Употреба речи петко у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Мој деда звао се Стеван, његов отац Петко, а његов — Станоје, који је негда био кнез у ваљевској нахији. Кад сам био јошт мали, причала ми је моја баба Манда,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Људи од пера је било све више: Петко Славејков, Љубен Каравелов, Ђорђе Раковски и други, од којих је већина живела у Београду или су одржавали тесне везе

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Ја одмах рекох: »Ил’ њу, ил’ ни једну!« а она: »Ј-ал’ Јову, а ја ли црну земљу!« Толико му беше. »Сакаш ли ме, Петко? Сакам те, Петкано!« Ни он ни она нису имали ништа; он, вели, имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

па зато понека неискусна и стидљива младица, све у пролазу, закреће главу и забезекнуто шишти: — Помози, боже и света Петко! Јуф, гром га убио!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Кад изиђе, и на брегу таре се од влага, Под одежду сокровишта свога ставља блага, Ја ћу опет, да узнаде к'о да петко страда, Сад на ово, сад на оно пјети изненада.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

старом календару, начетом од мишева, па почиње да ређа: — Свети Петре, и свети Лука, и свете Часне Вериге, и света Петко, и света субото, и света Богородице Тројеручице, и света Стоногице, носите овога светог Паприку куд год знате, а

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности