиљада риба не би нахранио два ослободиоца! Јеси ли ту причу завршио? Ако јеси, Могу ли сада и ја нешто да кажем?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Мој отац и мати имали су осим мене јошт пет синова: Николу, Петра, Григорија, Димитрија и најмлађега Симу, који је у Ћесарији учио војену академију и био кадет, а

Нас је било у селима која су бранковичкој цркви долазила пет попова, но нисмо делили, него наши нуријаши од нас пет кога првог нађу, зову га, те чита молитву или крсти и проче; и

Нас је било у селима која су бранковичкој цркви долазила пет попова, но нисмо делили, него наши нуријаши од нас пет кога првог нађу, зову га, те чита молитву или крсти и проче; и сваки попа неће рећи: „Није то моја нурија, нећу да те

и нађемо да су пашине речи све истините, и ако он не држи доста војске, то ће освојити видинске аге и субаше, пак ће пет пута више сами узимати, него што ће од нас искати везир да му ми дајемо.

певајући, запали оне колебе од трске поред касарне, и из те ватре пукне једна пушка и убије некога Алексицу из Јошеве. Пет дана по Божићу дођем и ја ту и до несем мом оцу кошуље и друге потребе; нађем мога оца у соби на Су-капији.

Фебруара 28. позовем Турке из Ваљева на договор, и дође ми Сали-спахија, који је био мога оца ћата, и јоште пет стари̓ Турака.

Ако ли не истерате, а ви нас чекајте до пет дана доћи ћемо, да га ми сами истерамо. Но ми опет нећемо на вас, који сте мирни и добри и цареви Турци; ви се одвојте

ја: „Или Пореч-Алију из Ваљева истерајте, или се надајте: ето нас на Ваљево, па што ком Бог даде; а вера је тврда: за пет дана нећемо ударити, не би ли ви Пореч-Алију сами истерали.

И опет вам кажем: ето нас до пет дана, ако Пореч-Алију међу вама уздржите”, — и растанемо се. Вратим се ја и Живан буљубаша, који смо ту на састанку

љево да палимо?” Ја му кажем да сам дао веру да за пет дана нећемо ударити; али због тога сам ја то учинио, што је доста Турака у Свилеуви, и што сам тамо 200 најбољи̓

ми: „Да ниси, душо, вере задавао, ја сам мислио баш вечерас да ударимо: али кад си на Свилеуву послао војску, и на пет дана одгодио, нека остане док видимо шта ће на Свилеуви бити; но велим да ја уз пут испод Ваљева ово чардака, сена и

само до 400 остаде с нама у Грабовици на конаку, а ја, ослањајући се на оно што сам с Турцима у̓ватио веру, да за пет дана нећемо ударити, легнем без бриге да спавам.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а

Међ њима је газда Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп Рашко, Видак, писар општине н-ске, и још њих пет-шест. Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш.

— Плаћа да видиш, газда Милуне, доста добро! — настави поп. — Њему је кашто падало по четири-пет дуката само од једне свадбе. — По четири-пет дуката! — зачуди се Милун. — Ја шта ти мислиш.

— настави поп. — Њему је кашто падало по четири-пет дуката само од једне свадбе. — По четири-пет дуката! — зачуди се Милун. — Ја шта ти мислиш. Најмање од весеља мора му пасти барем сто рпоша.

Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на другу страну, док ето ти му дође пет-шест људи; неки носи вучију, неки чабар, а неки не носи ништа.

— Те лажу, море не ти пројде, жив ми господ! — Ама јуче је човек продао по двадесет и пет гроша. — Човек? У Београд рече? — Усред Београда на пијаци. Продао је Витомир восак по двадесет и пет гроша.

— Човек? У Београд рече? — Усред Београда на пијаци. Продао је Витомир восак по двадесет и пет гроша. — За Витомира ти мени рече? — Јес', јес', Витомир. — Восак за двадесет и пет? — Јес', за двадесет и пет.

— За Витомира ти мени рече? — Јес', јес', Витомир. — Восак за двадесет и пет? — Јес', за двадесет и пет. — Те лажи, џенабет! Не продаш ни по петнаест.

— За Витомира ти мени рече? — Јес', јес', Витомир. — Восак за двадесет и пет? — Јес', за двадесет и пет. — Те лажи, џенабет! Не продаш ни по петнаест.

— Што не платим, не платим; ће ти платим сос лепи пари. Што иштеш за ока? — Па рекох ти, двадесет и пет гроша. — Хм! двадсет и пет! Не се прави будала... Ти платим шеснаест. — Каки шеснаес'? Ни за дваест ти не дам.

Што иштеш за ока? — Па рекох ти, двадесет и пет гроша. — Хм! двадсет и пет! Не се прави будала... Ти платим шеснаест. — Каки шеснаес'? Ни за дваест ти не дам. — А осамнаест? — Аја!

Зовну гостионичарског слугу да му исплати данашњи трошак и упита га: »Колико«? — Двадесет пет гроша! — одговори слуга. — О, како то, зар опет двадесет пет? — упита Мојсило као слутећи нешто.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И рече: — Залучујеш телад? – Ја. — Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) – Пет. – Доста... И умукну. Више не знаде ништа рећи. А и њој није било боље. Чула је све што је данас било...

Заврзан никако не ћути: — То се зове нишанити!... Него и ми смо ти добро... Чекај! Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!... Десет мртвих Турака!...

Молим те... да пођем и ја с тобом!... Ја нећу ићи кућама. Лугове црнобарске знам као својих пет прста... Молим те!... — Добро, најпосле. — А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. — Нећеш, нећеш.

— рече Ногић. — Ти би хтео да сатреш турско семе!... Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!... Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...

Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!... Турци су, брате, паметни!... — Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко.

— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош... Пушке се напунише. Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... — Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? — Не. Сад се прибирају.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

септембра 1943) НОВА ВЛАДА Славно се друштво опет сврста, Јутрос имамо нову владу, И од три прста и с пет прста Краћих и дужих, то сви знаду. С ђилкошима су велеможни, Слободу сви да бране кољем!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Нема је — рече и официр, али мирно, као периодичан чиновник који зна да после пет година мора доћи класа. — Што ли, боже? — рече опет казанџија. — Ваљда... та да... овде и нема Турака...

А камо ономе онде с ногом?” — „А шта ме се он тиче?” — „Ха, не тиче те се је ли? дај овамо, докторе! Један, два, пет — колико их треба! деде, сеци! Сеците му ногу овде! Јок, не питам ја треба ли или не треба: сеци ти само! Тако!

У оба му писаше да ће доћи чим се породи и дигне, али од последњег писма беше прошло већ пет недеља, а Турци дошли на Тресибабу, а Черкези руше његову кућу и пале му постељу на којој му можда жена лежи.

” И бог га је заједно с пошом одарио здрављем. Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеца и ноге јој почеше отјецати.

И владика ћути. Тако то траја неко вријеме, онда рече поп: — Треба ли ту штогод трошити? — Једно пет шест дуката мјесечно. Попу чисто одлакну: — Нема од тога ништа, оче владико! Гдје су толики новци?

Кад уђе у собу, а он лежи на кревету који је начињен од кухинских врата под која је подметнуо на четири краја по пет шест цигаља. На ногама му панталоне, а горе само кошуља. Босоног лежи и чита некаку купусару. — Помози бог!

Станем на вјетар, па чисто забрекнем. Па кад послије опет узмем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе. Учитељ се насмија. Онако: једним крајем уста и једним оком.

”, јер таквог скептика као што си ти, мало је. Сад ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу. Остали смо сами — немој да ми се смејеш кад ти кажем да нам је некако свима тужно.

После пет минута ја извадих сахат. — Већ 11. Ви знате — рекох ја као у шали — да сам ја болестан, па ипак ме не терате да идем

Један просјак који иђаше на коленима пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу. Пред кућом за концерт, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола.

Време је било сухо, тога дана било је на термометру -10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно. После пет минута били смо доста дубоко у шуми.

— Опростите што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја. — Молим вас, ви сте врло скромни.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Охо! — чуди се поп Спира. — Кол’ко то изби? — Седамнаест, али то је управо дванаест... Морате увек пет опциговати, — вели поп Ћира, — па онда је таман тачно толико сати. — Па пре сте опцигивали четир?

И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него

Тако је негда диктирано и писано писмо. Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо, а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.

и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки. А, сто му заверака његових! Пишу ми оданде да је први момак у Талијанској!

Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку. Лепа, велика кућа, а на њој ни крајцаре дуга. Пет прозора са сокака, а прозори пуни цвећа, а међу цвећем два кавеза са канаринкама.

је поп Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем спасао често и себе и још бар пет-шест комшијских кућа. По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.

коју је опарала са једне стародревне кожне фотеље, у којој је још њена баба одмарала старе своје кости, и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.

— рече г. Пера. — Па имам тако тридесет акова. Ниједно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо, а пијемо ово лети.

И једна и друга се извињавала умором и врућином. Тако је трајало до пет часова. Тада гђа Перса подсети друштво да би добро било да пређу мало код њих. А то је било врло добро.

И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно »жене мироносице« — брже него да је цело село испреплетано телефоном —

Све, све се променило; само домаћи пет’о посред њих остао још онај лепи, стари, летошњи петао. Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би,

из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— И показујете на другога. — Он? — И опет се исто онако и другоме уноси, загледа га. — Има четрдесет... четрдесет и пет година. Толико, нема више... — Самог себе уверава. Тако исто и за живот, колико ће који да живи.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал кад није тако, а оно бар хиљаду форнити морам добити, па не сме баш ни пет пара фалити.

— А да има што, бисте ли је узели? — Бих, пре тога, да је имала бар хиљаду форинти. — А да сад има пет? — Промислио би' се. Смеју се и оне и он, и тако у шаљивом разговору дођу кући. Вечера је већ готова.

Љуба пак воли што се није сплео са таквим тастом који би немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на „шантли” пет сребра проиграо.

— Господар отац, као што сам чуо, у Пешти је на вашару? — Јест, и тек до пет дана ће доћи. Ево и фрајла-Милеве, обучена што може бити. — Добро јутро, фрајлице! Како сте спавали? — Врло добро.

није сиромах; или каква млада, већег ранга чиновника; или каква пензионираног капетана, али да нема више од тридесет и пет година. Оваквих партија баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје.

Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се. Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола.

— Видиш, ова писма су од фрајла-Јулке. Читај само ово последње што ми је пре пет дана писала. Чекмеџијић отвори и чита: Дражајши мој! Откако те нисам видела, немам мира ни дању ни ноћу.

— Дакле, шта желиш, говори, јер морам јој одговор однети. — Кажите јој да ћу узети њену кћер ако дâ поред ње одмах пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник.

Госпођа Евица Гледићка има око триест пет година; прилична је, особито удесно се зна облачити. Памети је оштре, језика углађена, кад говори, мислиш мед јој из

„Пут онамо и натраг — петнаест форинти. „Кад је код мене био у гостима Сириџић са госпођом Јелком и Савком — трошак пет форинти; могао сам без тога бити. „Кад сам био у Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и натраг десет форинти.

„Кад сам био да просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и натраг пет форинти. „Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј. да просим госпођу Персу са шилдгерехтикајтом — трошак двадесет форинти.

да просим госпођу Персу са шилдгерехтикајтом — трошак двадесет форинти. „Госпође Першуновић слушкињи сам поклонио пет форинти да је за мој интерес задобијем. „Пут за паорушу Татијану Скорићеву у П. — десет форинти.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Шаптао је: један два, један два. Онда на раскршћу застаде и почеша се: пет пута по левом, пет пута по десном колену. Па је тако чинио увек кад је силазио с тротоара.

Шаптао је: један два, један два. Онда на раскршћу застаде и почеша се: пет пута по левом, пет пута по десном колену. Па је тако чинио увек кад је силазио с тротоара.

Африка

Остављамо девојкама пет франака, на чему су нам бескрајно захвалне; полазећи упадамо погрешно у једну одају где наилазимо на нежну сцену

Парк, огроман водоскок, читав базен. Показују ми у урођеничком крају једну дрвену кућицу, око које расте пет стабала: чоколада, банана, хлеб дрво, кокос и једно које носи дивне црвене цветове. Између стабала је шећерна трска.

Погађа се да је сед, дежмекаст, коже изборане климама. Вече, оно нагло екваторско вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да је већ ноћ када прође шест часова, спуштало се патетично по шуми, све до

“ — „У Ампе!“ одговарају два црнца са крме. — „Можете ли чекати мог друга док узме ствари?“ — „Може, око пет минута!“ и шалупа скреће с пута да пристане. После овога кратког разговора, настаје пола сата бесомучне журбе.

и изгризу све изузев дрвета и гвожђа, што зидају црвене мравињаке чврсте као од цемента, високе и по четири и по до пет метара, декоративне као готске катедрале; они што су највећа посластица афричких змија.

Сви га остали црнци презиру, иако он, чим стекне извесно богатство, које у ствари представља пет-шест хиљада километара пешачења, за једну половину купује плави судански плашт, да би био леп, а за другу се опија.

— Пошто? — Десет франака! Ја му дајем још пет за поклон, а он ми враћа десетицу тражећи новији папир. Тако за петнаест само франака добијам маску за коју сам

Сади, једно с другим измешано и једновремено, четири–пет разних усева. од ових он има четири жетве на годину. Најчешће земљу раде сасвим мала деца, толико је она плодна и тако

Није да он не види да је пет много мање од стотине нечег, али је и пет, тога и тога, већ у замашној бројној количини.

Није да он не види да је пет много мање од стотине нечег, али је и пет, тога и тога, већ у замашној бројној количини.

Најзад се опраштамо од краља. Мој поклон од двадесет и пет франака изгледа да га необично радује. Његово краљевство дуго је сто километара, његови поданици зову се Уаватара.

Покаткад наиђемо на ловце сасвим голе и унезверене, који се јуре напред, или на жене са калбасима на главама. Око пет часова долазимо у село Небинге.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Кирије имон! Колико сум крајцари већ дао кроз то проклето гитар! ЈУЦА: Гитар-мајстор је већ пет сати због жица пропустити морао. ЈАЊА: Да ти керверос носи гитару, да ти носи моду и моју памету!

ЈУЦА: Ја се чудим зашто га и држите тако стара и глува? ЈАЊА: Хондрокефало! Оћиш младо катана, да платим пет стотина форинта? Море, памет, море, ја!... Од десет година му правим рачун... ЈУЦА: А штету не рачунате што вам чини?

се девојка, која је трефер начинила, момку, или момак девојки не би допао, таки на овај случај добива девојка своји пет хиљада форната. Момку остаје други пет, пак се могу обоје по вољи усрећити.

Момку остаје други пет, пак се могу обоје по вољи усрећити. ЈАЊА: Па тако, на ову начину, може и жена удата да узми? МИШИЋ: О, дакако!

Пи! Што ми речи оно нотарош за неко лос? Оћим да узмим за моја Катица. десет хиљада форинта стребро, лепу суму, мене пет, Катица пет. Охо! А кад кажи Катица: „Ја сам добила, ја сам господар. Папу не дам ништа“!... О, чекај, шкиљи!

Оћим да узмим за моја Катица. десет хиљада форинта стребро, лепу суму, мене пет, Катица пет. Охо! А кад кажи Катица: „Ја сам добила, ја сам господар. Папу не дам ништа“!... О, чекај, шкиљи! Нећим да ти узмим.

Али тако се то уселило код њега, само да не пропадне, да штеди. Тако за кукуруз дају му људи лепо пет форинта. Аја! Он оће шест.

С отим шкодите свом здрављу. ЈАЊА: Што ви говорите, господар нотариус? Шупу ми пало, коштуи ми више од пет хиљада форинта; коњи ми пођинули: две хиљаде форинта!

МИШИЋ: Овај је добар за тајни разговор. (Да му један-два десетака.) На, иди пиј штогод! ПЕТАР: О, вала богу, од пет година видо и ја среберњака у руци! МИШИЋ (јаче): Па како живиш овде у кући? ПЕТАР: Као наопако.

Како-тако, променио сум. Е, сад дођи други, оћи цванцики што има мати божија. Ајде, да им дам. Пет крајцари на једно парче, лепу профит! Донесим ова кеса да избира. Они бира, ја гледим; они бира, ја гледим.

Ја то тефтерија! Ту је сву рачун. (Виче.) Тридесет форинта! ПЕТАР: Ајде нек буде тридесет. ЈАЊА: Примио си једанпут пет грошики, дека пенди крајцарија; други пут осам грошики, икуси тесера; једанпут по форинта, тријанда.

Кад си носио путуња, пуко кајшу и просуло си толику кљук, пет форинта... Сломио си точку на кола, опет пет форинта...

Црњански, Милош - Сеобе 2

и рече: „Зар то није чудно да се данас, овде, опет, сретнемо нас двојица, где сам Вас први пут срео, пре тридесет и пет година. Мали је број био оних који су се вратили из Турске. Свега три хиљаде од тринаест хиљада.

међутим, настало је, међу хусарима, и кирасирима, кад су почели да им деле дупли профунт и кад су догурали пет буради вина. Тада је у касарни настала таква дрека, да се није чуо глас звона.

Био је познат у Бечу, а Енгелсхофен га је слао и на дворске балове. Био се оженио, пре пет година, Аном, ћерком Јакова Богдановича, који је био сенатор у Новом Саду, као и отац Петрове жене.

Ђурађ је спавао го, и лети, и зими, а спавао је, и после пет година брачног живота, са мајоршом, боље рећи на мајорши.

“ говорио је њен муж и уживао у женином гласу. Насамо, то двоје је лудовало, иако су били већ пет година у браку. Онај кога су та два брата и њихове жене спремали се да испрате, и сам се, за то време, спремао, уморан

предсобља, улазило се у собу, у којој је имао огромну постељу, а толика огледала, да се Павлу чинило да је са њим ушло пет Исаковича, који су се кретали, кад се он кретао, са десна, са лева, са леђа.

И у тој просторији, раскошно намештеној, било је много огледала, тако да је свега било пет пута више, него у стварности, у животу. А то га је узнемирило.

официру, који се тукао у биткама на све стране Европе, враћале ситнице, које је памтио, и после тридесет и пет година, из његове сиромашне земље. Реке је видео бистре као сузе људске. Цер му се јави у далеком плаветнилу.

Бајевич на то цикну: шта да чекају? Чекали су доста, био им је да их пали, пре двадесет и пет година, Ченгић Бећир паша. Пре двадесет, Топал Осман паша. Па шта да чекају? Иду да живе и мру, међу својима.

Јаника Антонович, оберкапетан, потписао је да остаје и добио је, кажу, племство и сто четрдесет и пет ланаца земље у Хунгарији. Има курви у Потисју, али их нема у Поморшију, ни једнога.

спрату, Исакович је уведен у једну просторију, која му се учини читава дворана, а коју је само један канделабар, са пет свећа, био осветлио. Имала је гвоздени балкон, изнад баште, из које је допирао мирис цвећа.

Умножио је тако свој новац, три, четири, пет, и десет, пута, а почео да купује, од Копше у Бечу, низ за низом, дуката.

Теодосије - ЖИТИЈА

ноћ пође на пут, а сам иђаше бос пред њима, жалећи да насити оне што по пустињи самотно живе, који су постили по три и пет дала, и недељу дана, и сваки је по својим могућностима држао пост, јер беху свети велики, пости четрдесетнице, а дан

Велику Кесарију, и поклони се на месту где се Господ наш смилова на народ, и чинећи чудо, по јеванђелској повести, са пет хлебова нахрани пет тисућа људи, осим жена и деце.

поклони се на месту где се Господ наш смилова на народ, и чинећи чудо, по јеванђелској повести, са пет хлебова нахрани пет тисућа људи, осим жена и деце.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Њихова историја за последњих пет векова је историја највећег јунаштва које се може замислити. Нека њихова дела превазилазе машту.

су примили католичку веру, нарочито северно од Неретве, у околини Макарске, Шибеника, у карсном пољу Дицму код Сплита. Пет шестина становништва припада сада католичкој вери, а остатак православној.

Али разлике, често врло знатне, навеле су ме да у њему издвојим пет варијетета: косовско-метохијски, западномакедонски, моравско-вардарски, шопски и напослетку јужномакедонски.

Али је ипак последњих четири-пет десетина година почела печалба увелико, и сада нема села, готово ни куће, из којих мушкиње не иде у печалбу: у Србију,

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Имам пет година службе, седам пута борио сам се с вуком. Прије мјесец дана прекомандован сам овамо и отада почиње моје страдање.

— У срећки број пет има мудар запис: „У страха су велике очи“ — рече Миш пророк. — Можда се тако и вама од мачка учинило да је коњ.

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Љубивоје Ршумовић ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ Садржај НИ ПЕТ ПАРА 2 АКО ВИДИТЕ АЖДАЈУ 3 ШТА ЈЕДЕ МАЛА АЛА 4 ЗАШТО АЖДАЈА ПЛАЧЕ 5 ИДИЛА 6 ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ 7 ТУЖИЦА

НА АСПИДУ КОСАНУ 15 БАБА РОГА 16 АЖДАЈА СВОМ ЧЕДУ ТЕПА 17 ЈЕДНОГ ЗМАЈА КРАЈА 18 ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ НИ ПЕТ ПАРА Свет је постао без везе, све принчеви и принцезе. Ни пет пара се не даје за нас сироте аждаје.

Ни пет пара се не даје за нас сироте аждаје. од акрепа нема ништа, Ни посла за чудовишта. Сва страшила испод неба остаћ

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

тутора који гутају црквене приходе, а кад им се прошири стомак, они су кадри, разуме се, да прогутају и торањ и свих пет звона. Лепо, примам и то!

Госпође, господо, важно саопштење. Пати ли ко од вас од срца? (Одлети задњим вратима, Софији.) Пет чаша воде! Ствар је, господо, пријатна, пријатна, али морам из обазривости почети издалека...

Морам одговорити; могу се ја бунити колико хоћу, ал' морам одговорити. (Вади из портмонеа и одбројава пет стотинарки, иа их ставља у један коверат, који лепи.) На, дај му одговор кад већ морам одговорити.

МИЛЕ: Ја никад немам обичај да тражим више но што ми одиста треба. Мени би моментално требало, рецимо, пет стотина динара. СПАСОЈЕ (вади невољно новац из џепа): Толико највише, не бих вам засад ни могао дати више. (Даје му.

” Ево! АНТА: Па шта си радио? СПАСОЈЕ: Подвалио сам му. Послао сам му пет стотина. АНТА: Хоће ли бити доста то за уздржавање? СПАСОЈЕ: Доста је, него!

СПАСОЈЕ: Доста је, него! Ти би се уздржавао и за двеста динара, па неће он за пет стотина. АНТА: А то што каже за новине и ја сам чуо. СПАСОЈЕ: Шта си чуо?

Или изволите ми ви, господине Новаковићу, одговорите: волите ли ваљалство или ваших пет стотина хиљада, или рецимо ти, зете, волиш ли ваљалство или...(Уздржи се.

Молио бих вас још за једну услугу. Моја су кола доле, седите у њих и идите хитно на станицу, јер нема пет-шест минута до воза. Уверите се лично је ли овај господин отпутовао. ИИ АГЕНТ: Молим! (Одлази.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

могао да га чујем, јер сам већ био у ходнику пуном биолошких експоната и мириса прашине која се ни за четрдесет и пет минута мировања није успела да слегне. Наслоних чело на прозорско окно и затворих очи.

Атаманови облуци би пет-шест пута додирнули површину воде пре него што би потонули и то је изазивало пенушаво потцикивање у Рашиди.

Маркота није још имао ни двадесет и пет, а вереница му је једанпут недељно долазила из Београда. Можда и због тога, тек приче су се, као дим без ватре,

Мој брат Влада тврди да ће уважени Багрицки следеће године у пензију, али он то тврди већ пет година, и ја богзна како не верујем у то, иако је старом већ седамдесет. „Једина моја...

О ногама Мерилин, на пример, могао бих да напишем пет страна, али то није оно што се очекује од мене. Ако сте размишљали схватићете да се од човека увек очекује нешто

Око пет почињало је такмичење ИИИа и ИИИб у кошарци и ја сам знао да ме већ очекују у куту дворишта одређеног за кошарку.

- То је свеједно: ићи ћемо, а ја не волим да вучем ни руксак ни било шта. Ја имам уштеђених око хиљаду и пет стотина. Од рођендана, од новаца, за свеске, куповина у бакалници и тако даље. Имаш ли ти нешто?

имала једну од својих вечитих тамносмеђих хаљина, а лице јој је било као у жене од педесет, иако је имала тек тридесет пет. Помало сам је као жалио, али то није могло да траје дуго.

Чудно! Весна је луда за зечевима. Она не само да их ваја, већ и гаји, размножава, храни и лечи. Пре неких лудих пет година набавила је два, сада их има већ двадесет и седам.

- показала је руком један љубавни пар који се иза споменика неког трговца некретнинама хватао мењајући стилове сваких пет минута. Нисам могао да се не сетим Владе.

руке листове на којима се налазило оно што ће једнога дана бити роман Слободана Галца, она би се прикучила малтене на пет сантиметара и, испруживши врат као у старице, буљила у мене.

Ако окренеш главу само мало, моћи ћеш то да утврдиш! — заигравало се оно друго ја у мени. Само мало! Неких шугавих пет сантиметара! — Бројим до десет! — рекла је Рашида задахтано. — Кладим се да нећеш издржати толико!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

живео је господар Софроније Кирић, трговац. То је било пре шездесет и пет година. Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија

Но како сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више. Па кад се опоменем какви су преда мном богати трговци били, какав је био Тоша Сарајкић, па ето

Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце. Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега

— Кол’ко јој година? — Сад јој осамнаест. — Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате. Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене?

Код нас можемо добар стари „ауспрух” добити, аков по сто форинти, а такови плаћају великаши у Пољској најмање пет стотина форинти за један аков. Ето профита! — Право каже Чамча, тако је, набавићемо и то.

Армицијаш смеје се, пристаје на све што Чамча каже, и бајаги показаће се строг. А није шала, пет акова „ауспруха”, и још има више од пет акова у половачетима, па пô акова ракије, што су за „провијант” попели и

А није шала, пет акова „ауспруха”, и још има више од пет акова у половачетима, па пô акова ракије, што су за „провијант” попели и посакривали у сандуке.

Кречар не може да говори, није шала, хиљаду форинти на десет акова, на њега спада пет стотина форинти, а не зна пошто ће се продати „ауспрух”. Могу га још на путу лопови попити. У срцу проклињу Чамчу.

Чамча то примети. — Дед, Софро, истави те новце; кад се, знаш, они’ пет акова прода, све ће то бити накнађено. Господар Софра мрко погледа на Чамчу, па вади буђелар, изброји хиљаду форинти

Ми ћемо се онде погодити, а ти ћеш бити задовољан ако ти и Кречар добијете за аков „ауспруха” пет стотина форинти. Је л’ тако? — Јесте. — Јесте л’ обојица задовољни? — Јесмо.

Је л’ тако? — Јесте. — Јесте л’ обојица задовољни? — Јесмо. — Ако ли пак преко пет стотина за аков добијем, пристајете ли да сувишак буде мој? — Да ти је просто!

Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби. — Ево, Софро, новаца, Кречар вади новце и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а друго подели на поле. — Ево твоје, Софро, ово је моје, а ово је Чамчино.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Изнемогли од тих вежбања, они су се непрекидно пели кроз шумовита брда. Било је дана кад су пет пута на дан прелазили Муру, која је кривудала, газећи воду. Беху као излудели од промена.

су само оне које ухватише у пољу, а Исаковичев бегунац појави се, пред вече, у логору и би још и награђен, са пет златника, када Карлу Лотариншком показа своје тело изривено ранама из турских ратова.

Око пет сати, отприлике, пробудила се и сетила коња које јој Аранђел беше даровао, па је слабим гласом наредила да им се однесе

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

правила (негативних и позитивних) којих мора да се придржава трудница ако жели да има нормално, здраво дете, свега пет-шест су позитивни магијски прописи (чини, „ваља се“), а преко деведесет јесу негативна магијска правила (табуи, „не

Познавао сам дијете, које је било некрштено, а чувало туке, дакле имало је око својих пет година.“⁵² Шта је узрок овом необично дугом одлагању крштења?

Ту парицу дете носи на увету једну, три, пет, а највише седам година. Након тог времена бабица у зору једног „светачког дана“ скине парицу и баци је у бистру

У Црној Гори доје их три године, и тек четврте морају имати допуст од цркве; када то добију, доје дјецу и пет до шест година“, пише Вук. У Крагујевачкој Јасеници сматра се да је најбоље дојити дете до три године.

У Крагујевачкој Јасеници сматра се да је најбоље дојити дете до три године.²² Изузетно, дојење може да траје четири, пет, шест, на и свих дванаест година!

Дешава се да дете има и пет година, да већ чува козе, па кришом од света иде кући да сиса. У Нишу, бележи Миодраговић, неко дете је сисало све до

Ако се дете не ошиша кад напуни годину дана, онда се шиша са три, пет или најкасније седам година (мора бити непаран број).⁶³ Некада се овај ритуал обављао као и крштење.

Кад дјетету буде четири или пет година — даје му мати тај пупак да га развеже, па ће бити ваљано и знаће сваки рад отпочети без казивања.

имали приступа, народ је успео да, упркос турској окупацији, очува своју сељачку, патријархалну културу кроз готово пет векова робовања. Пирх, који је путовао кроз Србију 1829. године, каже да у целој српској земљи има свега десет градова.

Друга веома рана обавеза деце од петшест година јесте чување живине и ситне стоке. У Бољевцу, „чим дете наврши пет година, почне се одређивати да ради лакше послове, да чува ћерке и свиње, и што је старије то му се тежи посао даје“.

Наш етнолог Тихомир Р. Ђорђевић класификовао је дечје игре на основу њихове улоге на следећих пет категорија: витешке игре, забавне игре, игре духа, игре за добит и орске игре.

Од физичких казни најчешће се појављују следеће: „пет удараца“. „одређен број чврга“, „пацке“ итд. Морално деградирање и исмевање побеђеног врло је маштовито и разноврсно:

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

у водену траву и окреке, куда се шуљају белоушке змије, где се коте жабе и пуноглавци, и да се до грла потапа тамо пет ноћи, па ако га змије и траве не удаве, да се у тамницу мемљиву баци, да грки пелен уместо хлеба једе, да му кувају

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

се ради породице, напустио сам бајке, па чак и првенство Југославије у убацивању шибице у чашу, које се одржавало пет година узастопце пред кафаном »Три грозда«, где сам имао неке шансе.

Када се дим разишао, на тргу је лежало пет мртвих играча. Била је то најлепша смрт коју сам икада видео. Из звучника обешених у крошњи липа кркљао је Јохан

Најзад и на њих стиже ред и они могу да чују како пева Империо Аргентина, како њен глас на седамдесет и пет обртаја стиже из зрелих поморанџи, оле-бикова и Гранаде у којој цветају гранате; чини им се да она има глас баш за оне

Јелена је чула Хари Џејмса. Јеленина бака је правила одличну вишњевачу. Она је у јулу купила пет кила вишања и ставила их у стаклену теглу.

Она је у јулу купила пет кила вишања и ставила их у стаклену теглу. Онда је у ту теглу насула пет кила шећера, па је читаву ствар повезала пергаментом и црвеном гумицом. Онда је ту теглу ставила у прозор.

да одвајаш, каже, ћошак са нама, једно пет-шест година, рекао је, па ћеш ваљда нешто смислити! Тако он оде, а после смо му видели и тај други филм — али нам није

Имате тридесет и пет година и желели бисте да останете непознати. Хоћете да напишем нешто само за вас? Видите, нисте ни приметили како

Сећате ли се те трулежи и расутих утроба које је исповраћала ноћ? Данас, кад вам је тридесет и пет година, видите један други свет.

било ту, надохват руке: боја његовог мокрог асфалта, позната лица под влажним сунцобранима кафане »Парк«, Сарајево у пет по подне...

је најзад прави живот за којим је данима чезнуо, и испоставља се да је то опасан живот, жесток живот — прави живот. Пет стотина шездесет и три метра ниже Пуфко преживљава обрнуту сцену. Избачен из догађаја. животињски завиди Бел Амију.

Тако Ками жмури у тами затворених страница. Испод њих су стрме баште пуне шушкетавог лишћа у пет по подне, а сасвим доле врео град који почиње да се хлади.

Корњаче коштају пет динара. Чак и оне веома старе, које су виделе толико тога, коштају такође пет динара. Аутомобили су много скупљи.

Матавуљ, Симо - УСКОК

“ Па се свијет поче згледати. На каменој клупи, недалеко од градске капије, сјеђаше пет Црногораца а четворица их сјело под клупом, на голу земљу.

ИИ Тога дана иза подне застуди и небо се наоблачи. Тада се кренуше из Котора: кнез Драго, његов пристав, његових пет браственика и њихове три женске, а придружише им се три његушке жене из других брастава.

колача, свите, платна, јер сав новац што кнез узе за товно јуне, потроши за купљу, те он сâм понесе више него свих пет браственика!

Кићун и Шуто унесоше двије бадњарице, називљући као и кнез, а прихваћани истим обредом. Они хитро унијеше још пет бадњарица. Тада Крстиња пружи домаћину чашу вина, а он се прекрсти и наздрави огњишту: — Здрав, бадњаче весељаче!

Мргуд и Крстиња измијенише мјеста четири-пет пута, па потекоше једно другом и пољубише се она њега још пољуби у руку. Замијенише их кнез и снаха му, удовица Јоке.

— И књаз Долгоруки — допуни старац. — Да. А онда је Мргуду већ било преко двадесет и пет и шест година. Дакле, сад лијепо можеш срачунати, колико му је?

Стијепа Мркова, као што видиш, грдно су пушке иштетиле; ето му избиле око и осакатиле руку, и, ја мним, још га на пет-шест мјеста пробушиле, па му ни ђавола! Што је то тврда чапра, тога више нема на свијету!

Ја сам, млади господине, вршњак с оцем владичиним. Син га прекиде: — Владици је сад шездесет и пет година, почем је вршњак са Стевом Бајовијем.

дакле, нека си старији од њега највише двадесет и пет година, то би сад имао око деведесет. Старац се љутну: — Ја тако не умијем рачунати.

команду над редовном војском, а владика над својима, те у зору летњег дана почне напад овако: од флоте одвоји се пет бродова под заповијешћу контраадмирала Сорокина, и примакну се што се могло ближе савезничкој војсци.

— Опсада је тако трајала четири-пет дана, и у томе се прочу да је воља цара Александра да преда Боку ћесаровцима, а они да ће је предати Французима!

гувернадуру каваљерство „Светог Ђорђа“, а Станку Петровићу, који се ту и ранио, даде златну сабљу и одличје свете Ане. Пет-шест дана доцније, довезе се још стотину Црногораца, али након њеколико дана вратисмо се у Котор, а Сењавин, оставивши

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Наклоност, познанство, то су малене ствари. Умети говорити, то је све. Шта мислите, педесет, то јест, и пет, зар је мала шала? „Ја би ону. Ја би онога. Гледајте, брат Симо.“ Зашто не?

Какву девојку имам за вас, да вам види око! МЛАДОЖЕЊА: За мене? ПРОВОДАЏИЈА: За вас, за вас, с пет хиљада. МЛАДОЖЕЊА: С пет хиљада? ПРОВОДАЏИЈА: (вата се за трбу). Аха, како вам је сад?

МЛАДОЖЕЊА: За мене? ПРОВОДАЏИЈА: За вас, за вас, с пет хиљада. МЛАДОЖЕЊА: С пет хиљада? ПРОВОДАЏИЈА: (вата се за трбу). Аха, како вам је сад? Стотину мени, пак је сместа ваша.

ПРОВОДАЏИЈА: (вата се за трбу). Аха, како вам је сад? Стотину мени, пак је сместа ваша. МЛАДОЖЕЊА: Пет хиљада, ви мене у нестрпјеније доводите. ПРОВОДАЏИЈА: Јошт из какве је куће. Стотину мени, стоји ли, то јест?

Ко даје иљаду, он проноси: две; која има три, они вичу: пет; довијају се како могу; само смо се ми стисли па не смемо да отворимо уста.

Најпосле видимо није вајде; пет, шест стотина форинти више или мање, што му драго. МАТИ: Пропада, богме, господару!

ПРОВОДАЏИЈА: То је лепо. МАТИ: И МИ СМО већ стари, који дан јошт, па ком ће све него њима. ОТАЦ: Мислио сам дати пет хиљада, и тако сам и казивао; но опет мислим, боље је више негол мање. ПРОВОДАЏИЈА (младожењи): Е, видите л’, то јест!

ПРОВОДАЏИЈА: Није нужно, то јест. Видићете само док му у кућу уђете: свашта доста, виногради, воденице, пет стотина јутара, то јест, ораће земље, толика рана, ти Боже, знаш. Бићете прва, то јест, госпођа.

други један црномањаст држи се смртан. (Броји.) Један, два, три, четири, пет, пет, шест, седам, осам, девет, десет - једанаест, дванаест - тринаест, цела истина.

други један црномањаст држи се смртан. (Броји.) Један, два, три, четири, пет, пет, шест, седам, осам, девет, десет - једанаест, дванаест - тринаест, цела истина.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Кида се са монотонијом, са милозвучношћу и умивеношћу фразе, са устаљеним ритмовима и правилно распоређеним римама. У Пет петлића проваљује истрзани ритам улице.

) ИИ Али друштвени протест није ни сврха ни једини смисао поеме Пет петлића. Социјална ситуација постављена је као широки оквир збивања.

Вуча неће на бунту превише инсистирати, али се неће ни враћати — бар не често — расположењима и вредностима што су их Пет пилића покопали.

ИВ Пет пилића и, још више, Сан и јава храброг Коче, узнемирили су и обогатили ритмичку структуру уобичајених, углавном кратких

Један бон -један слон! Пет бонова - пет слонова! и већ према томе! Потрошисмо што имасмо, бонова због тих црних и ушатих слонова!

Један бон -један слон! Пет бонова - пет слонова! и већ према томе! Потрошисмо што имасмо, бонова због тих црних и ушатих слонова! Један бон -један слон!

и већ према томе! Потрошисмо што имасмо, бонова због тих црних и ушатих слонова! Један бон -један слон! Пет бонова - пет слонова! и већ према томе! Брзоплето потрошисмо бонове тешко ћемо потрошити слонове.

Потрошисмо што имасмо, бонова због тих црних и ушатих слонова! Један бон -један слон! Пет бонова - пет слонова! и већ према томе! Брзоплето потрошисмо бонове тешко ћемо потрошити слонове. Један слон -један век!

и већ према томе! Брзоплето потрошисмо бонове тешко ћемо потрошити слонове. Један слон -један век! Пет слонова - пет векова! И већ према томе!

Брзоплето потрошисмо бонове тешко ћемо потрошити слонове. Један слон -један век! Пет слонова - пет векова! И већ према томе!

имао своје следовање хране и илузија, да би се, потом, та ситуација пројектовала у застрашујућем историјском тоталу (Пет слонова — пет векова!).

хране и илузија, да би се, потом, та ситуација пројектовала у застрашујућем историјском тоталу (Пет слонова — пет векова!). Све је то постигнуто у игри; са мало више намере, нестало би љупкости, а с њом и поетске дражи причице.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

62 9. 64 10. 65 ДЈЕЈСТВО ПЕТО 68 1. 69 2. 71 3. 74 4. 76 5. 78 6. 81 7. 83 8. 87 РОДОЉУПЦИ ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ У ПЕТ ДЈЕЈСТВИЈА Діе Фреіхеіт хат еін гроѕѕеѕ Фаѕтнацхтѕбуцх аифгеѕсх Иаген; еін једер кауфт вон ихрен Ларвен, унд

Каква каса? Ми смо народ а не други, и што је народно, то је и наше. НАНЧИКА: Тако је. Какви су они пет стотина форинти што си јучер донео? ЖУТИЛОВ: То је од чоје што сам на лицитацији продао.

ШЕРБУЛИЋ: Та бом’, лако је правити цркве кад му се пресипа. ЖУТИЛОВ: Нека и пет цркава сазида, како се зна да је маџарон, — ки! Али Србин је кукавица. СМРДИЋ: И ја кажем.

СМРДИЋ (ступи): Шта ви радите? ШЕРБУЛИЋ: Ето, већ се плаћа четири цванцика на пет форинти. Ако устраје овако, остаћемо просјаци. СМРДИЋ: Ја нисам мислио, да су Сервијанци такви људи.

ШЕРБУЛИЋ: Ко је то видио? Дошли страни људи, бегунци код њи да се склоне, а они ишту по четири-пет цванцика приде на банку од пет форинти, уместо да сваком даду фрај квартир и кост, и да му јошт плате што је волио

Дошли страни људи, бегунци код њи да се склоне, а они ишту по четири-пет цванцика приде на банку од пет форинти, уместо да сваком даду фрај квартир и кост, и да му јошт плате што је волио побећи него остати под Маџарима.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Нова српска књижевност може се поделити у пет периода*: И) РАЦИОНАЛИЗАМ, који траје од почетка XВИИИ века па до, отприлике, 1810. године.

Започета у Бечу а довршена у Хебу, његова историја је велико дело у пет књига и на преко 2000 страна. Он прича догађаје од стварања света до 1705.

одвећ пригодно, поправио грубе историјске грешке, додао још више поуке, »ободрителних наставленија«, целу драму свео у пет чинова, а чинове поделио на сцене.

Орфелин је тај свој посао радио дуго, неких пет година, и савесно. Преко својих пријатеља из Русије набавио је целу једну библиотеку руских и страних дела о Петру

Као Доситеј, хтео је да се посвети, отишао у Фрушку гору и ту био манастирски ђак неких пет година. Учио је гимназију у Карловцима.

почели се издавати Извори за нову србску историю. 1849. у друштву се извршила подела рада на пет стручних одсека, и оно је узело у своје руке сву научну активност у Србији.

Глигорије Трлајић на крају XВИИИ века пише и оригиналну драму у пет чинова Всеблаг или ретки супруг. Забележено је још да су ђаци српске школе у Вршцу, у току школске године 1792—1793,

1846. води државне питомце у Русију, где остаје пет месеци. Као секретар Министарства просвете, оптерећен дуговима, готово у оскудици, умро је 30. децембра 1847.

У својој Пѣваннии церногорской и херцеговачкой (1833) Сима Милутиновић је унео пет песама за које тврди да их је Његош испевао у доба од 1828.

драмских покушаја: Апотеоза велкомъ Карађорђу67 (1850), Преодница србске слободе или србски аідуци, »жалостна игра у пет делова« (Карловци, 1863), Смрт цара Миіаила, »жалосно позорије у пет делова« (Београд, 1866), поред тога повише

слободе или србски аідуци, »жалостна игра у пет делова« (Карловци, 1863), Смрт цара Миіаила, »жалосно позорије у пет делова« (Београд, 1866), поред тога повише пригодних инсценација.

Његова опширна аутобиографија, под насловом Живот Д-ра Јована Суботића, изишла је од 1901. до 1910. у Новом Саду, у пет свезака. Јован Суботић је био, пре свега, вредан и вешт стихотворац.

Милићевић, Вук - Беспуће

Играло се у новац. Инжињер, црвен и задовољан, натеже и искапљује, сваких пет минута, овелику чашу црног вина и опет је сам налијева.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Јован Максић је човек од својих четрдесет и пет година. Поштар је ВИ класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега

и о репарацији државног брода »Делиграда«, за који су нам, како је Јова читао у никим новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то.

Јова се хвали да је он мајстор у томе: двадесет и пет година »транжира« он свакога Божића. Изнеше печеницу на сто. Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.

Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема! Ено га видиш тамо онај. Носим га већ пет година; и још ће пет да ме носи. Брински штоф, све сама чиста вуна.

Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема! Ено га видиш тамо онај. Носим га већ пет година; и још ће пет да ме носи. Брински штоф, све сама чиста вуна. Ишчупај, прико, мало вуне па запали, да видиш да нема варанције.

наравно.« — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у целини да му је прочита. Госпођа Каја донесе и метну све преда њ.

Газда Радисав је — како већ рекосмо — држао кафану и механу. Ено је на углу улице. Мала, чиста кафана, са четири-пет столова и са вертхајмовом касом, у којој поред новца и хартија држи увек газда Радисав, за своју душу, и по један

И једнога јесењег дана поподне, прошло већ пет сахати. Већ престају гости поручивати кафу, а јављају се они што траже ракију; већ пола шест, а његовог Марјана никако!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Али ко ће све ти казивати, Ко л' им редом јаде прикупљати, Ето једном: поцрвене трава, Оставише пет хиљада глава, Што претече, стругну без обзира — Ал' ко рече да у Срба дира.

момчад млада, Донесу гласе и још ситне књиге, А ово њему грдне гради бриге; Јер каткад он њих задржи на двори, И пет-шест сата с њим' већа и збори. А јуче њему њи двојица доше, Код њега бише, одма отидоше.

7. Пет удари после подне, Скоро празна црква света, Нуто једне моме згодне Де у цркву право шета; Оде клупи, туна клече,

90. „Кад ће доћи?“ јунак пита. „За пет дана“, рече стара. Он верује, назад ита, Ал' у срцу злато кара: Мало му је мучно било Што се чедо не јавило. 91.

Четир бега и пет љути ага Саломила ова пуста снага, А другима мањим јунацима Што дохака и броја не има. Најпотоња што бијаше мука,

Коњиц витез, господар витеже, Мач каљени дивно л' Турке реже, Четир бега и пет љути ага Поломила та србињска снага; А зеко му згази два Турчина, Два Турчина, два бегова сина, Та баш оне клете

Глас несретни дошао Милети, Што почини Солимане клети, Својим четам' остави Миленка, Па обрну претила зеленка. Пет стотина било је одзаде Несморене Србадије младе, Једно момче од другога боље, Ако буде Србу до невоље.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ех, Цазин! Име те вароши с краја свијета звекнуло је испред мене као сјајан сребрни талир-петача (од пет круна) и својим радосним циликом испунило ову ноћ, и без тога шашаву, некаквим великачким пијаним мјесецом, који је

Мулић кисело гледа робу, па проциједи: — Тхе, није богзна чему, али теби, као другу, пет банки. Рожљика се избечи као да је срео медвједа. — Шта кажеш! Ово без хиљадарке не иде из мојих руку.

— Видим, видим — помирено мрмља командант. Коначно, кад је читав задатак објашњен, Микан изиђе напоље. Не прође ни пет минута, кад ево га опет, провлачи се кроз рупу на зиду и смјешка се као кривац.

— Их, богу ти твога, стрпасмо се све један преко другог, а усташки митраљезац оплети по нама. Остаде нас ту четири-пет на гомили, као да смо бункер заузимали. — А ти ништа, купиш ли, купиш? — Ма врага купим.

Усукан, црн и босоног, Стеван стоји на утрини повише друма, чува својих пет оваца (четири овце и једног овна). Предсједник Савеза бораца из вароши, долазећи колима, препознаје га и зауставља

“ Поред саме гробљанске ограде улогорио се Стеван Батић са својом бабом. Пред њима, на састављеним столњацима, пет печених брава (четири овце и ован). — Свраћај , друже предсједниче. — Побогу, Стево, чије ти је то толико печење?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља. Прозори собе ћилимом застрти, да се споља из собе светлост не види.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

— У тамници јунака свију цар, и глава, снага, нада рода свог и божји народ и у њему бог. У тамници? Ал' тамница је пет: Филишћанова, то је једна тек, ал' он је слеп, и тамница му цели бели свет, и тамница му љубавни му јад; ал' тамнице

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— вели — даље да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили шњиме, крв паде до кољена, и ништа му учинити не могосмо, а ти да му један

вријеме у које је требало поћи, онда царски зет позове дружину, но не дође му више него девет стотина деведесет и пет људи. Сад царски зет узме овијех девет стотина деведесет и пет људи и своју жену, па се крене на пут.

Сад царски зет узме овијех девет стотина деведесет и пет људи и своју жену, па се крене на пут. Идући тако нађе једног чоека, који се бијаше сагнуо увом к земљи, и тако

Девет светова прође, и кад већ беше на крају деветог света наиђе на једну стару, матер од пет змајева, те к њој сврне. Како дође у собу змајеве матере, рекне јој: — Помози бог, мајко!

Ја имадем пет синова змајева. Кад кога код мене у кући нађу, одма га раскидају, ако им ја не закратим. Ал ти нећеш погннути.

То се све догоди док би набројио пет. Отален пође даље и послије многога путовања дође у треће мјесто, гдје види ово чудо: преко поља лете овце, а на њима

Све је то смлатио прошлих година. Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува. — А откуда добављаше вино? — Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере рађао грожђе.

— Ето ти двор, од данас нека је твој, и срећан ти био! — рече му господар и оде својим послом. Војник је ту живио пет шест дана, па му се и ту живљење додија, те шести дан замоли свог господара да му напуни буклију ракијом и торбу

једним муширом, па ми човјек умро, а иза њега је остало много накита и новаца, тако да има вриједности око четири до пет хиљада дуката.

Те кад то тако до хануме дође повиче она: — Ко се то шали са том дјецом? Ево пет стотина дуката! Телал повиче сад наново пет стотина дуката, па кад дође пред хаџијину магазу и викне хаџија рече: —

Ево пет стотина дуката! Телал повиче сад наново пет стотина дуката, па кад дође пред хаџијину магазу и викне хаџија рече: — Ево још један!

Телал почне викати: — Пет стотина и један дукат! И дође опет до хануме, викнувши цијену, а ханума телалу рече: — Хиљаду дуката!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Но ни она није добра жена, или, што је све једно, добра газдарица, која је неопраница, која се није умила од пет дана, којој се црни аљина итд. МАКСИМ: Кажем ја, да не може ни једна добити награду.

ДОКТОР: За сачувати народ од болести куге и друге опасне болести, заведено је пет карантина. Шта се у њима ради? ПУТНИК (смеши се): Богами, ако ви не знате, који сте овде рођени, ја још мање.

ЉУБА: Кад вечерате у Паризу, Велимире? ВЕЛИМИР: Ти знаш, у једанаест саати. ЉУБА: Видиш, мајка, то је пет саати после акшама. СТАНИЈА: Куку, а кад спавате? ВЕЛИМИР: Велика господа и до подне. СТАНИЈА: До подне?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕРСИДА: Чујем да је овај чизмар у комшилуку јако испрескакао. СТЕВАН: Срета? Е, то верујем, зашто у тога нема пет на девет, јошт кад се малко усуче. Незнам како је и с његовом Пелом ноћас провео.

Чекај, отоич сам ти истерао два ђавола испод коже, али видим има јошт пет. СУЛТАНА (пипа се по леђи): Платићеш ти ово горко! (Трифићу.) Љубезни мој, овај ме орјатин сву испребијао.

СУЛТАНА: Орјатине, ти си мени то ућинио. (Туче га.) СРЕТА: А то је млого. Сад таки кући! СУЛТАНА: Ја сам ти пет стотина пути казала да је ово моја кућа.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Мала Анчи ми је тако, најмање пет година, звиждала испод прозора или ми намештала заседе на ћошку и причала свој живот у лево уво, а ја после покушавао

Отишла сам, не проваливши тајну тог њеног капута ... Било је пет сати и, за разлику од летњих месеци, већ је скоро пао мрак. Ватра у фуруни се одавно угасила.

Била би то прва књига на свету која би говорила о особи што ни пет минута није одлучивала о судбинама других људи, па чак ни о својој сопственој! Врхунско зезање, на часну реч!

десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и пет година! И све остало.

десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и пет година! И све остало.

Остави тако доктор сиротог Сулета на пет минута усред Милана, где су нешто као преседали из воза у воз, и оде да купи картоне за Швајцарску, а успут му каже да

Где си досад био?“ А Гиле ти, ни пет ни шест: „Извео ме“, каже; „на вечеру онај балет-мајстор из позоришта што носи кошуљу на цветиће и пудра се.

“. Е, видите, у томе и јесте штос! Пре бих умрла него да се вратим, на часну реч! Издржаћу најмање пет-шест година, макар цркла! Само да се не заплачем — то би укењало читаву ствар.

Две порције пет хиљада лира! Стигао сам до Београда за осам сати мојим „ровером“. Нема шта, сјајна су то кола, мада коштају девет

Купих онда једно пет кила погрешних новина и укрштених речи, мада их мрзим из дубине душе, а нарочито тропску птицу са три слова (ара), део

коме икакву плату, ко му је дао кључеве од народних пара, ко му дозволио да исправља писцима њихове чланке, а нема ни пет минута школе. И где је он то покупио ту своју фалш озбиљност, и од кога то чува моју државу коју нико и не напада?

Њих непрестано фолирам да путујем као луда, а у ствари шта, отфурам једној тетки у Обреновац на пет дана, а вратим се као из Париза. Провалишка!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

О, да смо воћњак обојен у креч мирноће беле, а не тмушом лет да питамо се: има ли нас пет! *** ГРОМ О СВЕТОМ САВИ Сваки листак на дрвету људски глас узео и пропевао.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: Зар не ручају? ЈЕЛИЦА: Ручају, али нобл, у три саата, пак до пет. Потом устану с ручка, аусфарују, у полак осам иду у театер, после тога вечерају, или, ако је бал, иду на бал.

АЛЕКСА: Ви сте били у Бечу? ЈЕЛИЦА: Пет година. АЛЕКСА: Прекрасно! ЈЕЛИЦА: Тако ми се, знате, Беч допао, да сам се једва приволети могла кући доћи.

То вам је варош! Шта је Беч, Париз и Лондон! Има шесет хиљада само цркви; сто тридесет и пет пијаца велики, осим мали, које се не могу ни избројати.

ЈЕЛИЦА: Је ли млада? АЛЕКСА: Она је жена од своји двадесет и пет година, но иначе врло лепа, и добре нарави. Тја! Мислила је нешто, али није могло бити. ЈЕЛИЦА: У чему?

ЈЕЛИЦА: Ах, да ми је могућно, не би вас пет дана отпустила. АЛЕКСА: Вјерујем, то ми се често на путу догађало; ал тако ми и треба кад много знам.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Кажи ми само, не буди љут, Колико беше дугачак пут?“ „Од нашег млина до краја села где стоји врба пет, од старе шуме до врха брега дотле се стере свет. Ако би даље некуда макȏ, ничега нема — ја мислим тако.

Нека се Гуска у шуму сврати да јој га тетка врати. Састанак у пет сати МЕДИН ОГЛАС Мркоњић Медо из Глуве Доље, зверка мекане душе, моли пчелара за наук мудри како се пчеле гуше.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Онда ће вас поштанска лађица узети. Она остаје овде минут или два, колико да измени пошту. Колико је сад? — Пет. — Биће тачно кроз један сат овде. — Мислим да имам и сувише времена да се испнем до врха села.

— Ах, па она је отишла има већ десет минута. Чекала вас је пет минута али смо после мислили да сте се предомислили. — Непријатно.

Риба је већ била под ледом. — Морали сте грдно пропатити? — И колико! После десет дана нико више није имао ни пет пара у џепу. Несрећа је била што зими нема никога у замку. — Жена вам изврсно весела. — Врло је јака.

— Жена вам изврсно весела. — Врло је јака. Она је и мати двоје деце. Старија има пет година; рећи ћете ми да ли је лепа. Коса јој је савим светла. — Волите много децу? — Деца су сатисфакција живота.

— Ја почињем рад у седам. Ако пођете у пет, могао бих вас и ја превести; тако бих за посао задоцнио само око пола сата.

Више бих волео да из Хуенте напустим језеро. — Онда ћу ја у пет доћи по вас. — Дођите у пет по мене. Оно је замак? Изгледа огроман. Не видим рибарске куће.

Више бих волео да из Хуенте напустим језеро. — Онда ћу ја у пет доћи по вас. — Дођите у пет по мене. Оно је замак? Изгледа огроман. Не видим рибарске куће. — Село је са друге стране острва.

Мало шта има да се види. Замак има велику збирку оружја. — Хвала, ићи ћу сам. Још нешто: могу ли бити пробуђен пред пет? Човек који ме је довезао превешће ме у пет у Ескалону. Било би добро да рачун платим још вечерас.

— Хвала, ићи ћу сам. Још нешто: могу ли бити пробуђен пред пет? Човек који ме је довезао превешће ме у пет у Ескалону. Било би добро да рачун платим још вечерас. — Не брините се ништа. Идем једноме крају улице.

Нашто се онда враћати!“ — Доћи ћу, сигурно ћу доћи. Мислите ли да ће ме дечко пробудити пре пет? — Хоће. Он ће вам сад однети и свеже воде. — Онда бих ја сад пошао на једну кратку шетњу кроз ноћ. Довиђења.

— Ево ме, господине! — Немам воде. — О извините, господине, ја сам сасвим заборавио. Ево, трчим. Пет минута доцније ломњава по степеницама и деран куца: — Смем ли ући? — Слободно, Васкес!

— Слободно, Васкес! Васкес, хоћете ли ме пробудити пре пет? — Хоћу, господине. Јесте ли видели замак, господине? — Не овом приликом.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Ал' над висом, што се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе, Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он стражари С ове страшне, суре стене.

магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе, Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он стражари С ове страшне, суре стене.

се Рудник небу пење И под небом орли боре, И остаде суро стење: И ту спомен славе старе Диже цркве и олтаре. Пет столећа већ се бори Мрачно ропство и слобода; Ал' већ данас Србин слави Васкрсење свога рода — И ако му нису овде У

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Јер, брате, ко ће жив дочекати четрдесет дана. Бројим сваки дан на прсте, а ноћу све сањам неке цифре са пет нула. ТРИФУН: Е, Агатоне, за тих пет нула ћеш да извиниш а што се тиче отварања тестамента, ја, право да вам кажем, и

Бројим сваки дан на прсте, а ноћу све сањам неке цифре са пет нула. ТРИФУН: Е, Агатоне, за тих пет нула ћеш да извиниш а што се тиче отварања тестамента, ја, право да вам кажем, и волим што ћемо почекати четрдесет

Ама, не пребацујем ти ја, него велим: да имаш деце, могли би ти и што више дати, овако, ја мислим, доста ти је пет хиљада динара у новцу и све кујнско посуђе. САРКА: Ију, ију, ију, срам те било, Агатоне!

000 динара. Замисли 5.000 динара! ВИДА: Као да смо ми просјаци. ТАНАСИЈЕ: Пет хиљада динара. Чудна ми чуда 5.000 динара.

ТАНАСИЈЕ: Мислио сам да се извучем из стечаја и кредиторима сам обећавао да се стрпе док умре Мата, а он пет хиљада динара. ПРОКА: Опет, то је некако округла сума. ТАНАСИЈЕ: Ама, каква округла сума; пет хиљада, округла сума!

ПРОКА: Опет, то је некако округла сума. ТАНАСИЈЕ: Ама, каква округла сума; пет хиљада, округла сума! ПРОКА: Рецимо. Али замисли мени 3.000, три хиљаде! Па то је ужасно!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Добро, имаш дозволу до пет часова по подне. Поздравио сам и немарно се окренуо на другу страну. — Поднаредниче!

И командир се наљутио. Неко је морао бити крив. По доласку у бивак наредио је да се удари по пет батина сваком возару чији су коњи рањави.

Хоћете ја да вам чувам коње!... Поднаредниче, удари свакоме по пет батина. И грчила су се тела, стискали зуби, али ћутећи отрпеше возари по пет удараца.

Поднаредниче, удари свакоме по пет батина. И грчила су се тела, стискали зуби, али ћутећи отрпеше возари по пет удараца. Мало погурени, враћали су се у строј, гледајући тупо преда се. Остали су застрашено посматрали сцену.

И свитну. — Хиљаду пет стотина. Наша пешадија, подстакнута артиљеријском ватром, отвори још жешћу паљбу. Пуцњи од пушака и митраљеза слише

— По пет разорном гранатом. Као да су се нишанџије утркивале у брзини, пуцњи су се сустизали или сливали у урнебесни прасак, а

— Таман ми пристигнемо, а непријатељ побегне — трља задовољно руке Милан. У Бошњаку смо остали пет дана, а шеснаестог августа зором кретосмо.

батерије стрмоглавце паде са дрвета, а поручник Добросав раскречио ноге на насипу и командује из свег гласа: — По пет разорном гранатом! Тежак мирис бездимног барута штипа за грло, а густ облак прашине обавио батерију, те сунце шкиљи...

Војници почињу да бивају неспокојни при помисли да сада треба прећи на ону обалу. А ако непријатељ навали... Око пет часова наиђе наш командир и нареди да се батерија спреми за покрет.

На истоку зарумене и месец се помоли. Запита неко колико је часова. — Још пет минута до десет — одговорих, и онда се обазрех около не бих ли нашао шта да ставим себи под главу.

Било је згодно: кујна покрај пута, а кувар отишао некуд. Али Јанкуљ није хтео да носи чорбу пет километара, јер су му сигурније биле тврде јабуке у џаку. — Их! — вели поднаредник Траило и пљуцну.

Требало је прећи овако по равници хиљаду и пет стотина метара да бих стигао до наших пешака. А на томе путу има простора који се можда види из непријатељских ровова,

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

И они се зачудише необичну изгледу његову. Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута

Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала... Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве

Јок, ја сам то са њима наредио све за четири — пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д. А сад је већ време да се почне радити.

Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати. Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.

Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Осам волов’, седам крава, Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.

Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Девет погач’, десет сира, Осам волов’, седам крава, Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску. 249.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Нисам ја неговала моју лепоту за лопату! ПРВА ГРАЂАНКА: Треба теби опалити двадесет пет! ЈЕЛИСАВЕТА: Сита сам наше запарложене провинције! Сита сам слепаца!

То што си глумац не значи да ниси пијаница и скитница. А, по члану пет, телесна казна батинања може се изрећи од 5 до 25 удараца штапом по задњем делу тела — дебелом месу. Зато питам.

ГИНА: И јесте ми амброзија! Ко да су у њој даждевњаци презимили!... Оћу ли ја доживети да те бар пет минута у животу видим трезног? БЛАГОЈЕ: Не пијем ја од беса, него од муке!

СИМКА: Други је то свет, моја Гино! ГИНА: Видим и ја да је други! СИМКА: Из колко вода испираш? ГИНА: Из пет. СИМКА: Цео живот проведу као на лађи: данас овде, сутра онде! ГИНА: Мени су све лађе потонуле у овом кориту!

) ДРОБАЦ: Нисам ја ко они агенти, што туку, Туку и туку, па ондак изађи и удри повраћај! Они туку и пет, и шес, и седам сати, по тројца на смену, и ништа! Они га туку, а он им ћути ко кап!

МИЛУН: Не касните! ВАСИЛИЈЕ: Каснимо, како да не каснимо! Скоро ће пет, а представа почиње у шест! МИЛУН: Не почиње у шест! ВАСИЛИЈЕ: Почиње, тако смо плакатирали!

СИМКА: И куд ћете сад? ВАСИЛИЈЕ: После педесет метара, можда ћемо бити у Енглеској! Кроз пет минута, можда ћемо стићи у шеснаести век!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Панта му је исплатио дугове, а ја сам се из тог брака родио, у Чонграду (– као и Геца Кон, мој издавач –) тек после пет година брачног живота мојих родитеља.

Мени је мати слала, редовно, језивим стрпљењем које само матере имају, такве пакете. Пет‑шест, дневно. Два‑три су стизала, и ја сам се тако хранио.

Пуковска трпезарија је раскошна, као да смо ушли у Венецију. Имамо пет јела, и сладолед, на крају. Код стола никако ми не успева да заподенем разговор са суседима, ни прекопута, ни десно.

Веснић опет дође. Можда ћете рећи: све то није важно. Да, кад би у нашем Парламенту имао пет стотина тврдоглавих, мишарских, јаворских сељака, па да не мрда ни тамо ни амо. Не бих точио лимонаде из Макијавелија.

Тај паралел, њих двоје, аполинско и бахичко ако хоћете, још увек дели Париз у два дела. Реноар је имао више од пет изложби, уљаница, акварела, цртежа, и пастела. Њега искрено воле. Сезан је њима друга природа, ређа.

Једна агава раширила се испод пет маслина. Мало даље, под дивљим јагодама, опет гроб, а поред њега, још четири крстаче.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Једна куварица је одликована што је за пет година службе у богатој кући украла само неколико сребрних и златних ствари.

Један богати наследник одликован је што није упропастио очевину и што је приложио на добротворне цељи пет динара. Ко би све и попамтио!

— заврши питањем обратив се мени. — Нисам. — Чудновато! — рече он мало увређен, поћута, па ће рећи: — Пре пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од

године, кад је било друго министарство, био је буџет мањи, али ја сам успео великим трудом и заузимањем да у буџет уђе пет милиона динара. — То је за вашу земљу довољно? — Довољно...

осмехну, па продужи: — Разгранао сам чиновништво у својој струци тако да свако село има привредно надлештво од пет чиновника, од којих је најстарији управник економије и привреде села тога и тога.

— Потпуно одобравам ваше генијалне погледе на привреду! — рекох одушевљено. — И тако сам таман лепо распоредио пет милиона динара: два милиона на чиновнике, један милион хонорара писцима за уџбенике из привреде, један милион на

То је таман пет. — То сте дивота удесили!... Доста и на библиотеке трошите. — Е, видите, ја сам сада издао распис да се, сем

Јуче је, баш, један грађанин поднео Скупштини молбу да му се дан рођења рачуна пет година раније него што се родио. — Како то може? — узвикнух и нехотице од чуда. — Може, зашто не?..

било у пензији, било на расположењу, тридесет милиона; за набављање ордена десет милиона, за увођење штедње у народ пет милиона. — Извините, господине министре, што вас прекидам...

— Извините, господине министре, што вас прекидам... Не разумем какав је издатак од пет милиона за увођење штедње. — Е, видите, господине, штедња је неоспорно најважнија ствар, кад је већ реч о финансирању.

На пример, за народне свечаности пет милиона, на поверљиве владине издатке десет милиона, за тајну полицију пет милиона, за одржавање и утврђивање владе на

На пример, за народне свечаности пет милиона, на поверљиве владине издатке десет милиона, за тајну полицију пет милиона, за одржавање и утврђивање владе на свом положају пет милиона. Ту смо, као и свуда, веома штедљиви.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Окрећеш главу на другу страну. На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.

« После су ову понизност пренели и у свој кавански живот. Седну у »Трбоњину пивницу« и траже »у понизности пет пива...« Најзад су ту понизност некако привезали и за његову »вешерку«, — али о томе после.

Лево крило одвуче писар, да га веже с Бањанцима, а на десно оде кмет. После пет минута кмет се врати на средину и нареди нам да пођемо. Кретосмо се.

Љубиша уграби ту прилику, те му се примаче за пет шест корака, па се опет заклони у прелом чатала, а ми одовуд продужисмо исти маневар.

Зар свако бене да резили 'вака човека, који је цео век провео служећи државу... — Тридесет и пет година моје беспрекорне и беспорочне службе, — поче капетан, подбоден Стојаном, да пада у ватру — па то све 'нако...

који му сад следује казна, и то још каква казна: десет крстина по педесет ока најмање (а може и шесет), то су равних пет товара... И то да му пропадне! ... А зашто; зар то мора да пропадне?

— Знам, брате, али кад... у колико... хоћу рећи тачно минута? — Шест и четрдесет пет — оДговори овај и оде. — Хвала лепо!

Упита затим Милоша шапућући: ко су ове женске; он јој објасни у две речи ко је ч’а Глиша, а капетаница ни пет ни девет, но се окрете скамењеној Каји с питањем: — Ко ли би могао сутра доћи да ориба патос од соба?

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: То што сам се стегла као кукавица па хоћу да уштедим. „Издај, Јевреме, две собе; нама је много пет соба, што ће нам пет соба”. А ето ти сад, уселио ти се у кућу млад човек, а имаш девојку у кући, па сад трљај главу!

„Издај, Јевреме, две собе; нама је много пет соба, што ће нам пет соба”. А ето ти сад, уселио ти се у кућу млад човек, а имаш девојку у кући, па сад трљај главу!

ЈОВИЦА: Па нема, дабоме, кад их је писар за пет банке појео. ЈЕВРЕМ: Ако их је и појео, акта је јео, а није цркнуто месо.

(Пође, па се врати.) Јес', бога ми, мало не заборавих. Но, још ми се и то може десити да заборавим. (Вади пет-шест неиспуњених меница из џепа и прелистава их, читајући суме.) Сто, двеста, триста, четири стотине...

) Сто, двеста, триста, четири стотине... 'Ајде ову од пет стотина. Дедер, газда-Јевреме, потпиши ово! ЈЕВРЕМ (згране се): Које, море? СЕКУЛИЋ: Па ову меницу.

Дедер, газда-Јевреме, потпиши ово! ЈЕВРЕМ (згране се): Које, море? СЕКУЛИЋ: Па ову меницу. брате, од пет стотина динара. Није да кажеш хиљада, него пет стотина. Ево, и словима пише пет стотина.

ЈЕВРЕМ (згране се): Које, море? СЕКУЛИЋ: Па ову меницу. брате, од пет стотина динара. Није да кажеш хиљада, него пет стотина. Ево, и словима пише пет стотина. ЈЕВРЕМ: Е, то ја нећу да потпишем! СЕКУЛИЋ: Ама, како нећеш?

СЕКУЛИЋ: Па ову меницу. брате, од пет стотина динара. Није да кажеш хиљада, него пет стотина. Ево, и словима пише пет стотина. ЈЕВРЕМ: Е, то ја нећу да потпишем! СЕКУЛИЋ: Ама, како нећеш? ЈЕВРЕМ: Тако, нећу! Зашто да потпишем?

СЕКУЛИЋ: О чему да проговоримо? ЈЕВРЕМ: Па добро, како то може да буде: једна пенџета и једни 'ерцлови пет стотина динара? Да кажеш да је мање... СЕКУЛИЋ: Па што тако не говориш па да се као људи споразумемо?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света. Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.

« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и

за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.

Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела

Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.

далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша. А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!

Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради? Ово је имало добра дејства. После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.

на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? — Врло добро, врло добро, славно!

Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

он, чистунац, чистији од јарког сунца; Овамо, хиљаде професора, писаца и новинара Који на лепоту израза не дају пет динара, Брбљивих незналица, чије је гесло: „Све ми је Равно до Косова и до Академије!

” „У једном само лонцу има нектара Колико на ливади од пет хектара, А у једној тегли више шећера Него што рој може да повечера!

ОБРОК МАШИНЕ ЗА ПРАЊЕ ВЕША Моја машина за прање веша По два сата жваће, чија и чешља Залогај од пет кила: тканине Служе јој место сира и сланине, Кува их и меси као погаче.

Блеснуше слике, и прозора оба, Сат, у закашњењу, тад корак ухвати С временом, а кревет (Ни пет, ни девет) Раздраган, поче у месту скакутати.

да будем краљ! Краљ да будем пет минута! Пет минута да ми с чела блеште дијаманти круне, И да свако има чинит оно што ми на ум дуне!

да будем краљ! Краљ да будем пет минута! Пет минута да ми с чела блеште дијаманти круне, И да свако има чинит оно што ми на ум дуне!

Пет минута да ми с чела блеште дијаманти круне, И да свако има чинит оно што ми на ум дуне! Пет минута песницу да ставим на гвозден скиптар, И да мотрим, са висине, добру склон а на зло хитар!

Трон да ми је запосести и повести брод Повести, Нектар пити и мед јести, издавати заповести! Пет минута да лешкарим као гуштер на пригревку И да народ око мене игра ситну пипиревку.

Пет минута да лешкарим као гуштер на пригревку И да народ око мене игра ситну пипиревку. Пет минута, да опробам: нек ме скину одмах затим! Пет минута понижења у животу да наплатим...

Пет минута, да опробам: нек ме скину одмах затим! Пет минута понижења у животу да наплатим... Да предузмем неке мере по свом ћефу и укусу, Једну гозбу да приредим, слично

ОПТУЖНИЦА БАБА-ВУКЕ А баба-Вука се пење на сто: „Само пет банки, плати па носи! Пожури, да после не буде касно, И да се не кајеш у Каноси!

Пожури, да после не буде касно, И да се не кајеш у Каноси!” „Пет банки старе ил нове лове, Само да пара иде на пару!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Први трагови стварности и решење једнога дела загонетке 5 ИИИ. Истраживања Јоханеса Шмита 7 ИВ. Двадесет и пет година крстарења по океанима 9 В. Резултат и значај радова Јоханеса Шмита 13 ДРУГИ ОДЕЉАК: РОМАН ЈЕГУЉЕ 16 ВИ.

Пуних двадесет и пет година он је крстарио по Атлантском, Тихом и Индиском Океану, по свима његовим областима, имајући пред очима само

ИВ. Двадесет и пет година крстарења по океанима Као што је поменуто, први брод са којим је Шмит почео своја истраживања био је »Тор«,

Међу њима до данас је добро проучено пет врста: 1˚ европска јегуља (Ангуілла ангуілла, или Ангуілла вулгариѕ); 2˚ америчка јегуља (Ангуілла роѕтрата); 3˚

За време краће од пет минута два су коња већ била подављена. Јегуље, дугачке пет стопа, подишавши под трбух коња, зададу му електрични удар

За време краће од пет минута два су коња већ била подављена. Јегуље, дугачке пет стопа, подишавши под трбух коња, зададу му електрични удар који их у тренутку онеспособи за сваки покрет и непокретне

као и прошлога лета, из бретањског рибарског пристаништа Пемпол, велики и брзи рибарски парни брод, са двадесет и пет момака посаде, који тек што се био вратио са Исландских ловишта, донео нас је после тродневног непрекидног путовања у

км.), Санта-Марија (97 кв. км.) и стеновитог острва Формигас (45 кв. км.). Средња група има пет острва: Терсеира (456 кв. км.), СанЖорж (180 кв. км.), Пико (460 кв. км.), Фајал (166 кв. км.) и Грасиоза (72 кв. км.).

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Људи трпе, а жене наричу; нема посла у плаха главара! Ти нијеси саморана глава: Видиш ове пет стотин момчади, које чудо снаге и лакоће у њих данас овђе видијесмо?

Кад опазе браћа некршћена, неће они кâ ми растезати. СЕРДАР РАДОЊА Свак је дошâ ко је од потребе, ал' нијесу пет Мартиновићах. И није им без неке невоље, а без њих се никако не може.

У то доба пет Мартиновићах дигоше се један за другијем и за њима три четири друга. Сав их народ гледа кад одоше; а они ти стубе, те

ВУК МИЋУНОВИЋ Срећан био, дивно ли си снио! На чудо сам и ја на сан био бранећи се од некијех пасах, и пет шест сам мачем пресјекао. Да сам ђегођ у чету кренуо, доиста се бих поклâ с Турцима.

Поп је пао љуто од старости, па је драшко у Млетке ходио да донесе од Млечића плату. КНЕЗ РОГАН Навртите те пет шест овновах, да ручамо, да дома идемо. ДОЂЕ ДРАШКО ВОЈВОДА ПА СЕ СА СВИЈЕМА ГРЛИ И ЦЕЛИВА, ПА СЈЕДЕ МЕЂУ ЊИМА.

ЧУЈЕ СЕ ГРМЉАВА ПУШАКАХ НИЗ ПОЉЕ. ПОЈАХА ВЛАДИКА ДАНИЛО ХАТА И ИЗИДЕ У ПОЉЕ, КАД ЕТО НИЗ ПОЉЕ ПЕТ ШЕСТ СТОТИНАХ ЉУДИХ; ОН ПОТРЧИ КОЊА И БРЖЕ БОЉЕ ДОЂЕ МЕЂУ ЊИХ. ОНИ СЕ СВИ ОКО ЊЕГА У КОЛО ОКУПИ.

ОНИ СЕ СВИ ОКО ЊЕГА У КОЛО ОКУПИ. ВИДЕЋИ ВЛАДИКА ПЕТ МАРТИНОВИЋАХ, ВУКА БОРИЛОВИЋА И ТРИ СВОЈЕ СЛУГЕ СВЕ КРВАВЕ, ПОЧЕ ИХ ЗАПИТОВАТИ.

Најприђе ти Божић честитамо, честитамо Божић Гори Црној! Ми пет братах пет Мартиновићах и три твоје слуге највјерније са соколом Бориловић-Вуком покласмо се синоћ са Турцима.

Најприђе ти Божић честитамо, честитамо Божић Гори Црној! Ми пет братах пет Мартиновићах и три твоје слуге највјерније са соколом Бориловић-Вуком покласмо се синоћ са Турцима.

ПОШТО СЕ ПРИЧЕСТИШЕ, НАВРЋЕШЕ ПЕЦИВА И ПОЧЕШЕ КОЛО ВОДИТИ. А ВЛАДИКА УЉЕЗЕ У КУЋУ И УВЕЛЕ СА СОБОМ ПЕТ МАРТИНОВИЋАХ, ВУКА БОРИЛОВИЋА; И ТРИ ЊЕГОВЕ СЛУГЕ ЗА ЊИМА УЛЕГОШЕ.

Соколови пет Мартиновићах, које једна прса задојише а одњиха једна колијевка, два Новака с барјактаром Пимом, и витеже Бориловић

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет, шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан,

Најпосле нађе то. Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката. Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

До тог муклог места тајне без открића — Ако им је овај задњи завет мио — Могу још поћи пет-шест драгих бића, Кад им је већ живот мој посвећен био. Ако буду жива, — ја ћу их већ рећи.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„На здравље ви Бадња вече и Божићни дани, браћоооо!“ повика сердар што га икад грло слушаше, па опали из обје. Пет пушака плануше и затутњеше, за његовом.

Гласнији међу њима бијаху: Ивановић Вук Мајина и Прибиовић Станко Побор. С тим Приморцима било је пет-шест Владичиних перјаника. Сад почеше придолазити и други.

А како им ћаше бити да знадоше што би с њим, пет мјесеци послије, у Дузи. Јадна Вира слутијаше му погибију, па се дуго молијаше Богу да јој брата и сада спасе.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

далматинскоме броду калаузио некакав Турчин, па кад су у мору били, овако га запитао капетан од брода, а Турчин су све пет прста каже: „Ено онамо!“, а капетан није знао којему ће прсту вјеровати.

3 Полетело деветоро урочића: од девет осам, од осам седам, од седам шест, од шест пет, од пет четири, од четири три, од три два, од два један и од један ниједан. Беж’те, уроци!

3 Полетело деветоро урочића: од девет осам, од осам седам, од седам шест, од шест пет, од пет четири, од четири три, од три два, од два један и од један ниједан. Беж’те, уроци!

Рог рогу доватио, земља земљу пољубила, Зеку (или како је волу већ име) ништа не било! (Тако се баје пет пута). Б) СТИХОВАНА КАЗИВАЊА А) ОДРАСЛИХ 1.

Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.

Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Осам волов’, седам крава, Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.

Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Девет погач’, десет сира, Осам волов’, седам крава, Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску. 7.

Ко год му полио мујалику вина, а изио крупицу хљеба, по један берићет у срцу носио, а по пет и девет у његову дому освајало; међу својом га браћом хвалио, а за здравље бога молио; бог му помогао, па му нико

(Наћве, сито и брашно) 111 — Орлови нокти, бумбара глава, сврачји реп? (Кантар) 112 — Пет баба једна за другом око јаме ходе? (Плетеће игле за чарапе) 113 — Посијах сјеме без рала, а пожњех без српа?

(Дрвени) 327 — Који кривац сече ноге свима правима? (Срп) 328 — Који пет’о нема кресте? (Онај на пушци — пиштољу) 329 — Ко казује много прича, а нема ни грла ни језика?

Машајте се у џепове — у пикслу трпајте! Који дукат, који два, ко шта има, нека да. Али дукат много кошта, пет форинти биће доста; десет круна, каже Коста, банке неста; а потура вама оста! Сирјеч! (Цареви изиђу напоље).

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онда ја, незнајући да је крмак пијан, | сврнем лулу, па њега камишем преко леђа, а он се исправи, па ни пет ни девет, него распали држалицом мене иза врата, а ја бацим чибук, па пођем руком за нож, а он још једном, а ја те на

80. Од земље се диже, а не може се дигнути. 81. Отац у колијевци, а син у сватовима. 82. Пет браће путем иду, а пет под пластом стоје; који путем иду, нијесу покисли, а они под пластом покисли. 83.

80. Од земље се диже, а не може се дигнути. 81. Отац у колијевци, а син у сватовима. 82. Пет браће путем иду, а пет под пластом стоје; који путем иду, нијесу покисли, а они под пластом покисли. 83.

” У томе стане хука с једне стране, док се иза брда помоли један брк и у њему триста и шездесет и пет тичијих гнијезда. Мало по мало помоли се и други брк; ето и Брка.

вели „даље да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили шњиме, крв паде до кољена, и ништа му учинити не могосмо!

“ Он се сиромах стане крстити говорећи, да он то није никад ни помислио. Али цар ни пет ни девет него: „Ако то не урадиш, на теби нема главе.

за триста шездесет и пет који су у години!“ Он се устегне и не видећи никога упита: „Који си ти што са мном збориш?

вријеме, у које је требало поћи, онда царски зет позове дружину, но не дође му више него девет стотина деведесет и пет људи. Сад царски зет узме овијех девет стотина и деведесет и пет људи и своју жену, па се крене на пут.

Сад царски зет узме овијех девет стотина и деведесет и пет људи и своју жену, па се крене на пут. Идући тако нађе једног чоека, који се бијаше сагнуо увом к земљи, и тако

19. УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО. Укрцају се у један чун пет шест простака и један поп да се превезу преко једне ријеке илити блата, док на један мах пухне жестоки вјетар и изврне

“ „Оћу“ одговори болесник, „али бих му више зафалио да ме заборави до пет шест година; а ово бих добро, ако си ти оче каил, тебе даровао.“ 23. ГРЈЕШНИК И ЛУДИ ИСПОВЈЕДНИК.

грјешник Хришћанин к исповједнику на велики понеђелник да се исповједи, те између осталијех гријехова каже да се је пет пута уз часне посте омрсио. Кад чује исповједник, сав у трепетно чудо остане, и завиче: „Бјеж', грјешниче!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А у свих ових пет дана једампут дневно да једеш. У суботу, пак, и у недељу рибе, и сир и све друго, и двапут дневно једе се.

25, 1) Чувајте себе, о љубимци моји, јер се бојим и трептим и страх ме хвата да неко од вас не остане ван двери као и пет девојака, и да страшан и грдан одговор онај не чујемо: „Идите од мене, не знам вас ко сте!“ (Мт. 1З, 23; Лк.

Црковницима, пак, да се даје свеће ради по две златице. И благослов ктиторов да се даје јерејима на годину по пет златица. (...

И проведе са мном преподобни отац наш у Гори Светој годину и пет месеци. Ко може исказати овог блаженог подвиге и трудове?

Јер зажеле, ваистину, и почину на ливади красној, на којој појаше птица мењајући гласове, пет чула премудрих насићиваше: гледање, слушање, мирис, гласање и додир птице.

И ако додаш установљеном, онда ћеш од Господа двоструку награду примити, јер добивши од њега пет таланата, десет ћеш му дати.

(Мт. 13, 45) А овај устав да се држи пет дана. Да се почиње у недељу увече, а у петак до вечерње да се сврши, а у суботу и недељу да се не држи, само у свитање

недељу увече, а у петак до вечерње да се сврши, а у суботу и недељу да се не држи, само у свитање суботе да изговориш пет катизми на полуноћници, почевши трећом, па четврту, пету, шесту и седму, а у свитање недеље изговори других пет

пет катизми на полуноћници, почевши трећом, па четврту, пету, шесту и седму, а у свитање недеље изговори других пет катизми, почев од осме, па девету, десету, једанаесту и дванаесту. А у дане само часове пој.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

ј Зато намеравам различне случаје, који су ми се у време двадесет и пет година мојега странствовања догодили, написане оставити.

ОБЗНАЊЕНИЈЕ Намеравам издати на тип триста ови[х] књига; свака ће состојати се из двадесет илити око двадесет и пет табака у великим октаву.

друго склоњеније, добро је и потребно да од своји[х] старији[х] и пријатеља савет иште, и да чека своји[х] двадесет и пет или тридесет година, да је кадар познати оно што мисли изабрати.

Ови је имао всегда по пет-шест момака с којима би ходио по велики пазари у Банату; а кад не би било пазара, давао би им шити.

Ко има срце чувствително, може помислити како ми је било! И сад пишући, по двадесет и пет година, возмуштава ми се утроба, сузе ми теку и весма тужим.

У истој књиги читао си ми шта га су пута неки сабори од пет и шест стотина отаца неке ствари узаконили и утврдили, које су други сабори после њи[х] одбацили и проклели, и оно шта

кужни мор, сâм нисам смео путовати; а ови свештеник држао је једну парохију дан [х]ода дугу, гди кућа, гди две, а гди пет поизмешате међу римске церкве људ|ма. Он пође у велики пост своје људе исповедати и причестити.

Ту по веселом обеду изгрлимо се, изљубимо се, срдечно изљубимо се и желећи да се опет видимо (како смо се на пет година потом и видли, кроме неких од официра који су у Италију прешли били) и тако растанемо се.

У оваком милом друштву, у четири пет-месеци могао сам ласно беседити; а како получим ласност у простом језику, јелински ми је било врло удобно.

Дођемо у Свете Четрдесет спрама Корфа и, како изиђемо на земљу, лакше му буде и у пет дана предигне се; но доћи к крепости, томе се хоће времена.

— одговори ми Дима Дука, један од први[х] старешина. Речени свештеник за четири или пет дана могао је свршити свој посао и вратити се; но мени | за [х]атар ходио је ови чловек са мном равно петнаест дана по

Погодимо се с капетаном за три цекина да ме одвезе у Венецију. Кад дам ова три, остају ми јоште само пет. У Венецији потреба стајати на лазарету 21 дан; ту се троши. Одатле до Далмације требују барем од све невоље три.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

деведесет и седам парохија, сто тридесет и три капеланије, седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељади.

Така је света лоза Јерковића у Зврљеву, која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара. Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половине овога вијека, њих двадесет тројице.

за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицини главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи. Напомена.

Први уђоше Чагљина и Шунда. За њима Кљако и Рдало са двојицом својих момака. Па онда пет Кркотића: Ркалина и Рора са своја три сина. Један за другим сваки назва: „Ваљен Исус!

— па не сачека одговора, но испи чашу и остави је пред Стипана. — Јево видиш, како. Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила,

— Таа-ко!? Који му је враг данас!? А је ли изашâ здрав? — Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана... — Таа-ко? А јесу ли сви редовници овди? — Јесу, јено баш сиде прид манастиром... — Ајд’ улази!

Ајде сад тамо, одмори се. Бакоња, збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху оних пет, те га опет ночеше задиркивати. — Зашто ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару?

Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“ — Зар још пет талира! — викну кнез. — О Исусе! О Дивице! О Јозефе праведни! — поче опет Барица.

Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“ — Зар још пет талира! — викну кнез. — О Исусе! О Дивице! О Јозефе праведни! — поче опет Барица.

— О Исусе! О Дивице! О Јозефе праведни! — поче опет Барица. Бакоња одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи.

Али кад бјеше насамо са Наћваром, исприча му потанко сву истину, само прећута да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу.

исприча му потанко сву истину, само прећута да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу. Послије ручка син испрати оца до воза.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Познао бих његову крв у пуку војника — окрену се кочијаш и осмехну, лижући иње с бркова. — Пет пута сам ти рекао да нисам. Из Београда сам и добар сам му познаник. Је ли ти то доста?

Ја више не постојим. Ја сам ишчупан, хтеде да викне. По њему звечи сув, изломљен лавеж. — Ђорђе, дај овоме пет стотина дуката, и да га моје очи више не виде у кући. Губите се, нећу исти ваздух да удишемо.

Због тебе, несрећница, пати. Уклео си је. Осушио се, јаловак си. Не рађам ја теби слуге. Пет синова имам. Еј, пет! Једнога ти не дам за цело имање.

Због тебе, несрећница, пати. Уклео си је. Осушио се, јаловак си. Не рађам ја теби слуге. Пет синова имам. Еј, пет! Једнога ти не дам за цело имање.

Јалов је као црн јасен. Дукати теби не требају. Тамо, код тебе на небесима, нема дућана. Ја имам пет. Требало је да буду четворица. „Десни“ је сувишак. Значи, грешка. А што Ми онда нападаш „левог“?

Зар ти је мало, брате? Триста... Имање у Прерову можеш да купиш за триста... За школовање сам ти дао више од пет стотина... Много, Вукашине. Једна нас мајка родила и сад овако. Ти знаш, на свету ближег од тебе немам.

Аћим се не би двоумио да ли да напише тестамент. Требало је да је пре пет, пре десет година истера и другом се ожени. Девојку је могао да узме. Може и сада. Већ би имао велику децу.

апсанџија, три пута коракну, пободе врхове опанака уза зид и начуљи уши. Ако о политичним стварима шапућу, траже му пет дуката. Гризе усне, јер у багремовима пиште и квркоре чавке.

Ако ми до суботе не пошаљеш пет дуката како смо се договорили... Добро — одвраћа тихо, а ноге му се чудно ломе и савијају.

Држи га! Не дај да ти побегне!“ „Доста сам пара, сине, раздао данас на зајам. Дао сам Тројици Страгараца по пет дуката на три месеца. Које интерес, које продужење, накотиће се најмање двадесетак. Двадесетак, сине, двадесетак жутих!

И лоповске, нерадничке прсте има. Моји су кратки, затупасти. Ракља сенке на зиду разви се у пет кратких рачви. Он се замисли: какву ли је руку имао његов деда Лука? Питаће сутра Аћима. А деде Луке Добро се сећа.

Зашто су Тимочани гинули? Зашто је умро Адам Богосављевић? Зашто се он борио? Зашто? Двадесет и пет година, тридесет година, зашто све? Клону насред ћелије.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Био је готов човек (како се то тада говорило), и отац, за пет дана је пунио тридесет и једну годину, а још се играо. Речима, дабоме.

уз бедеме, према данашњој Париској улици, пребројали су се: више их није било деведесет, било их је само двадесет пет.

Рига од Фере је стајао на палуби већ навикнут на окове око руку и око ногу, носио их је готово пет месеци, и окретао се ветровима који су, на велику реку, из својих прапостојбина, наносили мекоту пролећа.

зграда такође се налазила у близини, у самом дну Студентског трга, у залеђу Шеих-Мустафиног турбета, и имала је пет прозора окренутих гробљу. Између турбета и зграде Совјета, у дворишту, били су силни ситни зградурци.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

је те речи прочит'о, Па у бризи да час не пропусти, По закону асоцијације Идеја сродних помислио је Да кукурикну пет'о заиста, И зато тако изневери ме. Ал' ништа зато! Хвала, госте мој, Навеки хвала! Рек'о си ми дост'. Алфа и омега!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Ах, ти тајно, Богу тек извјесна - састав ове пресилне машине која креће безбројне мирове! Пет небесах неподвижних пређем сљедујући зрачици идеје, бесконечно видим овдје царство величества, постојанства мирах!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Годинама радио сам на том делу, и када сам пет дана пре бомбардовања био у штампарији отштампан је баш и његов последњи, осамдесетдруги, табак.

Та пирамида има висину од преко пет стотина стопа, а ширину од преко шест стотина. Сазидана је од тесаног кречњака и гранита, а сваки такав тесаник дужи

Сазидана је од тесаног кречњака и гранита, а сваки такав тесаник дужи је од пет људских стасова. Тешко је и замислити како је то камење довучено из даљине и подигнуто до оне висине“.

као јединицом дуж ове подвезице три узастопне дужи од којих прва нека има дужину од три, друга од четири, а трећа од пет оваквих јединица, па означите почетак, раздељке и крај тих трију поређаних дужи чворовима врпце!

Дужи те врпце од три односно четири јединице су његове катете, а дуж од пет јединица је његова хипотенуза. „Са оваквим троуглом, образованим од једног дугог ужета, чије странице мере 3, 4 и 5

„Колики је тај број?“ „Четири на квадрат даје 16, а пет на квдрат даје 25; тражени број лежи између 4 и 5“. „Дакле?“ „Тај број једнак је 4, увећано за један прави разломак“.

“ То говорећи, показа руком према врту, рашири свих пет прстију своје деснице, стави је пред своје чело и учини њом покрет који у мимици означава шашавост.

Зато подиже само десницу у вис. То исто учини и мајмун. Пет тешких капљица зноја поцурише са чела номофилаксова, падоше у прашину и оставише онде свој траг.

У њему ми упадоше у очи ова дела: „Пет књига Физике“ од Аристотела, његове „Четири књиге о васиони“, његове „Две књиге о постанку и пролазности“, прве три

“ упитах Мардохаја. „Богме тешко! Имам само тај једини примерак, набављен за готове паре“. Положих пет златних форинти на сто. „Поручите за себе један други списак!“ Он се мало размишљаше, па онда узе дукате.

Тај рукопис је започет 1507 године, израђен је својим главним деловима за четири до пет година, а до године 1530 био је исправљен и попуњаван.

Пре два или три часа ујутро ретко је легао, а каткад, боме, ни пре пет или шест. Онда спаваше четири или пет сати“. „Тежак живот!“ „Псећи живот! ако смем да се тако изразим.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Дакле скочим нагло, појурим у другу собу и кажем девојци: — Слушајте, Марија, спремите ме за пут... пет дана, вечерас, молим вас. И не заборавите кутију са жутим ималином као прошли пут, тако вам Бога..

А ти знаш, такав сам, да кажем, био и пре пет година кад сам са другога спрата старе Велике школе, опет једног јутра пред час кривичног права, то исто хтео да

— Ама, ко мисли? Ти мислиш! Ти мислиш једанпут годишње, после сваке пропале офанзиве. Сетиш се онда деце, отплачеш пет минута, а после опет по старом, разумеш! Рекао би човек: све се бојиш да не дође крај овом рату.

Дао бих да ми се одсеку свих пет прстију на руци само да се забели. Али ње нема. Пола сата — ње нема, три четврти — ње нема.

Довољно вам је то: да један сам Немац може одједанпут уништити пет стотина људских живота, па да се, после тога, осим задовољства, друго осећање у њему не јави.

Он седи на доксату, он је блажен, мирише ружу, игра ћилибарским бројаницама, и смешка се. Било ми је пет година, био сам стидљив. Моје плашљиве очи, моје мало слабо срце, највише се бојаху витла. Ох, витло!

ђа... ђаволи, ку... ку... кукама одвући у пакао. А могли би да ме спасу, ни пуних пет година немам, четири и пета, каже ма... ма... мама. Да су добри, они би ме могли спасти.

Ох Боже, зар је све оно било витло? Ох Боже, тридесет и пет година! Ох Боже, какав сулуди, какав вихорски низ нејасних догађаја, какве бескрајне маглуштине, какве маске усред оне

(пре познанства с њим, нисам ни слутио да и овакво презиме постоји), мој, дакле, ратни друг предао ми је, пре равно пет година, а по једноме лицу, овакво писмо: „Поштовани господине друже, ако случајно сазнате да сам се преселио у

овакво писмо: „Поштовани господине друже, ако случајно сазнате да сам се преселио у вечност, или пак од данас за пет година не будете од мене добили никаквих вести, имајте доброту па отворите ово завештање, и даље поступите по

А пошто се навршило тачно пет година од пријема, и без иједне вести о Лазару, отворио сам га. Дакле, ја кажем завештање зато што га је он тако

А наши противници писали су по новинама да нас је било свега око пет стотина динара, хоћу рећи душа. — Срамота је да су тако писали, — љути се народ — срамота је!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Баш му хвала. Јер доиста не могу више да гледам лица спавајућих. Колико ли сам се само напатио за оних пет-шест дана што сам имао собног друга!

До Колумба, с човјеком су умирала три континента; послије Колумба четири, а још касније пет. А с понеким умиру читаве галаксије. Јер, за смрт треба фантазије. Стваралачке фантазије.

А онда бих му опет за даљих пет или десет поглавља бајао што ми само од себе навире на уста. (Како ли одахнем кад у мојој лектири набасам на

Сан о пет одијела, и јал на оне који то имају, покретао је све, ама све у њему. Био је спреман да ради тога изазове свјетско

Интересирало ме питање: а што ће даље бити с њим ако постигне својих пет одијела? Како ће се даље развијати? Но десило се да је прије добио својих пет одијела на супротној страни.

Како ће се даље развијати? Но десило се да је прије добио својих пет одијела на супротној страни. Сад критичким оком проматра адјустирунг пролазникâ и пун је примједаба на тоалету.

Сад критичким оком проматра адјустирунг пролазникâ и пун је примједаба на тоалету. И носи својих пет одијела у борби против свјетске револуције с оним истим увјерењем и с оном истом осветничком слашћу с којом их је

Јер то није било какав генерал. То је необично крупна звјерка, хисторијска личност. Један живи монумент. Пет рана, и пет највиших одликовања за те ране.

Јер то није било какав генерал. То је необично крупна звјерка, хисторијска личност. Један живи монумент. Пет рана, и пет највиших одликовања за те ране. У младости, душа и оличење завјереничког превратничког покрета, ђаво у људској кожи.

Ту је, дакле, фалинга!... А што даље? — Како „што даље”? — Мислим, што ће даље бити с њим? — Ништа. До пет-шест дана изићи ће из болнице у кућну његу.

Падало је по пет, по десет, по педесет здравих глава — да би се спасла једна самртничка. А понајчешће, послије толике борбе, у злочином

Заведене су драконске казне. Читаво наоружање преоријентирало се на зелену униформу: на пет хиљада здравствено-финансијских стражара долазио је можда тек један артиљерац или пјешак.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.

мало пре дође озго. — Море лаже. А јесам га ’нако резилио и друго којешта... — Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу?

Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже. Само из твога села траже пет кућа: Стојићи, Илија, Никола, Јово... — Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.

— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. — Пет стотина дуката. — Ништа не можемо учинити... Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено

лако је. Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну. Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту.

— Јок, брате, није!... Каква ми је вајда од тога. Него све због њих... Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.

и горе!... А-ја!... Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет. Да ми је само да накупим пет стотина дуката... Али прво мора да се плати јатацима... Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...

— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. — Свега досад пет дуката. Ђурица се намршти. Пантовац упаде у разговор: — Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре. Није вас мало.

Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању. Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му

Шта је то робија, ништа!... Слушам ја тамо све старешине... као светац:... А после, пет, шест, па и десет година пусте ме. Дођем кући... слободан!... Идем, дођем, радим, све како ја хоћу... Па онда...

Ужас!... Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... Ниједне мисли у глави...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

БЕСМРТНИ СТАРАЦ Тако је био један старац и имао пет синова. Кад је једанпут била гладна година, а старац није имао нигдје ништа, молио се богу да му дјецу сачува и да им

— Боме не дам њему ни за какве новце, јер он је пустио мојијех пет синова да помру од глади, а није им дао круха, — рече старац.

Све је то смлатио прошлих година. Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува. — А откуда добиваше вино? — Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере рађао грожђе.

— вели — даље да идеш, ја ћy ти за БашЧелика казати: оног истог дана хад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили с њиме, крв паде до кољена, и ништа му учинити не могосмо, а ти да му један

вријеме у које је требало поћи, онда царски зет позове дружину, но не дође му више него девет стотина деведесет и пет људи Сад царски зет узме овијех девет стотина и деведесет и пет људи и своју жену, па се крене на пут.

но не дође му више него девет стотина деведесет и пет људи Сад царски зет узме овијех девет стотина и деведесет и пет људи и своју жену, па се крене на пут.

“ помисли у себи, „повратићу ја себи и ћесу и гаће и свиралу, чини ми се, ако бог да!“ Онда набере четири-пет ока трешања, саспе их у једну крошњицу и оде до царева двора.

телал: — Би ли ико могао излијечити краљеву кћер, ево има неколико дана да је ослијепила, а удавала се је досада пет пута, али јој сваки муж прво јутро осване мртав. Ко излијечи, даје краљ што год узиште.

Кад јунак срете овога човека, замоли га да га негде сакрије, јер га неко гони. Овај ни пет ни шест, одреши широке чакшире, па га сакри у њих. Повезе кола, засвира у своје гајде и продужи пут даље.

А богаљ ни пет ни девет него на њега: — Курво ћорава, како ти знаш да је хљеб бијел и вино да је црвено, кад не видиш?

Једнога дана зими викне он својега најстаријег сина, па му рече: — А бе, синко, узми пет стотина брава оваца, па да их целу зиму чуваш, храниш, а на пролеће толико исто да ми на двор дотераш.

Чобанин послуша, и учини све тако како му је девојка казала. Кад беше на пролеће, син отера пет стотина брава оваца и донесе још двеста жутица готових пара.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

КРИЛА 198 ПРВИ ПОЉУБАЦ 200 РОБ 204 ЗАДОВОЉСТВО 207 ТАЈНА 210 НОВИ ДАНИ 212 ПРОЛЕЋНА ПЕСМА 214 ПЕТ ПЕСАМА 217 КРВ И ДОБРОТА 219 НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А 222 ПРОЛЕЋЕ 1915.

Дошао сам кући. Ветрић се још пео, По завеси игра сам у своме ору; Док напољу сутон већ постаје бео, И пет'о се мучи да пробуди зору. Г. Ходи. Остави све што је за нама.

ПРВА ПЕСМА СРЕЋЕ Моје срећне очи народу се диве, Што оствари снове, дуге пет столећа, Што унесе опет дух древног пролећа У равнице пусте и гудуре сиве, И обнови дане што подижу живе.

дуге пет столећа, Што унесе опет дух древног пролећа У равнице пусте и гудуре сиве, И обнови дане што подижу живе. Пет векова, црни' као пет гаврана, Пали су по земљи, у крваве воде, Уз музику смрти и химну слободе, Уз кораке моћне

Пет векова, црни' као пет гаврана, Пали су по земљи, у крваве воде, Уз музику смрти и химну слободе, Уз кораке моћне историјских дана, Уз

у крваве воде, Уз музику смрти и химну слободе, Уз кораке моћне историјских дана, Уз тутњаву гнева и говор вулкана. Пет векова влаге, тамнице и мрака, И мука на коцу са именом Бога, Пет векова срама, уз проклетства многа, Пет векова нада,

Пет векова влаге, тамнице и мрака, И мука на коцу са именом Бога, Пет векова срама, уз проклетства многа, Пет векова нада, пет векова рака — И да опет дође најезда јунака!

Пет векова влаге, тамнице и мрака, И мука на коцу са именом Бога, Пет векова срама, уз проклетства многа, Пет векова нада, пет векова рака — И да опет дође најезда јунака!

векова влаге, тамнице и мрака, И мука на коцу са именом Бога, Пет векова срама, уз проклетства многа, Пет векова нада, пет векова рака — И да опет дође најезда јунака!

Моје срећне очи народу се диве, Што оствари снове дуге пет столећа, Што унесе опет дух древног пролећа У равнице пусте и гудуре сиве. И обнови дане што подижу живе.

Све се то десило к'о у наглом хуку Пролетњих потока и надошле воде: Пет векова дугих, у црном јауку, Изгубили су се у химни слободе.

Кроз моју душу прошла су столећа, Њих пет на броју, с топузом и ђордом, Спаљена лета и мртва пролећа, Подигнут народ са љубављу гордом.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

њихов интензитет је временом постајао све јачи и чини се да је достигао свој максимум када сам имао око двадесет и пет година. Када сам боравио у Паризу 1883.

Била су то прва дела Марка Твена (Марк Тwаин) којима вероватно дугујем чудесно опорављање које је уследило. Двадесет пет година доцније, када сам упознао господина Клеменса (Цлементс) и када смо постали пријатељи, испричао сам му то своје

“ Ова земља заостаје читав век за Европом у цивилизацији. ” Када сам 1889. отпутовао у иностранство из Америке - пет година после мог доласка, уверио сам се да је Америка више од сто година испред Европе и до данас се ништа није

У пет часова ујутру, идући Петом авенијом на путу за радионицу, срео сам Едисона у друштву Бечелора и још неколико људи који

Напредовао сам тако брзо да сам на своме предавању одржаном 1891. године, приказивао калем који ствара варнице дужине пет инча.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Пупин И ШТА САМ ДОНЕО АМЕРИЦИ Када сам се искрцао пре четрдесет и осам година у Касл Гардену, имао сам у џепу свега пет центи.

И да сам уместо пет центи донео пет стотина долара, моја судбина у новој, мени потпуно непознатој земљи, не би била ништа друкчија.

И да сам уместо пет центи донео пет стотина долара, моја судбина у новој, мени потпуно непознатој земљи, не би била ништа друкчија.

Млади досељеник, као што сам тада био ја и не почиње ништа док не потроши сав новац који је понео собом. Ја сам донео пет центи и одмах сам их потрошио на један комад пите од шљива, што је у ствари била назови пита.

У њој је било мање шљива а више коштица! А да сам донео и пет стотина долара, требало би ми само мало више времена да их утрошим, вероватно на сличне ствари, а борба за опстанак

Тада је аустријски цар Леополд И позвао пећког патријарха Чарнојевића, из Старе Србије, да се са тридесет и пет хиљада одабраних српских породица пресели на аустријску територију северно од Дунава и Саве и да тамо постану њени

Овај феномен је основа открића до којег сам дошао двадесет пет година после ових нових искустава стечених у пастирској летњој школи у Идвору.

Признао сам им да имам само пет центи у џепу, да немам никог познатог у Америци и да никог у овој земљи не познајем изузев Франклина, Линколна и

То је народна посластица. За питу сам дао последњих пет центи па сам кренуо према Батери парку и у исто време испитивао своју питу.

Није било човека који је видео више од мене у Филаделфији за пет дана, док сам тражио посао и нове могућности, како је ”вилина” мајка говорила. Али моје трагање је било узалудно.

Ускоро сам склопио уговор са Немцем да му поправим слова за пет долара и храну. Он је био обавезан да купи четке и боју, што ће после остати мени.

Око девет сати посао је био окончан на пуно задовољство пекара. То вече постао сам богатији за пет долара, за неколико кутија боја и четки, а добио сам и једну велику домаћу питу од јабука.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Ето, другом га мећем по шеснаест, а теби једанаест... Јеси ли задовољна? Цвета узе и тих пет новчића и добаци скањивајући се: —Ништа ми не дометнусте за оно што смо воду из конобе грабили и смочили се до коже.

Тих дана господару Вељку стиже од Спасоја упутница на пет златних лира; пише му да му их на његово име дарује Цвијети, а она, како их прими, нека крене на пут.

И нигде уоколо никога. Црква је далеко, покривена плочама, и уз њу пет—шест сељачких димова, између којих кочи се фратарски, жупнички стан под црвеном циглом.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Како данас, пет година касније, видите овај свој текст и да ли бисте шта променили у својим – изузетно јасним и сажетим – одговорима?

Како на пет страница сажети једно преобилно столеће, изазов је пред којим се зналац показује зналцем. А мерила се тичу књижевног

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Ето видиш! А не иде то ни као што ти мислиш, зете. Треба и пет и шест пута ићи на исти праг. Уосталом, видиш да су напољу и неке демонстрације, па ко зна да нису министри можда и

Шта се утрпала између мене и Симе ова удовица! (Броји.) Један, два, три, четири, пет, шест, седам...Глас (броји у себи) кућа... брзо... новац с вечери. (Говори.) Знам, то ће тетка Савка да ми донесе...

(Полети да је шчепа за косе.) ВАСА (стане између њих и развађа их): Де, зар вас није срамота? Не можете ни пет минута фамилијарно да разговарате! (Притрче и остали мушки па их развађају.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Милош Црњански је имао план да после прве напише још пет књига о сеобама српског народа. Део тог плана остварио је много касније: у издању Српске књижевне задруге изашле су

Сем тога, пет паралелно подвучених места јасно показује како је од управнога начињен типичан пример неправога управног говора73 који

писац зарезима већ учинио, при чему је особито занимљиво каденцирање у три последња ретка или чланка (најпре чланак са пет, па са четири и на крају са три слога, а три синонимична глагола својим смењивањем остављају за каденцирање неопходан

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Даље, старина је оставила правило да прваци код Шедрвана одлучују почетак и завршетак бербе: према години од пет до петнаест дана.

окрене својем мужу: — О, Каримане Кошутане, допусти ми да прекршим обичај и рекнем ти неколико речи; родила сам ти пет синова и мислим да имам право!.. О, Каримане!

— То су лире и дукати. Још пет пута толико ће донесем... и... за друге народске работе... А за мојега сина нека је арам, ако отиде иједна народна

Зато дрекну, на своје другове: — Пијте!.. Што се се смрзли?.. Ако смо изгубили државу, повратићемо је опет. Пет стотина година смо Турчину робо– вали, па можемо који мјесец и Нијемцу... — Који мјесец?!..

— Пхи, побратиме, колико си слаб!.. Е, бољи сам од тебе. Заборавио сам и опростио све што ми је учињено за пет стотина година... А ти помињеш гуске и гребене!..

У Рамазан су хоџе одседале код њега, клањао је пет пута свакога дана: ретко је који Колашинац прегазио преко Чабранскога Брода а да га не види како узимље авдес.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Хеј, ка’но што црна нојца Уздише за белим даном, Пет столећа кроз груди ми Уздахују над Стеваном. — Која вајда од уздаха, Над могилом твога праха?

Тако прође пет-шест дана, жена зове га Па га опет шаље риби (дуготрпљивој) Да јој каже нову жељу њеног господства.

Кад изиде, на пољу га народ дочека, Смеју му се, ругају му с’: тако т’ и треба! Прошло опет пет-шест дана (сад ће бити крај). Посла опет баб’-Анушка, то јест царица, Посла гарду да доведу деду рибара.

јубилеј (јевр.), свечаност у спомен некога догађаја који се збио пре десет, двадесет и пет, педесет итд. година. кавити, откавити, издржати, подносити. каматник (тур.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

— „Забаву? Ха, ха, ха! — То ће бити унтерхалтунг? Хи, хи хи!“ — Ја знам, моја високопочитајема госпоже, да би пет пути више прену.

ФЕМА: То је инпетретиненција! Знаш шта је, Јокан, ако ме опслужиш три године дана, даћу ти пет стотина форината. ЈОВАН: Пет стотина форината! Па после да дувам у прсте?

