Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Петнаест... право је — промуцах дрхтећи. Мој клијенат без речи извади из свог великог новчаника три нове петодинарке и постави их на мој писаћи сто.
Каква сума онда, у оно време оскудице кад је сва плата унапред одређена за неопходне месечне издатке! Три петодинарке! Тако ретки гости оног студентског џепчића, где стоји новац одређен за џепарац. Ох како сам их дуго миловао и мазио.
ме виде свуда, апсолутно свуда, где год се ја макнем, да ми се подсмевају, прете ми и подсећају ме на оне три проклете петодинарке.