Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Сад више немам ни Петефија — изгубио сам га! Ах! та много сам штошта одонда изгубио што ми се у животу милило, што ми је срце веселило, а душу
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И нада свим мађарским песницима заволео је Петефија, који је све имао што је било потребно да загреје душу једног младог човека.
Поред Петефија он чита и преводи друге мађарске песнике, Арања, Ђулајија, Тота, Гарајија. Поред мањих ствари преводи и веће спевове,
Умро је 16. новембра 1878. године. КЊИЖЕВНИ РАД. — Читајући Петефија, свог Петефија, како је он говорио, који је толико одговарао његовој природи, и Бајрона, који је био песнички узор
Умро је 16. новембра 1878. године. КЊИЖЕВНИ РАД. — Читајући Петефија, свог Петефија, како је он говорио, који је толико одговарао његовој природи, и Бајрона, који је био песнички узор свима
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била. Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда«
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
(Чисто б’ рекô: доба слепо) — Ја се шетам по улица’, На пијаци лепој стадох, Где ј’ завеса јуче пала Са статуе Петефија. Шешир скидам — не пред кипом (На кипу је доста мана), Шешир скидам пред споменом Узорита великана.
Стајао сам спрам месеца, Гледао сам Петефија Како стоји на висини, И диве се, чуде му се Сви унуци Арпадови. Гледао сам Петефија, Гледô сам га спрам месеца:
Гледао сам Петефија, Гледô сам га спрам месеца: Учини ми с’ кô да видим Месечара, сонанбила, Који боле срца свога Месечини поверава,