Знаш шта је, Јокан, ако ме опслужиш три године дана, даћу ти пет стотина форината. ЈОВАН: Пет стотина форината! Па после да дувам у прсте? — Волим ја изучити занат, па бити поштен мајстор него битанга светска.

ФЕМА: Мало, лепо, кудраво, коми фо! ЈОВАН: Знате шта, мајсторице, донећу вам ја за пет форинти од мога бабе псето што више вреди него десет такови ламура. ФЕМА: Како изгледа, Жан?

ВАСИЛИЈЕ: Јоване, слатки Јоване, пет стотина форинти,... то је мало, осам стотина форинти,... иљаду форинти имаш од мене. Ти си мене срећним учинио.

Петровић, Растко - АФРИКА

Остављамо девојкама пет франака, на чему су нам бескрајно захвалне; полазећи упадамо погрешно у једну одају где наилазимо на нежну сцену

Парк, огроман водоскок, читав базен. Показују ми у урођеничком крају једну дрвену кућицу, око које расте пет стабала: чоколада, банана, хлеб дрво, кокос и једно које носи дивне црвене цветове. Између стабала је шећерна трска.

Погађа се да је сед, дежмекаст, коже изборане климама. Вече, оно нагло екваторско вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да је већ ноћ када прође шест часова, спуштало се патетично по шуми, све до

“ — „У Ампе!“ одговарају два црнца са крме. — „Можете ли чекати мог друга док узме ствари?“ — „Може, око пет минута!“ и шалупа скреће с пута да пристане. После овога кратког разговора, настаје пола сата бесомучне журбе.

и изгризу све изузев дрвета и гвожђа, што зидају црвене мравињаке чврсте као од цемента, високе и по четири и по до пет метара, декоративне као готске катедрале; они што су највећа посластица афричких змија.

Сви га остали црнци презиру, иако он, чим стекне извесно богатство, које у ствари представља пет-шест хиљада километара пешачења, за једну половину купује плави судански плашт, да би био леп, а за другу се опија.

— Пошто? — Десет франака! Ја му дајем још пет за поклон, а он ми враћа десетицу тражећи новији папир. Тако за петнаест само франака добијам маску за коју сам

Сади, једно с другим измешано и једновремено, четири–пет разних усева. од ових он има четири жетве на годину. Најчешће земљу раде сасвим мала деца, толико је она плодна и тако

Није да он не види да је пет много мање од стотине нечег, али је и пет, тога и тога, већ у замашној бројној количини.

Није да он не види да је пет много мање од стотине нечег, али је и пет, тога и тога, већ у замашној бројној количини.

Најзад се опраштамо од краља. Мој поклон од двадесет и пет франака изгледа да га необично радује. Његово краљевство дуго је сто километара, његови поданици зову се Уаватара.

Покаткад наиђемо на ловце сасвим голе и унезверене, који се јуре напред, или на жене са калбасима на главама. Око пет часова долазимо у село Небинге.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

као што је у оригиналу: ЗВАНИЧНА ИЗЈАВА ВИСОКЕ ПОРТЕ »Срби, »Ви сте дјеца оних отаца и дедова, који цијели пет стотине година су живили под покровителством Високе Порте у савршеном спокојству и безопасности.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Погледао сам га летимично. Мислио сам, проћи ће. Кад они стадоше код извора. А овај наредник, ни пет ни шест, него одгурну једног нашег па се наже над извор. А мени, знаш, смрче се.

Прошли смо преко оне безводне планине, и после подне... сад ћу вам то тачно рећи... у шеснаест и четрдесет и пет, стигли смо на Метери Степе.

А преостале две чете нашег пука да остану у резерви. Петнаестог септембра у шест и четрдесет и пет... — Али увек, у „четрдесет и пет“ — дира га Мишић. — Овде тако пише, молим...

Петнаестог септембра у шест и четрдесет и пет... — Али увек, у „четрдесет и пет“ — дира га Мишић. — Овде тако пише, молим... У то време, дакле, изиђу на положај наших шест чета.

Па зашто смо онда ми улудо изгинули? За непуних пола часа приликом напада изгубили смо пет стотина људи. А са наше стране ниједна пушка није опаљена... Разуме се, за то нико неће да одговара.

За такве подухвате за време рата каже се само лаконски: „Експеримент није успео.“ Пет стотина мртвих људи... Маленкост!

Око десет часова зачу се топот коњских копита. У облацима прашине јурили су островским путем пет коњаника и зачас се нађоше под платанима. Били су Руси: Сергије, тај Фјодор и њихова три ордонанса, подофицира.

Када приђе на пет корака он стаде, погледа све редом и запита строгим гласом: — Ко је овде најстарији међу вама? Потпоручник „Кица“

Коста мљасну устима као да нешто псује, па се окрете мени: - Тако, бога ти, сакупили ми овде пре једно десетак дана пет мазги. Па кад су зањакале, као на неком вашару, славу им њину, хтедосмо сви да изгинемо од мерзера. Где си пошао?

— Мало ми трне раме. Али, добро је... — Приликом експлозије мерзера, полети један камен и удари га у раме. Пет дана није могао да креће руком. — Командир се окрете војницима: — Па хоћемо ли да се разрачунамо са тим мерзером?

Али брзо да ми одговориш. — Рајко пружи руку према Кости и рашири прсте. — Бароне, реците ми, колико има прстију? — Пет. Рајко пружи и другу руку и рашири такође прсте. — А сад? — Десет. — А колико ће имати десет руку? — Сто.

Њих двадесет и пет. Они су одређени да погину вечерас. Онако збијени, телима својим чинили су непробојну масу, из које су цаклиле светле

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Видите ли, једва от двадесет лета Може бити један [...] способан поета, От двадесет и пет једва реторику, А кад ће свершити лођику, физику?

за крат први, Овако ћу задјети јој мрежа мојих врви; Те дај данас, те дај сутра, — серце ми се нада, Неће проћи ни пет дана да се мном облада; Да питома тако буде, да ју свирјел мами, И кол'ко год јогунастој узбуде се чами.

ради своје суше, Бистра Сава распалила жећу моје душе; Прво мјесто странствовања блажили Крижовци, Јазвили ме пет година, треће су Карловци.

Шармант, Окани се посла, Буди шпекулант; Тек онда ћеш бити Прави певидруг, Добро јести, пити И — стећи на дуг. Пет-шест сјајних соба, Ложу и батар, И што гардероба Захтева к’о чар; Од књига је кохбух Најзнатнији лист, Кад

Ал’ јој то не шкоди Кад већ и онако није Код гдекоје фамилије Свој језик у моди, И кад ју је та Већ у туђих пет језика Сањат научила Како ће без хипокрена, Са опсеном надувена, Бит салонска вила.

у то доба на седалу У сну пет’о промешка се, А домашњни гаров цикне, Јер му љут сан срце стеже; Месец стане на по пута; Сенка равна крсту поста.

За прву је ноћ најбоља Која траје ноћ најдуже, А у мојој домовини Нигда није зоре видит.” Сад се пет’о промешкољи Да да људма прве гласе, Кућни гаров ланцем тресне И заоштри оба ува, Као да је нешто чуо, дигне

Поповић приметио да су „друга и седма песма (у Опиту Луке Георгијевића) писане... у стиховима од по пет слогова с тросложним припевком на крају строфе”, као и песма О Савка, Савка (в. Прилози за књижевност ВИИ, 1927, 284).

је узет из Мушицкога Стихотворенија, Пешта 1838, И, 15—8; Мушицки је означио да је песму написао у манастиру Раковцу, пет месеци после Доситејеве смрти. До сада најподробније и најпоузданије коментаре уза стихове Мушицкога в.

из Стеријина романа — можда већ није ни знао да је Стеријина, пошто је песма у њега непотписана —, па је тако од пет строфа штампао само четири, и то овим испретураним редом: ИВ, ИИИ, И, ИИ.

На стр. 272. Радишић је, у белешци испод црте, дао следећа објашњења уз кованице у последњих пет стихова Приче: пељана — од рватског упиљана, урађена, очишћена, дакле чиста; селендиву — од селена справљену диву, тј.

Свирајући маршу отворише се двокрилна врата, кроз која спровод један од седам мушких и пет женских лица, на подобије римских богиња обучених, у салу уђу, стану до постамента и ту најважнија женска, као Минерва

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ДЕО 4 ДРУГИ ДЕО 40 ТРЕЋИ ДЕО 71 ЧЕТВРТИ ДЕО 72 ПЕТИ ДЕО 107 ЈЕЛИСАВЕТА КНЕГИЊА ЦРНОГОРСКА ДРАМА У ПЕТ ДЕЛОВА ЛИЦА ЋУРЂЕ ЦРНОЈЕВИЋ, кнез Црне Горе ВАВИЛА, владика црногорски СТАНИША ЦРНОЈЕВИЋ,

Ил’ да Латини после штампају С поругом њине оштре досетке Пропасти наше луди последак? Да пишу: „За пет хиљада“ — реци, Да је: „За десет тисућ’ цекина, Ту и ту, на том и томе месту, Народа српског избор синова Хиљаду

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јесте, Радошу! И обећа послат нам оружја. РАДОШ: Обећа нам — голо обећање. КНЕЗ ЂУРЂЕ: И послао је Пет хиљада пламених пушака. РАДОШ: Голем је поклон, кнеже, Сиротињу ће нашу убити. КАП.

Па ко сме рећи, Да му не беше мати блудница?... КАТУНОВИЋ: И седог орла мрки синови Истурчише се — и Станојло, И пет стотина ј’ с њима делило Преваре грдне грешну свечаност.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Нађосте ли пара при њему? — упитах ја Дулу. — Нашли смо двадесет и пет воринти. Десет узе поп себи за опијело, а петн'ест однесе кнез суду и сасу у царску касу. — А ко му подиже биљег?

закључам врата на соби, намакнем капке на пенџере, па онда, како се вуруна споља ложи, турим оне паприке и пробијем пет-шест лончића на вуруни, затворим је сачом а и тутунлук подобро зашушкам да дим не пролази.

— Па онда, — настави' ја, и не гледећи на Исаију, јер знам какав је јунак — па онда да скупимо једно пет-шест стотина људи, па да бранимо ову нашу свету ћабу од пртоклети' Агарјана.

Гинућемо, браћо, сви ћемо гинути за ову свету ћабу! — Сви ћемо гинути! — оде одјек гором и планином из пет стотина грла.

— За тобом и у гору и у воду, делијо и војводо наш! — оде гором и планином из пет стотина грла. Покојни Партенија на брзу руку очата војинствену молитву и освети барјак, па га с благословом предаде

Биће ваљда брат овог лопова. У'вати ме царски шумар и оглоби с пет воринти. Кад метну паре у џеп, оштро ми запријети: „Не смијеш то више чинити, јер и јазавца данашњи закон брани.

Судац: Колико? Давид: Иште, болан, четрдесет воринти, а сва она моја крезубача у темељ не ваља пет воринти! Судац: Е, кад је тако љута, а није вјенчана, отјерај је. Слободно је мореш отјерати, Давиде.

се на два царска кантара, на турском кантару и на кантару овог вашег цара, па ни драм мање ни драм више од двадесет и пет ока! А кад се Срб у мени напири и надме, нема тог царског кантара на 'вом свијету који би ме могô измјерити!!!

Писарчић: А, враг га однио, тако је! Мом је брату, што је у жандарима, име Мане, а у самом нашем мјесту има пет-шест Дана и Мана. Судац: Па ти, Давиде, ниси, како видим, будала? Давид: Ко каже да сам будала?

молитву која се обавља пет пута на дан у одређено доба синђелија — службена исправа; синђел — свештеник у православној цркви совра (софра) —

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

” и натовари му оволика акта... седам, осам, дванаест сведока... пет година робије. А једног дана тек, нестало аката, или: искази сведока сасвим друкче гласе него кад си их први пут

” А они тамо знају да тај свршетак у моме распису значи двадесет и пет у затвореном простору и без сведока. Разумеш ли ме, господине Милисаве, хоћу да напишеш тако да се председници

АЛЕКСА: Пробудим се ја јутрос рано. Покварен ми сат, па не знам колико је било, ал' биће да је било пет, пола шест. Може бити више, ал' више од шест није било. Пробудим се тако и осетим нешто као да ми не ваља стомак.

Има ли који да чека? ЈОСА: Има. ЖИКА: Колицина су? ЈОСА: Има их тако пет-шест. ЖИКА: Ух! Да бог сачува, навикао се овај свет да се обеси власти о врат, па то ти је! Пушћај! ЈОСА (одлази).

Кад је у питању држава и династија, завешћу и цензуру и тортуру и секвестуру и позитуру, и ударићу свакоме двадесет пет по туру. Не бива друкче! 'Ајде, бога ти, господине Милисаве! МИЛИСАВ (оде).

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Сем тога, Бојић је редак писац који је предано радио на драми: написао је пет драмских текстова на историјске теме (Краљева јесен, Урошева женидба и трилогија Деспотова круна) и две на савремене

Међу песницима једино је Момчило Настасијевић (1894-1938) своје дело завршио као јединствену целину. Најпре Пет лирских кругова (1932), затим још два: Магновења и Одјеци (1938).

је према надреалистичким начелима писао хуморну поезију (Хумор Заспало, 1930) и поезију за децу (Подвизи дружине "Пет петлића", 1933).

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Дружба ј’ мала... Пет стражара... У свакога пушка танка, Дуга пушка белгијанка, А готова да запара, Да зарије са танетом Ил’ са љутим

“ Пет другара, пет стражара Буљубаше реч су чули, Али нису претрнули; Ни пак црта мушког лица — Страховања јадни млази —

“ Пет другара, пет стражара Буљубаше реч су чули, Али нису претрнули; Ни пак црта мушког лица — Страховања јадни млази — Трепет душе

“ Пет другара, пет стражара, Таким гласом одговара. У то доба неме ноћи Затресе се у самоћи Мрачна гора, јела вита; А ло

“ Пет другара, пет стражара, Таким гласом одговара. У то доба неме ноћи Затресе се у самоћи Мрачна гора, јела вита; А ломљава

“ Тако рече пет стражара Крајишника, граничара; А пушке им огањ бљују. Ал’ и Турци наваљују, Крвожеђу х’јене љуте Сипајући пламен

Две стотине војске њине... — Шта ћеш лепше?... Куда више?... Кад Турака две стотине Пет стражара погонише! Али утом пламен сину, А у грлу Илијину Живот запе на свакада. Млади другар мртав пада.

1876. ЈАН ХУС На Сабору косничкоме Има, ваљда, пет стотина Црних риза и мантија — Али нигде ведра лика; Већ кô она туга тија Спустила се помрчина, Па се ваља као

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Момчило Настасијевић ПЕСМЕ Садржај ПЕТ 2 ЛИРСКИХ КРУГОВА 2 ЈУТАРЊЕ 3 ФРУЛА 4 ЈАСИКЕ 5 ИЗВОРУ 7 РУМЕНА КАП 8 ЗОРА 9 ЂУРЂЕВЦИ 11 САН У

ИЗ КРАЉА ДАВИДА РЕНЕА МОРАКСА 153 СЛОВО ЉУБАВИ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА 165 ПЕСМЕ ПЕТ ЛИРСКИХ КРУГОВА ЈУТАРЊЕ ФРУЛА Фруло, што дах мој радосни жално у дољи разлеже?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Горки б. са шећером лек су за оне који пљују крв (о. с., 67). »Ко хоће да се не опије, нека наште срце поједе пет горких бадема« (из србуља, Софрић, 12. Још римско веровање! в. Софрић, 1. с. ).

Срећу доноси и д. са пет листа. Та д. налази се онде где је вила пљунула, а то се ретко дешава, једва у сто година једанпут (ЗНЖОЈС, 6, 130).

Постоји и једна врста ј. која се зове адамчица. и она је постала од ј. коју је Ева дала Адаму. На њој се још види пет бразда од Евиних прстију (ЗНЖОЈС, 16, 40). Кад ко некога хоће да позове на мегдан, пошаље му ј.

Крушка. Она је култно дрво и у Лесковачкој Морави: »код црквишта у Шишинцу« народ, здравља ради, »пали свеће испод пет малих закржљалих крушака«, поштујући их као »пет брата« (СЕЗ, 70, 1958, 569).

»код црквишта у Шишинцу« народ, здравља ради, »пали свеће испод пет малих закржљалих крушака«, поштујући их као »пет брата« (СЕЗ, 70, 1958, 569). У пределу Јањ: ко сања како падају с грана зреле крушке, ускоро ће проливати сузе (ГЗМ, н.

са половине колача која је у њиховим рукама до госта, а гост срче са половине која је до домаћина, па се уз то љубе по пет пута и истовремено благосиљају«.

Ћипико, Иво - Пауци

Ето, благајна набавила сијено, откле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг бог зна пошто, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по

—Ништа! ... Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера. Ти ништа не рискираш. — Али ја се надам за мало купити ... Оно се не разумије у посао... —Толико боље!

Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу. — Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако бога знаш!

Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу. — Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако бога знаш!

након неколико времена, Васо саопћује човјеку да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна ... И тако без икакова труда добио би своју надницу...

—Чекај! А простите на којој сте, — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесет и пет талијера равно... Нека смо једнаци! — Нек буде како хоћеш!

Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића, и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера. Је ли тако? Добро је! Иди, Петре, јави се биљежнику; наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час.

за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се да он понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет—шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.

—Сви сте ви једнаци... И други тако веле кад треба враћати. — Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун? —Све је убиљежено, — вели мирно газда.

Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради: — Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац

— Донесох све што имам, — вели док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете... Ево свих пара! — вели, спртивши се. И држећи торбу у руци упита: —У што ћеш да их преручим?

И не згража се, и лакше му је... —Је ли доста? —Није, брате, ни пет пута оволико. —Баш није? —Не! —Теби није нигда доста!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Једно ми није јасно: траваре сам обично познавао као старије људе, махом старце. Овај нема више од двадесет и пет година. Макарије Почео сам пре два дана да пијем напитке које ми справља наш нови брат Доротеј.

Јелена Уображени млади петао пење се овде свакога дана. Има пет дана како је овамо почео долазити и ниједном, ама баш ниједном, није скренуо поглед према мени.

! Ово је наступило неко последње време! Дадара Госпа наша, лепојка наша, не губи време. Прошло је пет дана од Лаушевог одласка са Куле, а она се ево побринула да покаже ко је овде господар.

Ипак је ту Дадара распоредио двадесет стрелаца и поставио пет каната са облуцима, што је мени изгледало као залудно расипање и оно мало снага којима је располагао.

