Употреба речи печалан у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Тршави дјечак приби се још више уза свога кума, ударајући му уз пут у ноге као ждријебе кобили. