Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ал’ ако ми станемо све сахрањивати који од глади поумиру, онда ћемо и ми од глади умрети!“ рече прота мећући петрахиљ на врат. А уствари није тако било.
“ Кад се свршила служба, архимандрит скиде са себе одежду и петрахиљ, а на црној мантији заблистао се златан крст, и, прекрстив се смирено пред светим олтаром, пође тихим кораком вратима.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« Нигде нико га нема напољу; све се склонило игде што живо било. Само поп Вујица узео под пазухо требник и петрахиљ, па перја навише виноградима. — Јо мене, шта је попу данас! — зачуди се једна жена машући проноском.
Поче већ по која градљика пролетати. Поп Вујица стаде насред винограда, скиде читу и метну је на један чокот, одмота петрахиљ и натаче на врат, отвори требник и стаде читати молитву...
нешто, убоде се грдним глоговим трном усред табана да није могао на ногу стати; одмах он онако седећке натуче петрахиљ, па читај, а све усркуј — колико га боли, па и ту доста поможе: није ни пуне две недеље рамао на штаци, док се убодина
Само једном, вели, није му помогла молитва. Утече му рој, а он натуци петрахиљ, па потеци низ трњак за њим а читај — сав се изгребе и изубија, али рој утече!
Очистише полако земљу свуд око оних дасака и спремише се да подигну капак. Ћебо принесе воду аџијазму. Поп натаче петрахиљ и отвори требник. Ђилас засука рукаве, примаче онај глогов колац и спреми се.
— А јеси већ пришио? — Још двапут да проденем. — Е, на ти овај кључ, па трчи часом до цркве те донеси попи петрахиљ и требник. Треба му, Похитај само! То рече поша, па остави кључ на клупици пред кућом и врати се унутра.
— рећи ће поп Мића својој поши, ходајући нестрпљиво испред куће и чекајући Вују да донесе требник и петрахиљ. — Сад ће он, попо — рече поша, па се осмехну и додаде: — Сиромах!
— Ево, поло! — протуњка Вуја пруживши попу требник и петрахиљ. — Понеси ти! — рече му поп. — Заједно ћемо... Хајдемо! Пошо, одох ја.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Попу се одсјекоше ноге. Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати „молитву од крвотеченија”. — Све залуд! Она отвори још једном очи.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
— Ре ћи ћеш: зар није и данас тако? Поп очати славу, па свршено! — Не, данас је мало друкчије. Данас попо натакне петрахиљ, очита из требника двије-три молитвице, помене мртве, окади трпезу, па бјеж’.
Људи поскидаше капе и стадоше у коло, око трпезе. Поп извади оружије иза паса, па га положи на кревет. Затијем натаче петрахиљ и стаде да чати напамет.