Пред капијом је освануло пет коња натоварених корпама од прућа. Кад су коње увели у двориште, препознали су и животиње и опрему — све је припадало

Саставили су пет крвавих безглавих лешина. Тада је Јелена отишла, а Кребуља и Јаков су наставили да поправљају свој стравични рад.

Нисам могао да гледам како се пренемаже. Више волим да останем пет дана и пет ноћи, без смене, на врху какве куле него један једини трен да гледам овога кењкавца како дрхтури од

Нисам могао да гледам како се пренемаже. Више волим да останем пет дана и пет ноћи, без смене, на врху какве куле него један једини трен да гледам овога кењкавца како дрхтури од старачке

Опоравља. Крпи. Вест је вредела педесет златника, а ја сам ето из кесе извадио само пет и дао му их. Обећао је да ће ћутати. Отићи ћу госпи. Пресамитићу се као покајник. Гледаћу скрушено пред ноге.

Димитрије Године текуће шест хиљада и осам стотина и деветнаесте, индиката пет, сунцу круг деветнаести и луне деветнаести, месеца јула деветнаести дан, врати се Лауш, пронијер, властелин крала

То ће им трајати три дана, ако приштеде, чак и пет. Затим сам украо из оставе три велика крушца соли. У шуми ипак могу наћи довољно хране: дивљачи, плодова шумског воћа,

Писмо је однео Живорад Јаковљевић, вижљав и жустар човек. Вратио се после пет недеља са краљевим одговором. Артемије је био у праву.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ал' над висом штô се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе. Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он стражари С ове страшне, суре стене.

Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он стражари С ове страшне, суре стене. А тај вечни, сури стражар То је царски орô стари, Над суморним

Клисарка упази ово, јер на то не беше слепа, Па ни пет ни девет, лепо, но кмета ненадно шчепа И загрли га силно. Но кмет се отрже снажно, И затим покуша одмах да лице

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Вавилонци и остали стари народи познавали су пет таквих луталица: Меркур, Венеру, Марс, Јупитер и Сатурн. Да је и наша Земља члан њихове породице, то нису ни слутили,

Вавилонци су познавали, као што из напред реченог следује, свега седам покретних небеских тела: пет планета, Сунце и Месец.

- Учинићемо то, ми обоје, заједно! Ја Вас, дакле, драга пријатељице, очекујем у предворју Никиног храма. Пет минута пре но што звоно дадне знак за полазак, сакрићемо се у цели Ерехтејона; онде ћемо сачекати док сви љубопитљивци

Каријатиде Ерехтејона биће декоративна позадина наших портрета. Кроз пет минута имаћемо их, готове, у нашим рукама. Е, а сад пођите за мном! Не - пружите ми руку!

публиковао више дела, међу, њима свој Wелторганіѕмуѕ од којега је прво издање изашло 1843, а друго, знатно проширено, пет година доцније.

А сада погледајте даље. На два и по метра иза путање Меркурове, дакле са полупречником од пет и по метара, разапета је око павиљона, зеленим концем, привезаним за стабла акација, путања идуће планете, Венере.

Путања Нептунова имала би у нашем моделу пречник од две стотине двадесет и пет метара, па би добрим делом пала у Дунав, али се не би од његове обале удаљила више од сто педесет метара.

Има их које у свакој секунди прелете по пет стотина километара, па ипак нам та кретања не мењају слику звезданог неба. Толико је огромна васиона!

Но за тај часовник потребни су само Сунце и Месец. Због чега би се онда кретале њих пет планета у својим засебним сферама и чему би служила цела осма сфера са небом некретница?

У времену од 1798 год. па до 1825 године публиковао је Лаплас своје велико дело у пет дебелих томова са којим је, на темељу Њутнове науке, изградио небеску механику као самосталну научну дисциплину.

и на грађевинама које су се том приликом извеле у Паризу, добила свог полета и у Аустрији. Пет великих бечких предузећа која су се дотле бавила неармираним бетоном почела су да у великом стилу примењују ту нову

станицу, ја одох у своју кафану, затражих онде адресар бечких радњи и предузећа и исписах из њега тачне адресе оних пет бетонских предузећа.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Умро Бранко Радичевић. Милан Д. Рашић: Чича Томина колиба. Превод дела Харијете Бичер Стоу (пет свезака, шеста 1854) 1855. Рођен Стеван Сремац Милан Д. Рашић: Гроф од Монте Христо.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Али је било јасно да ужива у оном нечем продирућем што имају предмети метални. Шор је вирио кроз свих пет прозора. „Свуда јој се нешто цакли; требала се Санџакуша удати за кломфера.

С првом женом је имао пет синова, и како које дете донесу с крштења, он му испали четири метка над главом: „Во имја оца, и сина, и свјатаго

Дође учитељ за прилог да се купе књиге одличним ђацима, а он, пиштољ. „Код мене друго нема. Ја имам пет синова, и не месим торте. Носи то, учо, и нека дечко спреми за после, јер ће Србима још требати сјајно оружје.

Старински, изупотребљаван, тесан, слабо негован, блатав и прашљив, зазврји пре пет сата ујутро, данас-сутра, као амин у молитви. Госпа Нола се вози на њиве, у кукуруз, у млин, на салаш, у неко село.

Кад се родило дете, Станојла још боље упери у своју околину и својих пет чула и сву своју храбру памет. Снажна девојка, стуб куће, умна далеко нада своју околину, она одједаред узе особита

Госпа Нола никако није могла да уђе у стил тих седељки с прописним оделом, и строго прописаним послужењима у пет сати, и после шест сати после подне; остављала младеж себи, а онда се дешавале ствари које је госпа Нола још теже

” Ја му тако гроб китим: понесем котарицу жита и проспем да се тице хране... Буде и смешно. Гробар — пет кућа је назид'о за пет синова, али му жао и мука што ја стојим и не може да шчисти ону килу пшенице у своју торбу.

Буде и смешно. Гробар — пет кућа је назид'о за пет синова, али му жао и мука што ја стојим и не може да шчисти ону килу пшенице у своју торбу.

Да ли је бар још једаред гледала и слушала воде што имају крила?... Око пет ујутро пробудила је куварицу, и рекла јој да иде по доктора Мирка. Куварица је одјурила, а доктор дојурио.

За четири пет година, не више за осам него за четири пет, све ће бити свршено, ја ћу постати неки проф-Триша, стићи ћу их, њих, по

За четири пет година, не више за осам него за четири пет, све ће бити свршено, ја ћу постати неки проф-Триша, стићи ћу их, њих, по изгледу и по навикама, што ми се чинило да

Новац се при том најинтересантније понаша, и то ће тебе, економисту, више интересовати. Уштедим пет форинти, и пошаљем их оцу, с много радости.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Желити би међутим било да сваки сочинитељ, или преводитељ, или подражатељ, или макар писмокрадец дело своје барем пет година у рукопису држи, и сваке године свој рукопис најмање четири пута прочита.

Но она се утеши мислећи да ће се скоро вратити. Чека пет минута, њега нема, чека сат, њега нема, сунце се роди, њега нема. Шта наопако да не буде?

да јој један зуб изваде, нежел’ да је правим именом вичу, И тако у овој ревности толико је успела да јој је само јошт пет (у којима се неколико достопамјатни развалина наођаше) остало.

(Сирена сакрива очи.) »Тешко њима. знам да се ни пет у години не удају.« Зашто, госпоже? »Не кажете ли сами да су ружне?« Ружне? То ја нисам рекао. »Та да су плаветне.

) држати слово ПЕРСОНА — лик, лице, личност ПЕСТРЕНОВИДНИ — шарен, разнобојан ПЕТАЧКА — петакиња, бачва од пет акова, петак ПЕЧАЛ — туга, жалост ПЕЧАЛИТИ СЕ — жалостити се, једити се ПИСМЈА — слово (у азбуци) ПОБУЖДЕНИЈЕ —

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Тако, на пример, моја је мајка дотле спавала по целу ноћ, што сам ја сматрао за нехигијенски и почео сам је будити по пет и шест пута ноћу.

Други пут сам, опет, дочепао кутију фикса за ципеле и намазао хлебац за ужину, те су ми после пет дана испирали стомак.

Узмимо баш као пример ова четири-пет питања која сам ја горе случајно набацао, па ћемо видети да су она не само за мене већ и за свако друго дете била

У моје невине забаве спадало је и то, на пример, да се увлачим у кујну кад тамо никога нема и да бацим пет-шест шака соли у оно јело које ја не волим, а затим, за ручком, да уживам у изразима лица кад окусе пресољено јело.

— Исплазиш му језик, наплати ти три динара; завуче ти дршку од кашике у уста, узме ти пет динара; пипне те за руку, узме ти десет динара, и то гледа на сат да не би дуже држао руку но колико треба за десет

Тако, на пример: Симу Јанковића коштало је 380 јаја; Перу Вукића два пара гусака, пет пари пилића и 140 јаја; Миленка Пурића 100 главица купуса, седамнаест венаца црнога лука и десет пари телећих ногу за

За појам један учитељ би нам показао један свој прст, за појам два два прста и тако редом, док није употребио пет са једне и четири са друге руке.

али какав би изгледао, на пример, грешни директор банке са трбухом од натраг у оној цифри где се уз жену прикључи још пет свастика? Зар не би личио на реморкер који са натчовечанским напором плови уз воду, вукући шест шлепова?

Њему би много лакше било водити целу ноћ борбу са двадесет и пет пограничних бандита но разместити у своме рапорту толики број тачака и запета.

Седнемо нас пет-шест у круг, уложи сваки по једно дугме као визу, па ко изговори реч Артаксерксес носи шњур. Помагали смо се, разуме

Искупили би се нас пет и шест и стали у круг, а један би одбројавао, говорећи ове неразумљиве речи: Игис, Ипик, Ушур, Топидушур, Сојле,

Замислите, другим речима, каква ће изгледати историја кроз пет стотина година, колико ће ту томова бити, колико имена, колико датума и каквих све догађаја.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Обично у осам часова, па до подне. Онда од два часа до пет. Нико није био поштеђен њених граната. Са језом смо помишљали на онај дан, када ће наступити „премијера“ — као што

Напред!... Стој! Опет смо на истом месту, као сатерани у теснац. Већ је скоро поноћ. На расположењу имамо још пет часова. А време нечујно и брзо одмиче. Да смо пешаци кренули бисмо преко пола и извукли бисмо се.

Пошто је пут узан, возари су прво испрегли коње. Потом су послужиоци рукама окретали возове. Све је било готово за пет минута. За то време командир и ја прешли смо преко ограде и, идући њивом, дошли на чело батерије. Појахасмо.

Даћу вам и чету пешадије, и ко вам се успротиви, ма то био и генерал, убијте га. То ја наређу— јем... Сад је пет часова. Захтевам да клисура буде слободна за пролаз сутра изјутра до четири часа... Заповест је одлучна.

Исто онако као осуђеници „на белом хлебу“. Егзекуција је почела тачно првога октобра у пет часова изјутра. Све што се до овога часа одиграло, могу још и да разумем...

Седимо поред ватре, а Лука нешто рачуна на прсте. — Прошло је равно пет стотина двадесет и шест година, када је разбијена војска на Косову бежала исто као и ми сада.

Причају војници, причају коморџије и сви они који не увиђају да данашње ратовање није исто што и ратовање пре пет стотина година.

Господо... Ви као стари војници разумећете ме... — глас командантов задрхта. — Одсад па до пет часова изјутра... уништићете целокупни материјал... — И топове, и муницију? — зачу се крик капетана Војка.

Између људи угледасмо где лежи на земљи једна жена, а покрај не је седело дете од четири до пет година и плакало. Кроз пустош разлегао се гласић: — Мамице, што седиш? Лежала је на леђима.

због војника. — А после, ни гробље није далеко... Стотину метара одавде — допуњава ветеринар. — Море да је и пет километара! — распаљује Лука.

И једнога дана је опет потражио Енглезе. Ушао је лепо у отворен магацин и узео тридесет и пет шаторских крила. Гледам Танасија, па се и ја сам чудим.

Један пешадијски наредник донесе неког малишана, који није имао више од пет година. Познадох га одмах. Био је то онај малишан коме је умрла мати покрај пута у Албанији.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Татко могу да ву биднем. Тики — Мило ми! Душа ми још, бре, иска. (Болно Салче* На раф има десет јабука, пет за мен, пет за теб. ту): Салче, ти ме знајеш? Знајеш ли, Салче, »моје« какво беше? Ти бар кажи! А, Салче?...

Татко могу да ву биднем. Тики — Мило ми! Душа ми још, бре, иска. (Болно Салче* На раф има десет јабука, пет за мен, пет за теб. ту): Салче, ти ме знајеш? Знајеш ли, Салче, »моје« какво беше? Ти бар кажи! А, Салче?... (Посматра је.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

слога), и често са „припевом иза сваког, или сваког другог, или сваких неколико стихова“ (припев је од шест, ређе од пет слогова, и „понајвише не додаје стиху иза кога се налази ништа ново, него га само раширује“).

губернатора Угарске, изабраног на пет година (Свилојевића у песмама), којем је последњем посвећена и врло лепа песма XВИИ века Попивка од Свилојевића, која

Да га не би сувише срдили, пусте у град, као у знак верности, синовца Момчилова Рајка, са пет стотина војника. И тако Момчило немајући куд, уреди војску за бој, с намером да поседне опкоп испред вароши, надајући

„десетина народа; мало у којој кнежини није био по један харамбаша најмање с десетак друга, а осим тога било је пет пута по толико људи који се нијесу били сасвијем одвргли у хајдуке, него су само зазирали од Турака и крили се по шуми

(Косовка девојка) Град–Сталаћу, да те бог убије! Довео сам три иљаде војске, а не водим него пет стотина. (Смрт војводе Пријезде) Како таде, тако и данаске: нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и

Тако се осећа, на пример, у Женидби од Задра Тодора писмо пет пута поновљено, али четири пута са нешто друкчијим почетком: „Ето књига, двије аге старе!“ „Ето књига, двије аге драге!

великаша и племенске властеле, сам Зоговић — и то у оваквој стисци — могао је да именује (на страни 312) свега пет песама: Женидба краља Вукашина, Женидба Душанова, Сестра Леке капетана (ко ли је ту жупски властелин, Марко или Лека?

Сувише, ни оних пет песама које Зоговић наводи не може се сабити у тесне границе Дукље, Травуније и Захумља. Тамо пре и потпуније спада

Метну Турчин другу белу стрелу, престријели три стотин' аршина; метну Марко другу белу стрелу, престријели пет стотин' аршина. Метну Турчин трећу белу стрелу, престријели шест стотин' аршина.

другу ситну књигу, те је шаље Краљевићу Марку: „Богом синко, Краљевићу Марко, не дај мене шћерцу Арапину, ево тебе пет товара блага“. Књигу прими Краљевићу Марко.

Стаде јека бијела Стамбола, ал' ето ти црна Арапина на кобили танкој бедевији, и за њиме пет стотина свата, пет стотина црнијех Арапа: Арап ђевер, стари сват Арапин, а Арапин црни младожења; скаче пуста под њим

Стаде јека бијела Стамбола, ал' ето ти црна Арапина на кобили танкој бедевији, и за њиме пет стотина свата, пет стотина црнијех Арапа: Арап ђевер, стари сват Арапин, а Арапин црни младожења; скаче пуста под њим бедевија, испод

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Збиља? — Па да. Због самог Дунава биће их најмање пет, а кад тек узмеш историју — иха! — на самом Косову изгинуће четвртина разреда. — Па рачун — подсјети га Јованче.

Одједном се, на пет метара пред њам, створи пољар Лијан с високо уздигнутим штапом и завреча као јаре: — Предај се, копачу јама!

Замислите, шта би се само десило да за ту нечувену дрскост чује Николичина куја! Вијала би га кроз пет села. Завијано хајдучко гнијездо не прича више ништа о дјечацима, не зове више никог у своје окриље.

Николетина се обазре лијево-десно и повуче дјечаке у густу шикару повише баште. — Овамо, брзо! Послије пет минута стигоше усташе.

Има је и суве, и труле, и сирове, па кад се све то измијеша, дићи ће се дим до неба, видјеће се из пет села. — А кад запале ватру, шта ће онда радити? — припита Лазар Мачак.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Кад би који болестник ушао у њу да се купа, таки би из ње здрав изишао... Јерусалимска је купељ овча имала пет преграда што су се затворале кано мали ћилери и у њима је лежало туштено болестника наказних, невољних, свакојаких,

На троје учинише ово число. И у те године од своје ире од разликога народа и људи купили су порцију. И свако по пет година нарицали су то и именовали љуструм — то светлоћа да речемо, илити му јасност, јер у то доби кад су им уједно

година нарицали су то и именовали љуструм — то светлоћа да речемо, илити му јасност, јер у то доби кад су им уједно пет година порцију доносили, носили би зажежене свеће у руку те би се веселили на чопор, на чопор побашка у састатку.

Тако им је адет био предајући ћесару датак. И првога броја пет лета доносили су гвожђе и бакар од земаља, а на друго пет година, — сребро; на треће петлетно — злато.

Тако им је адет био предајући ћесару датак. И првога броја пет лета доносили су гвожђе и бакар од земаља, а на друго пет година, — сребро; на треће петлетно — злато.

Пак он њојзи рече: — Да колико јоште на вами остаје дуга? Она му рече: — Пет литри злата смо јоште дужни. И на то он ражали се и таки узе од сандука кључ, те извади кесу с дукати и одброји јој то

И на то он ражали се и таки узе од сандука кључ, те извади кесу с дукати и одброји јој то пет стотин дуката, те даде и поклони јој то да искупи од дуга из тамнице свога мужа.

« Те тај, ето, виноград био је у Јегипту издавна маечак насађен. Цигло седамдесет и с пет лоза, да речем душа. За четири стотин година расплоди се онде и размножен до шест стотина хиљада.

И по пет пута говорећи сејем и пак ти велим: слушај кћерко и пази! ПОХВАЛА ДРАГОМ КАМЕНУ Камен што су га зидари, с нехајством

Пронађе осам стотина хиљад војиштана и пет стотин хиљад силних копјаника само Израиља. И престраши се со тога Давид што он божије људе имаде посла бројити.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Из те кујне се већ досад пет девојака подсвојкиња удало. Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и

У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се

један дан убаво запанти’ дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо, сал једно! А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!

За дан-два, ете, пâ сам туј!... ГЛАВА ШЕСТА У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања дојакашњих пет глава, напослетку долази и натрпава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва

Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом прође

тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у прусуству пет женâ (рачунајући ту и Доку) од којих су две — Таска и дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање

Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа. Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.

Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. Било је говора и о миразу. Хаџи Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.