Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ми, вели, таман полежемо, а у лугу се зачују као гајде, после кукурече, рекао би човек неки огроман петао; а кад замауче, заклео би се да је најстарији мачор што га има у селу... Е, не мож’ поднети!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и коњ официрски 52 42 Магарац, врана и овчар 53 43 Магарац идола носећи 54 44 Магарац у лавовој кожи 55 45 Магарац, петао и лав 56 46 Магарац и жабе 57 47 Коњ и магаре 58 48 Коњ и коњушар 59 49 Јелен 60 50 Јелен 61 51 Јелен и виноград 62 52
и магаре 58 48 Коњ и коњушар 59 49 Јелен 60 50 Јелен 61 51 Јелен и виноград 62 52 Јелен и јеленче 63 53 Мачак дивји и петао 64 54 Мачак и мишеви 65 55 Петао, пас и лисица 66 56 Пешлови и препелица 67 57 Петао, лисица и кокошке 68 58 Жабе пањ
Јелен 60 50 Јелен 61 51 Јелен и виноград 62 52 Јелен и јеленче 63 53 Мачак дивји и петао 64 54 Мачак и мишеви 65 55 Петао, пас и лисица 66 56 Пешлови и препелица 67 57 Петао, лисица и кокошке 68 58 Жабе пањ и xугпа 69 59 Две жабе 70 60 Две
и јеленче 63 53 Мачак дивји и петао 64 54 Мачак и мишеви 65 55 Петао, пас и лисица 66 56 Пешлови и препелица 67 57 Петао, лисица и кокошке 68 58 Жабе пањ и xугпа 69 59 Две жабе 70 60 Две жабе 71 61 Муха 73 62 Два миша 74 63 Мишић и
Путници и топола 139 111 Човек убог и жена 141 112 Жена и кокош 143 113 Корњача и орао 145 114 Дете и срећа 147 115 Петао и гпаги камен 149 116 Старац и злато 150 117 Папагал и мачка 152 118 Папагал и друге птице 154 119 Брат и
Лисица и курјак 158 121 Лав и миш и лисица 159 122 Јагње и курјак 161 123 Крмача и курјачица 163 124 Лисица, петао, кокоши и пси 164 125 Ковач и његов гаров 167 126 Јастреб и кукавица 170 127 Старац, јаре и три пандура 174 128
45 Магарац, петао и лав Магарац пасаше с петлом у друштву, кад ето ти однекуда лава. Петао по случају кукурикне. На лава од природе
45 Магарац, петао и лав Магарац пасаше с петлом у друштву, кад ето ти однекуда лава. Петао по случају кукурикне. На лава од природе ужас напада кад чује петла да поје: ужасне се, дакле, и почне бежати.
Ко мрзи на кавгу и уклања је се, избежава и избављава се млогог зла и немира у животу. 53 Мачак дивји и петао Дивји мачак ухвати петла и каже му да хоће зато да га убије што он у ноћи виче и не дâ људима с смиром почивати.
„Моје је појање људма у ноћи врло мило, — одговори петао — „јер по њему познају које је доба ноћи, и ком је потреба — устаје, а коме није, он спава спокојно.
| 55 Петао, пас и лисица Петао и пас велики путовали су скупа. Омркну на пољу и нађу велики храст, шупаљ. Петао се попне на гране
| 55 Петао, пас и лисица Петао и пас велики путовали су скупа. Омркну на пољу и нађу велики храст, шупаљ. Петао се попне на гране, а пас легне у
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кнез и̓ дочека. Кад су седили у кући поред ватре, један петао дође пред врата и кукурекне, а Турчин узме шишану и рекне: „Хоћу ли, кнеже, убити онога ороза за ручак?
слон., прилика, околност ОРДИЈА, тур., војска ОРОЗ, тур., петао ОРТА, тур., јаничарски одред, пук ОТЈАГОТИТИ, рус., отежати, обременити ОТУР, тур., седи ОЧЕН, рус.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
»Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако. Салета тако, салета... Док запева петао негде у селу... Нестаде попа. — Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте. — Не пушта он њих шале...
Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну. Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене. Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.
Иако је био куражан, беше се, боме, прилично узјазбио! Утом запева петао у селу. Страхињи чисто лакну. Добро је, сад се већ ничег не боји! Тако је Страхиња дочекао свануће здрав и читав.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров... Сви ћете погорети као мишеви. Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Све, све се променило; само домаћи пет’о посред њих остао још онај лепи, стари, летошњи петао. Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима,
Морам зашити ове проклете џепове: сто џепова, а ни у једном ништа!« па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Пред њим, у дворишту, један велики петао шареног и растршеног перја, праћен кокошкама, кљуцао је шепурећи се и тражио мирно нешто онуда по буњишту.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Пошто је био дигао глас сувише високо, испаде као кад кукуриче промукао петао. „Читајте, Палавичини“, рече, тихо, своме помоћнику, који је био свукао рукавице, па их је сад опет, брзо, навлачио.
После пола сата, међутим, дођоше поштанска кола пред трактир, који се звао „Црвени петао“, и дошао је ред и на Исаковича да крене према Вијени.
Петар је, као петао, шетао, око ње, и трубио, на сва уста, да му је жена зачета, и да ће, према боји лица судећи, родити сина!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„бака доноси зету печеног петла и он мора од тога да једе“ зато „да би зет вршио своје брачне дужности као што их петао врши“.
Када то учини, онда ће дете из ње „излетети као намазано“.¹³ Неке труднице у бољевачком срезу пазе кад петао јари кокошку, па кад с ње падне перо, узму га и сагоре, а његов гар попију да би лакше родиле.
Многобројне хтонске силе имају као атрибуте црну боју, а такође и многе животиње (петао, мачка) и разна средства (нпр. нож) која се користе у магијским поступцима често су црне боје.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Жена донесе комад хлеба и баци пред пса, али пас неће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад: онда пас рече петлу: „Несрећо несита! Теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре!
Теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре!“ А петао му одговори: „Па нек умре, кад је луд. У мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно проје кад где нађем, а кад
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
под сивом небеском стрехом, на самој горској коси, у моме селу далеком, ту лисац пошту носи, мечка у шуми суди, петао људе буди, мере нам време и пуж и зец, већ како који, вукови туле на месец, шуму нам јесен црвено боји, храшће на
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир. Још нико устао није, А будан петао већ, живахно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан — и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
нешто рујно да угаси жеђ мртвацима сунце је урна пуна жутог вина глава пуна снаге лик који се обраћа живима петао на њему види кресту јагње — чело бојно орао зна даје то кљун необорив з а змију је то победа змијског цара за
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда шапћући проговори: — Онај тица пева! Сви зинули и претворили се у уво. Негде петао закукурека. Значајно се погледаше, и, као вучени неком магнетском силом, кретоше лагано и обазриво у том правцу,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла. То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра. Њему се није тешко наканити.
И звезде су малко блеђе. На једном месту шкрипнуше врата. Мало после запева петао; нега прихватише други и отеже се позната паланчанска јутарња песма...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«.
Па ипак! Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне
Па ипак! Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто
Па и он је доста пропатио! А био је красан петао. Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина. А имао је кога и да пази.
А имао је кога и да пази. Беше то поносит, госпоствена хода, петао. Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се
И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КАКО ШЕТА СТАРИ ПРОФЕСОР У недељу поподне, кад се све смири, Када под стрехом заспи кавгаџија петао, У такву недељу, док невидљиви ветар пири, један стари професор на улицу ишетао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Жив-жив! — џивџуће врабац са крова. — Ја носим, други купи: упропастих се! — какоће кокош кад снесе јаје, а петао кокодаком јој на то одговара: Ко покупи, закон му?! — Ја овај-ти онај! — Ја овај-ти онај! — Ја овај-ти онај!
Ја скраја! Ја с краја! — Ја се мучим и носим, а деца крааду, крааду! — какоће матора кокош кад снесе јаје, а на то петао кукуриче: То није лепо! — Како реку! — кукуриче петао. — Куку, куку, кô аков! Куку, куку, кô аков!
