Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Шта значе ови гвоздени колути на овим мрачним стубовима? — За тих пет гвоздених колута беху њих петоро браће повезани: њих четворо млађих овде је у овим мрачним зидовима у мукама живот скончало — за веру...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Поп Вујица је често читао молитве кад му се деси кака недаћа у мâлу његовом. Тако једанпут занеможе му петоро назимади од гронице, а он ти њих лепо сатера у свињац, па удри молитвај, молитвај — и, хвала богу, само је четворо
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
ИИИ Господар Софра има петоро деце. Пера је најстарији, па онда долази Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Шамика.
— Чекај, немој да трчиш напред. Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио. Истина, имам имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке. Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.
Видиш, имамо петоро деце, па ’оћеш да имаш фишкала, тај ће много стати. Тако после тог жалосног призора госпођа Сока се мало умири, па је
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зато је и Вук Караџић, рођен у породици у којој је пре њега умрло петоро деце, добио управо то име. Ономе ко носи име Вук, веровало се, не могу наудити ни уроци, ни вештице ни але, нити икоја
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље. Кад дође у оно село к ономе домаћину што је имао неситу чељад, домаћин га једва
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
„Бећарисао“ је до двадесете, тада га други пут оженили и до двадесет четврте године имао је Јанкуљ петоро деце од двеју жена.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Владика, обративши се њој. „Господару!“ одговори једва она... „Пропадох, ситна ми ђеца, да простиш, имам их петоро...“ „Чија си ти?“ „Сава Маркова из Добрског села, те погибе под Тројицом, ономлани...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље. Кад дође у оно село к ономе домаћину што је имао неситу чељад, домаћин га једва
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Петровић ЦЛИX НА БРОДУ Петоро седимо на крову од брода, Згурени, суморни, зловољни и мрачни. Запљускава, шуми, пенуши се вода; Кикоћу облаци,
Запљускава, шуми, пенуши се вода; Кикоћу облаци, пролетњи, прозрачни. Петоро седимо: једна седа дама, Са слеђеним болом, к'о древна Медуза, И једна девојка, с тананим уснама, Упалих прсију, и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Има ли у породици петоро, шесторо браће и сестара, сви су одреда лијепи, стројни, успјели. То је серијска љепота, љепота у неограниченом броју
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље. Кад дође у оно село к ономе домаћину што је имао неситу чељад, домаћин га једва
Дошао калуђер у инорију јесени да купи јарад и и двизад у милостињу, и дође у једну кућу ђе ништа друго није било до петоро јаради, и домаћин му једно даде намијенивши за душу својих родитеља и за здравље своје фамиље.
ваља давати на славу божју цркви и манастиру, али дијете рекне: — Ма како га не би стид и страх од бога да нам од петоро однесе једно? — Е, мој синко, у нас који калуђер не зна просити, а коњ који не зна носити, он је ни за што.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Сви чланови породице, њих петоро, брзо су подлегли једно за другим. Она их је сама окупала и обукла. Пошто их је према обичајима својих предака
Ћипико, Иво - Приповетке
Мајка им је умрла! Ко да их прикупи? Зар су они чему криви? —А колико их имаш? —Петоро! —одговори Арнаут и гледа у очи Миливоја. „Троје више од мене”, помисли Миливој.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Били су поплашени и задувани. Сви потрчасмо пред њих. — Шта је? — Забога, господине, изгибосмо, Било нас је петоро у патроли, ишли смо до под Тешицу и нигде не наиђосмо на Турке; кад смо се отуда враћали друмом, наиђемо на наше
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
На петоро... двеста њи’ је, Све низама помамније’! Да л’ остати у бој љути?... У крв ћемо утонути... А утећи?...“ ..