Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Него шта велиш? Хоћемо ли га заварчити? — Неће му, вала пасти на ум ни она врљава баба Петрија, а камоли ко други... — Ама, шта велиш, док то пукне по селу, а? — Море, гледај ти само посла...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја хоћу сад да ми се простре под липом. Хоћу ђедино шиљте, Радојкин узглавак, Благојев губер; и хоћу ти, Петрија, што ти је брат на робији, да узмеш подупирачу, па да растераш кокошке с липе и да сву ноћ стојиш више мене.
Сасвим изненадно, а бескрајно силно, нека хришћанска жица зазуја у њеним грудима: — Петрија! Иди спавај! Петрија ништа не рече. Баци подупирач и пође. — Петрија! Петрија претрну и стаде као укопана.
Сасвим изненадно, а бескрајно силно, нека хришћанска жица зазуја у њеним грудима: — Петрија! Иди спавај! Петрија ништа не рече. Баци подупирач и пође. — Петрија! Петрија претрну и стаде као укопана. О, боже, гле нове сласти!
Иди спавај! Петрија ништа не рече. Баци подупирач и пође. — Петрија! Петрија претрну и стаде као укопана. О, боже, гле нове сласти! Каке су мисли, куда се то носе?
Иди спавај! Петрија ништа не рече. Баци подупирач и пође. — Петрија! Петрија претрну и стаде као укопана. О, боже, гле нове сласти! Каке су мисли, куда се то носе? — Петрија, сестро, опрости ми!
— Петрија! Петрија претрну и стаде као укопана. О, боже, гле нове сласти! Каке су мисли, куда се то носе? — Петрија, сестро, опрости ми! Женско срце одвугну, задркта и расплину се: — Анока, душо, да ти је богом просто!
Женско срце одвугну, задркта и расплину се: — Анока, душо, да ти је богом просто! — Петрија, сестро... Она је дохвати за руку, посади је поред себе, загрли је, и обе се заплакаше.
Све ћути, ништа се под нагим богом не чује; само се њих две загрлиле, јецају и љубе се. Анока њу где стигне, Петрија њу за врат и у чело. И месец као да је надигао оне његове обрве. — Петрија, срце моје, ја ћу да умрем!
Анока њу где стигне, Петрија њу за врат и у чело. И месец као да је надигао оне његове обрве. — Петрија, срце моје, ја ћу да умрем! Ти ћеш ме, сестро, укопати! Метни ми доста босиока.
Иди ти само њему, сама тако, па да видиш! — Добро, идем!... Збогом, срце моје, ако умрем... Петрија јој метну руку на уста. Анока скиде руку и сави је себи око врата: — Ако умрем, немој ме по злу помињати!
— Пусти ме! Тако ми је слатко! Пусти ме, тако ти бог помогао, тако ти твога детета, пусти ме! Не знаш како ми је! Петрија се склони за вајат да мотри куда ће Анока.
Све по запонцима! — Неће, неће! — Она му левом задиже рукаве, а десном нагиње врг. — Е, жива била! Петрија трчи од једне јетрве другој и сва умазана од суза шапће нешто, млата рукама и лупа се по прсима.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен! Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!! Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Прво су јој јавили да лепа Петрија, однедавно узета њој у испомоћ, моли да јој се дозволи да, болесна, изостане са излета.
Изишла је, у кући је завладао мук. Милош се повукао у своје одаје а лепа је Петрија постала невидљива. Увече, док је та жена узета у испомоћ као и обично размештала Господареву постељу, наишла је
Остваривао се њен највећи страх: њено је дете имало да испашта њену кривицу а лепа Петрија, после двадесет годила, долази по свој дуг. Кад је битка за устав била добијена, Љубица је већ била много изгубила.