Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он неке пусти, а пола и̓ поапсио, и у апсу досад су петорица у гвожђу умрла. Искали смо да и̓ по нашему закону са̓ранимо, и није дао. Па ко сме онакоме отићи на предају?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало... Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје... Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде. Нас петорица смо са леве стране пута. Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!... И ти ћеш први пуцати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сва петорица су била сиромаси, сираци, послушни, неуки, али жељни да се истакну. Сва петорица се стуштише, око левчи, кад премијерла
Сва петорица су била сиромаси, сираци, послушни, неуки, али жељни да се истакну. Сва петорица се стуштише, око левчи, кад премијерлајтнант викну, да је нашао једну левчу, напуклу.
Сва петорица се стуштише, око левчи, кад премијерлајтнант викну, да је нашао једну левчу, напуклу. Сва петорица подметнуше под кола грбачу. Та момчад је била одрасла код коња, а брци су им били почели тек да ничу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пустине бјеху дању сложене иза врата. Те ноћи њих петорица не заподјеше шалу, као обично, него један од војника започе: — Господар је много замишљен! — И не био! — дода други.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
се окупао, при уласку у болницу, у Вуковару, у води, у којој се, пре мене, већ била окупала – после неколико месеци – петорица. Обријане длаке пливале су у басену. То ми је било тешко, јер сам, у оно време, био врло осетљив, осетљив поетично.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ова школа [х]рани 30 ученика, а из тако далека места да сте петорица дошли, ја би[х] вас радо примио.” Учини ми се као да неко божество из њега говори.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У одбрани, Мирко је пуцао а пуцањ је привукао и друге стражаре. Почео је бој. У међувремену, она су петорица успела да отворе Сава-капију и пусте устанике, а онда су похитали у помоћ Конди и Мирку.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Куд оде он? — Оде у Локву с косачима — одговори дечко. — Колико их беше? — Петорица. Пајо Станојчин, Јевто, Петар ... — У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чим престану наше ракетле да светле, морају се брзо склонити наше жичане препреке. Потом петорица има да улете с ножевима у њихове објавнице. Они обично ту држе два стражара, и њих двојицу треба заклати као пилиће.
Ја сам баш у тој смени био. — Лепо. Потребна су ми, дакле, петорица. Ко хоће? — Ја... ја... — зачу се више гласова. Командир је одбројао. — Тебе нећу — обрати се једноме.
Приликом поласка, ти ћеш последњи да се провлачиш, па се копрцај у жицама као пиле у кучинама... Е, тако. Изиђите вас петорица... Ви ћете отићи лево од наше објавнице једно... педесет метара и ту ћете кроз њихове жице просећи канал.
— Сада долази оно главно... Нас двадесеторица расподелићемо се у четири групе. По петорица. На исти начин пресећи ћемо канал — командир је кажипрстом и великим прстом подражавао маказама.
Испод њих требало се провући. Њих петорица стали су један за другим. Онда су наједном полегали. Први се ослањао лактовима. Његова је дужност да сече жицу.
Прелете погледом преко војника и проговори одлучним гласом: — Другови, у име Бога! — Она петорица који су одређени да нападну објавнице, нека изиђу!... Ви знате... Задатак морате извршити најбрже... Не плашите се.
Не плашите се. Знајте, да ни поштена свадба не може бити без крви, а камоли рат. Полазите! Кратак поздрав и ова петорица излетеше нечујно из земунице. Вратио се и Драган.
— Секу жице... чујете ли? — пита један. Заиста одјекује неки шум. Онда престане. Затим наново. — А где су она петорица? — Они су већ зашли под бугарске жице, па их не видим.