Црњански, Милош - Сеобе 2
Павлово венчање, његов брак, његова кућа, све је то прошло, тако рећи скривено, у сенци Петровог венчања, Петровог брака, и куће Варваре Стритцески.
Павлово венчање, његов брак, његова кућа, све је то прошло, тако рећи скривено, у сенци Петровог венчања, Петровог брака, и куће Варваре Стритцески. У сенаторску кућу његова жена је звата, кад би, из Вијене, Варвара добила шешире.
Вишњевски, тог дана, нити је звао Павла, нити је свраћао Павлу. Исакович је, после Петровог одласка, нестао, као да је у земљу пропао, а у његову кућу није више долазила, ни госпожа Јулијана, ни госпожица
Кад је о својој фамилији размишљао, било му је жао таста Петровог, који је, сам, у Новом Саду, у својој великој кући, остао.
Личи, каже, на његово, које је оставио, тамо, у даљини, у Срему. Кад остадоше сами, после одласка Ђурђевог и Петровог, из Кијева, Павле и Трифун су се сретали, само у штапсквартери Витковича, добацивали један другоме понеку реч, па
Жену, коју воли, има мртву. А њихово дете, исто тако, није живо. При смрти Петровог синчића, тако, Исаковичу се, први пут, причинило да је удовиштво недостојно човека, велика несрећа, беда.
Трифун је, недалеко Петровог насеља, добио – како рече – биће неких триста ланаца, пет воденица и читаво село руских паора, међу које је насељавао