Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) Вратим се кући, а није далеко, и пошљем у околна села: Раонићу Арсенију у Лозницу, Живану (Петровићу) у Каленић, Живку Дабићу зету у Јаутину; и сва та села, и још друга, с пушкама дођу на бранковички вис.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и хуланерски, и инфантеријски, и артилеријски, па чак и »маринерски« официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу, чије се четири фотографије одсад налазе у албуму према њој.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Због овога узећа даде Русија Саву Маркову и гувернадуру каваљерство „Светог Ђорђа“, а Станку Петровићу, који се ту и ранио, даде златну сабљу и одличје свете Ане.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
УМРЛОМ БРАТУ СТЕВАНУ 247 (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) 258 (НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) 259 (ПИСМО У СТИХОВИМА) 261 ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ 262 КАЈГАНА 263 (РАДОСТ И ЖАЛОСТ) 268 (УКОР) 277 (ОЈ МОРАВО, ШТО БИ БЕЗ
“ Ништа, брате, све сама чудила, Ако оћеш, оно и лудила. У Бечу, 18 (6) дек. 1847. ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ Ој владико, Црној Гори главо, Наша дико, наша веља славо!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Есеј би требало писати о Пикасу. Читао сам, недавно, у једном загребачком листу о Мики Петровићу како је „дошао у Париз, победио га, створио амбијент, проблем“, итд. То је ужасна неукусност једног пријатеља.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И ја тебе, врли сине, Кад бих сада у пôноћи По имену твоме викнô... Да те викнем, врли тићу, Да те викнем: Петровићу! — Ти би таки, јаој, пао Не с висине твоје праве, Већ би пао у љубави, У штовању — код Маџара. »Стармали« 1882.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
пољуби Димитрија у чело, обеси му медаљу за храброст и рече: — Трчите, молим вас, трчите одмах и кажите мајору Петровићу нека скупља своју војску око Шуматовца, онде где год у близини. Димитрије одјури.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ Сербији и храбрим јеја витезовом и чадом и богопомагајему их Војеводи Господину Георгију Петровићу посвећена. Востани, Сербије! Востани, царице! И дај чадом твојим видет твоје лице!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А гаврани одговор завршавају речима: Српска војска турску надвладала. Погибе ти Кулин капетане, погуби га Петровићу Ђорђе С њим погибе тридест хиљад' Турак'; изгибоше турске поглавице, по избору бољи од бољега од честите Босне
зоре и бијела дана, и Ђорђине опколише дворе, ударише с обадвије стране, а са двије стране повикаше: „Изиђ’ амо, Петровићу Ђорђе!“ Тко ће љута змаја преварити? Тко ли њега спаваћива наћи?
То изрече Петровићу Ђорђе, земљи паде, пушци огањ даде, пуче пушка, остат пуста неће; ђе је гледô, Ђорђе погодио, мртав паде Узун са
војске у Мишару, пољу широкоме, једно српска, а друго је турска; пред турском је Кулин капетане, а пред српском Петровићу Ђорђе. Српска војска турску надвладала. Погибе ти Кулин капетане, погуби га Петровићу Ђорђе.
Српска војска турску надвладала. Погибе ти Кулин капетане, погуби га Петровићу Ђорђе. С њим погибе тридест хиљад’ Турак’; изгибоше турске поглавице, по избору бољи од бољега од честите Босне