Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Хај, чујте и почујте, така је од везира заповест!” Сад мој отац дозове одма буљубаше Живана [Петровића] из Каленића, Арсенију Раонића из Лознице, Ђукана из Орашца, Васиља [Павловића] из Бајевца и Коју из Тулара, и свакога
На вечери напи један од калуђера: „У здравље Верховнога Вожда господара Ђорђа Петровића, коменданта серпскаго!” — а он сирома бризну плакати и сузама лице му се обли.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чему лажеш, црн ти образ био, Кад Котора ниси, ни видио? — Ја ти зато ситан мејдан пишем, Да ми дођеш пољу Петровића, Код бијеле Јабланаше цркве, Код студене воде Мукијеле, Да вранове месом напитамо, А земљицу крвцом обојимо И
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Давно очекивани и жељени дан дошао је. Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије, кћери поштованога пароха Кирила Николајевича, био је и прошао. Били су лепи сватови.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
су се удружила и признала за општег старешину цетињског владику из племена Његуша, из братства Ераковића а из рода Петровића, од којих је водила порекло и последња црногорска династија.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Е, мило ми је, извол'те, седите, младићу. МИЛЕ (седне). СПАСОЈЕ: А ви сте, како ми госпођа пише, писар код адвоката Петровића. МИЛЕ: Да! СПАСОЈЕ: Том се адвокату обратио такозвани Павле Марић да га заступа?
Матавуљ, Симо - УСКОК
су имена већином данас у историју, бјеху им изблиза познати, те помињаху: владику Петра І; сердара Сава Пламенца; Сава Петровића, брата владичина; Вука Радоњића, гувернадура; Ђика Мартиновића, сердара цетињског; драга Јокова, кнеза његушког.
Данас има: Петровићâ, Поповићâ, Кустудијâ, Радоњићâ, Жутковићâ. Владика је од Петровића. У сваком племену има војвода, кнез, сердар и барјактар. Ми обашка имамо и гувернадура. Ето ти!
Од нашега племена изабраше два Петровића, гувернадура, кнеза Драга и мене. Пети дан након тога кретоше се галије и ми на њима, божја ти вјера запамтисмо то
Као најкрвавији јунак и најпаметнији вођ у рату, нâко што је грамзив, задрт и што мрзи владику и кућу Петровића. Он би хтио владику којим би могао обртати по својој вољи.
Сви се браственици изређаше обилазећи га. Дођоше и три старија Петровића. Истога дана оправи кнез гласника к владици на Стањевиће. Истога дана пред лијегање чу кнез од Крстиње чудну работу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ Историја Ђорђа Бранковића остала је у рукопису, историја Василија Петровића није дошла у српске крајеве, и прва историја целога српског народа која се читала у српској средини и која је утицала
Од њега је остало неколико лепих биографија људи из тога доба, међу осталим Хајдук-Вељка, Миленка Стојковића, Милоја Петровића, Петра Добрњца, Милоша Стојићевића, Ивана Југовића, Хаџи—Рувима, Ива Кнежевића »кнеза од Семберије« итд. 1820.
То су интересантне слике са данашњег србијанског села. Од Петровића има и једна мања збирка родољубивих песама (Васкрсење, Београд, 1908) и драма Чучук Стана (1907). БРАНИСЛАВ Ђ.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Неко време, становао сам и у хотелу Растка Петровића, иза Пантеона, у улици де ла Цлеф. Прекопута мог хотела, у улици Расин, на ћошку, сад стоји спомен‑плоча од мрамора,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Али, тринаест година након тога, препородитељ Црногорства бесмртни Данило (први из дома Петровића) тијем истим камењем, сазда нови манастир и цркву под Орловим кршем, гдје је данас.
“ рече ђакон Иво, коме је увијек мило било китити. Три Петровића: Саво Марков, Станко и Јоко Стјепови, уђоше. Први бијаше брат Владичин а ова два бијаху му братучеди.
Како то да он, највиши главар, није данас међу нама?“ Оба млађа Петровића значајно погледаше старијега. „Е, гле умал’ не заборавих“, рече Саво вадећи неку артију иза паса.
За кућом Петровића бјеше пространо узвишено гумно, лијепо поплочано. Господару донесоше столицу и јастук, да се наслони. Остали — разумије
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
стрељачки стројеви, па онда резерве свих врста, и у нашој непосредној близини пуковска резерва, батаљон мајора Илије Петровића.
Пуковник Недић учини два-три корака, па стаде, витлајући корбачем и адресујући на мајора Илију Петровића речи, које се не могу забележити. Мајор је тога тренутка био морално стрељан...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
је играо и демонске, и садистичке улоге; једног свог посебног, али веома занимљивог Јага, и Фому Фомића и Порфирија Петровића. Сад је био трбушаст и добио добродушан, тром, малко поспан израз.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
од најзначајнијих које имамо, рецимо од Лазе Костића, преко Борислава Станковића и Владислава Петковића, па до Растка Петровића. Једном је Зоран Мишић сажето и одсечно описао ову појаву: „У језику је удес наше поезије.
Најзад, и у трећем, такође изврсном кратком роману Људи говоре Растка Петровића, изненада се у светлости муње појављује демон са црним огртачем. Приповедач за ово привиђење каже да је велики песник.
се закључити да је у српском песништву наговештај тајанства рођења као човекове бачености у свет знатно пре Растка Петровића дао Владислав Петковић Дис.
У већини Дисових песама савршене нам изгледају само поједине строфе и стихови, што је већ код Петровића узело оштар облик фрагментарности, можда и расула.
У њима се, дакле, складиште (склупчавају) друмови које су препешачиле. За песничке слике Растка Петровића уопште је важан овај присни однос тела и предела, као и веза тела с простором: као да тело и предео једно у друго
телесног и небеског (космичког), налази језгро из ког потичу најзаносније, али и најтамније слике у поезији Растка Петровића.
Уз то нас код Петровића јака жудња за повратком у пренатално стање подсећа на један мали, индивидуални, али свакако модерни – и чисто песнички
А покреће их необична снага: одвратност према стварности, стварном животу („укусу живота“), која се код Растка Петровића силовито испољава као код ретко ког нашег песника.
(„Једини сан“) Код Растка Петровића налазимо – свакако и због тога – једно донекле неочекивано опонирање ноћи и дана, таме и светлости, затвореног
А осим тога, у поезији Растка Петровића посебно је значајно повезивање вучице и мајке земље зато што ће, много доцније, Васко Попа у Вучјој соли (1975) управо
ка њој – посебно је занимљива зато што допунски потврђује којим се смером, после Откровења, развијала поезија Растка Петровића, све до тридесетих година.
А у српској се поезији, по свему судећи, почела назирати код Владислава Петковића Диса, да би код Растка Петровића постала преломном линијом око које се окупљају његове колико чудновате, неочекиване, толико и скупоцене, неодољиве
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Црњанског, Р. Петровића и М. Настасијевића највреднији постали Дисови песнички и Станковићеви прозни текстови написани „у разлабављеном
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пруговац је пао. Турци продиру Шуматовцу. Војска мајора Ј. Петровића распрштала се. Са дваестину Црногораца и неколико народних војника покушао сам на своју личну одговорност да заузмем
Заузели смо га, јер Турци још не беху стигли. Тражио сам од мајора Петровића помоћ, па да браним шанац. Он ми потпору не посла, но шта више нареди да напустимо шанац.
Оставим шанац и после приличнога лутања нађем капетана Сировацкога и мајора Ј. Петровића, где седе под крушком више Прендићеве воденице.
Ова се скрушеност огледала и на иначе мушком И одважном лицу мајора Петровића. Предам Сировацком ђенералову поруку, узмем од њега реверс и похитам у Алексинац. Кад тамо, а штаб празан.
Глишић са својим одељењем, а тако исто морало се повлачити Алексинцу и катунско одељење (под командом мајора Ј. Петровића) које је дотле имало своје предстраже истакнуте преко наше границе до Горњега и Доњега Крупца.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
368, стр. 474—6, описао Нестора Петровића, ђакона у Парабућу, рукописну Књигу совокупљених разних вешчеј итд. (која је потом постала својина Аврама Максимовића,
Карловци 1901—2, 94, писао: „Рукопис исте Рајићеве трагедије... пропао је код владике Петровића ,из нерјаденија јего’”.) Та песма гласи: Преславна Сербије, кто тја здје смушчајет, зјело оскорбљајет, отвјешчај на
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
споменути нежног лиричара Јована Грчића Миленка, виртуозног комедиографа Косту Трифковића и црногорског краља Николу Петровића Његоша, песника јунака. Реализам: Доба приповетке еализам је открио малог човека и његов свет.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ванредног професора, оде у политику и постаде министар, факултет ми понуди једногласном одлуком, а на предлог Михајла Петровића и Јована Цвијића, катедру примењене математике. То беше за мене велика част, али скопчана и са материјалном жртвом.