Црњански, Милош - Сеобе 2
А био је измолио у Петерсбургу, за Сербе, засебну област, на реци Дњепар, и поручивао је, из Саксоније, да их ни убудуће заборавити неће!
Волков онда опет узвикну: „Хорошо! Хорошо!“ Па додаде да ће амбасада онда известити Војену колегију у Петерсбургу, да се фамилија Исакович досељава, не тражећи ништа, осим да јој се дозволи, да се удостоји погинути и одликовати
како има желаније да Чрну Гору одсели, а Чрногорце, пушконоше, одведе у сербски хусарски полк, који имају у Санкт‑Петерсбургу, али ће се преселеније Чрногораца свршити доселенијем Руса у Чрну Гору.
(гроф рече: Еxодус) измислио је тај владика, обешењак, само зато да би што више пара могао да извуче у Санкт‑Петерсбургу.
Сматрају да су Чрна Гора и Росија, исто! Владика зна да постоји хусарски, сербски, пук, у Санкт‑Петерсбургу. Желео би да и њему један такав росијски полк даду! И новаца, за Чрну Гору! Василија не би требало мимоићи.
Уосталом, шта ће и како ће, није био његов задатак да размишља; то су решавали у Петерсбургу. Он је имао само да понавља, као и Исакович: „Слушају!“ Био је тек дошао у Беч, био је тек упознао императрицу.
„Куд ли та имена нађу?“ питао је Ђурђе, невесело. Павле онда поче вадити неке хартије, па рече да ће у Петерсбургу жене моћи да виде чувене дворце, који се зову Монплаисир и Монбијоу, а поред њих и фонтану, коју је Петар Велики много
Даће му препоруку на ђенерала ен цхеф, Петра Спиридоновича Суморокова, члана Војене колегије, у Петерсбургу, а даће му препоруку и на ђенерала ен цхеф, Стјепана Феодоровича Апраксина вицепрезидента.
“). Зар је она мислила да му, ваљда тим накитом, купује чизме и нову, хусарску куртку, у Петерсбургу; да му се сирмијски хусари у Росији смеју и да га по Срему причају?
Кад је то причао о Бечликама и Бечлијама, у Кијеву, Руси су му се смејали. Веле, тако је то и у Санкт-Петерсбургу, код Руса.
Да дође на његово место. Он ће то у Кијеву, са ђенералом Костјурином, удесити, лако. А у Петерсбургу свршити. Исакович је удовац, мисли да је лако научити руски, има за то времена, а вара се: Баш зато, што су та два
Те бачвице је Вишњевски био поручио за транспорт неког нарочитог, токајског, вина, које је био купио, за Двор у Петерсбургу. А пошто су се кола, на путу у Токај, тресла, а та буренцета одзвањала, празна, Исакович их је после сањао.