— какоће матора кокош кад снесе јаје, а на то петао кукуриче: То није лепо! — Како реку! — кукуриче петао. — Куку, куку, кô аков! Куку, куку, кô аков! — какоће кокош кад снесе прво јаје, чудећи се колико је велико.
кошутин рог; изиђи па иди у калајгору где се ватра не ложи, где девојке косу не чешљају, где невесте хлеб не месе, где петао не пева, где не лаје, где мачка не мауче. Иди и тамо се скраси, овде места немаш. Пошао Станимир, Санимир и Гинимир.
3 Издат комендат! Устрељниче! прострељниче! Не севај, не стрељај, не боли; већ иди у гору талелејску, где петао не пева, где овце не блеје, где магаре не риче, где коњ не вришти, где свирке не свирају, где девојке не певају, где
(Петао) 152 — Не има руку, а љешњаке бере? (Веверица) 153 — Ни везено, ни решено, свукуд златом нарешено? (Змија) 154 — Ни
(Онај од кртице) 388 — Шта мање веће премеће? (Мрав зрно) 389 — Шта ради петао кад скочи на плот? (Држи се да не падне) 390 — Шта ради рода кад стоји на једној нози?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Жена донесе комад хлеба и баци пред пса, али пас не ће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад; онда пас рече петлу: „Несрећо несита! теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре!
теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре!” А петао му одговори: „Па нек умре кад је луд. У мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно проје кад где нађем, а кад |
док у један пут чује звеку од оружја, и хтеде од страха пасти, док ето ти у собу уђе некако створење у медвеђој кожи; петао, вашка, мачка и лав отрче одмах предањ, и стану се око њега умиљавати и цичати од радости.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
из дворишта кокошији и крављи, из храста врапчи, из Дунава шарански и смуђевски, и све се разуме, и што петао кукуриче са руде, и што лонац крчка, и што липа шкрипи!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Држи га за главу, а петао, висећи, маше крилима као да лети. Деца се згомилала у вратима и нешто весело довикују оцу.
Смејући се, селак из све снаге завитла петла укруг, и витлао га је све дотле док петао без главе, раширених крила, не паде у снег.
Сузе не потекоше хладним образима. Треба све, и највеће грехе исповедити. Споља се чуо један једини манастирски петао. Али тако звонко као да из олтара кукуриче. Стресла се: да није зора? Пожурила је са набрајањем грехова. ...
“ Свеће су у капању догоревале. Петао се неколико пута јавио у страху од тишине, њој није била тишина, крцкао је камен, свеци са зидова замахивали су
Устајао чим се кафански петао огласи, брзо упадао у чакшире и кожух, стављао шубару на главу, огртао гуњ, из зелене тестије уклештене између колена,
А од кукурикања до фењера све је исто било: мамурно и мучно. У исто време и увек исто кукурикао је кафански петао. Језа га је пролазила од тог усамљеничког кукурикања.
Како да не сумња? А он је у Београду морао... Добро се сећа, петао га је пробудио тугом и из мутљага се извукла мисао: она да му роди дете... С њом да роди сина. Млада је и здрава.
Као изубијаних. Двапут се загрцну. А зуби осташе да се беле. Под прозором запева петао, весело, из све снаге. Никола трже браду с кревета и погледа по соби пуној шареног јесењег јутра. Сам је.
Соба је шарена од сунца, венчићи сувог смиља упалили се и диме, под прозором занесено запева петао. Прсти су му хладни; дојка је топла, мека је, само му средину длана голица чворић, као да хоће да се укуца у длан, и
— Ђорђе! Отишла је — каже прибрано. Гледају се неколико тренутака. Ђорђе скида шубару. Петао подиже крила, страсно кукурикну и пободе крила у земљу. Никола пође у подрум. Није погледао кревет. ...
бије по њему нешто што само личи на стид. Капетан без речи изиђе. У тишини звиждуће апсанџија, пева петао и ковач удара у наковањ. На коленима му се беле новине.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У даљи губе се брези, И круже видокруг тавна. У селу влада мир. Још нико устао није. А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан, и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У Кротону влада мртва тишина. Тек по који петао кукурекне, али се на то ни пси не осврћу. На небу светлуцају безбројне звезде; непотпуни месец тек што није зашао за
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дакле тако нешто, као кад први пут. петао закрешти, закрешта и Јаћим, па се од тога као застиде, те се најпре закашља и доле у земљу погледа, а онда
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Жена донесе комад хлеба и баци пред пса; али пас неће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад. Онда пас рече петлу: — Несрећо несита, теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре!
Онда пас рече петлу: — Несрећо несита, теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре! А петао му одговори: — Па нек умре кад је луд.
новац од 60 пара вижље — пас препеличар виљевски — слоновски Влах — човек православне вере, сељак гигов — велики петао главња — зажарено дрво гобела — „наплатак, један од лукова који састављају круг око точка” гредом — путујући гужва
нечему оплату (оквир) опретљати — одебљати опуцкати — појести оранија — велики казан срма — коњска опрана ороз — петао осанисати се — очамати осехирити — радознало разгледати осјевина — мекиње оћути се — чује се очебрснути —
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Његове приповетке и роман Црвени петао лети према небу померају угао посматрања све док стварно не добије обрисе чудноватог, па и фантастичног.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
мене а дан не ствараш Не знају куће где одоше људи Нит позна јутро оне које буди Ал зна их поноћ пуна сунцокрета Биљни петао на крову света Који их само зато буди Што мртви знају да буду будни Да следе реку звезде и птице и наставе живот
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Очима таквих ликова виђен је колико необичан толико и чаробан свет у роману Црвени петао лети према небу (1959), који је - као и неки други Булатовићеви романи - преведен на већину светских језика.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(ЗНЖОЈС, 7, 149). Кад је вршај готов, у околини Ниша коље се уз стожер петао, тако да сва крв сиђе у п.; петла поједу посленици, а окрвављена п. употребљује се догодине за сејање.
цвет у опанак, и он је чуо како петао пева: »Куга је у Банима у горњим Конавлима!« али чим је нехотице из опанка с песком истресао и п.
»жртву замене, исто онако као што се, када у једној кући убрзо двоје једно за другим умру, са оним другим сахрањује петао или кокош, као замена за трећег људског мртваца (ибид., 13; упор. и Д.
уочи дана орања или на сам тај дан ујутру, са семеном се помеша гомилица жита изнад кога је — као жртва — заклан петао (тако »да капне некоја кап крви у жито«); и, сем тога, ставља се у семе бела пара (да пшеница буде чиста и бела), јаје
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да није тако зар бих могао поднети своју одвратну љуску, у коју сам жив сахрањен? Јелена Уображени млади петао пење се овде свакога дана.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир. Још кико устао није, А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан - и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Оно, ако баш 'оћеш да будем искрена, ево шта ми је необично. Свако подне у Бога, у комшилуку кукурече неки петао, галами као луд. А кад он напослетку умукне, тамо преко баште неко почне да зове: Мато, о, Мато!
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
липовим цветом Громови с муњама играју жмурке О врату му вериге висе И трзају се у гвозденом сну На рамену петао му пламти У руци штап премудри пева Песму укрштених путева Лево од њега тече време Десно од њега тече време Он
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А ти хоћеш да опалиш? Лепо бисмо се провелн. Сада смо ишли мало слободније. Негде у селу закукурека петао. Сетих се Јанкуља... Али шта ћемо сад?... Сем неким другим путем да пођемо.
Преморени коњи стењали под амовима. Стражари су мрзовољно зурили у ноћ... У селу је кукурикао петао. А у даљини праснуше неколико пушака. Или Арнаути пљачкају... Или наши извршују правду над њима. Свеједно.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
господу, уз села мирна или уз воду, када зборити им будем стао: величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Онда у њему његова памет кликти каконо петао кад виче — глас му свуда иде, и буди га иза сна незнања, пак у то доби умре, — то му је доходење к њему господина бога
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати“, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога поглêда, ко кога гурне, ко се о кога очеше,