Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе му је говорио: „Немаш права, матори! Немаш права, де иуре!“ Трифун је већ припадао оном полку у Броду, у пехоти – баруну Јанусу – иако је и он протестовао, против неправде, и даље, у Темишвару. Све до свога одласка.
Ако је пехоти срце на месту! При нападу коњице прајска пехота сад направи кару и бљује ватру. Стоји непомично! Колегија сматра да је
Ту тактику, Петар Велики није више допуштао. Шведи, Францези, прилазили су, пехоти, на коњу, као зид, који се приближава, лагано, па, са блиског одстојања, из пиштоља, бљује ватру.
Коњаници су били добили бољу одећу од својих сународника у пехоти, па су се дизали у седлу, одвикнути од седења, и исправљали, као да су хтели, што више, да надвисе оне своје земљаке,
од седења, и исправљали, као да су хтели, што више, да надвисе оне своје земљаке, који су стајали, мирно, на земљи, у пехоти, раскреченим ногама. Пехота се црнела и зеленела. А коњица црвенела и плавела.
Кад је Аустрија скинула ту армију, са коња, она им је била оставила ту црвену абу, у пехоти, па је тај црвени гуњ – ротмантлера – прошао, и пешке, кроз Европу, и остајао, на мртвима, на свим бојиштима.
Ићи, ићи! Укрепљена места падају, после, као зреле крушке. Колегија жели већу брзину у маневру, а нарочито у пехоти. Битку у пољу! Атаку, атаку!
То је била тешка операција. Тога више ни у Росији нема. Коњица, која би пехоти прилазила, као та, тешко да би победила. Капетан је егзерцир, каже, извео добро, онако, како му је наређено.
Исакович замоли да се, његовом благородију, преведе да је он учио, у сирмијским хусарима, да францески прилаз коњице пехоти, и парада, лаганог јахања, на редове пешака, може уплашити децу, али не пехоту, која је готова да мре, на месту где је