Употреба речи пецкају у књижевним делима


Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

блажен, стидљиво одбијао је пиће што су му ови давали а сваки час се дизао да иде, јер ови почели да га дирају, пецкају за женске и друге срамотне ствари. А једнако су га нудили пићем. Он је одбијао. — Хоћеш воде?... — почеше они силом.

Но ови га силом опет посадише и почеше још више да га дирају, пецкају за женске. — А, јеси ли, а?... Јеси ли се волео с којом?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Почне у једну, у другу кућу одлазити. Свуд га драговољно примају. Упочетку га мало пецкају, пребацују Лујзу, али му је опет све опроштено. Не шкоди му; штавише, може се дичити.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А оне га и не слушају шта их грди, навикле се, па га само пецкају и дирају, а он само муља, виче и трчкара час ка трешњама где је ракија, час на пут да обиђе свога коња, који чекајући

А остале је пецкају, питају: да ли је скоро снивала мужа? због кога истрчава? Па да би шала била већа, почну је дирати за Марка.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Те мушице нису ни за шта друго него да нам натруне и покваре млеко, а нас, пастире, да узнемирују, да нас пецкају и пркосе нам. Тако је говорио старац. — Не греши, старче! — рече му један танак, тих гласић који се једва чуо.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Морао да јој допусти да му сама она скине колију. Почеше већ и да је пецкају. — А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности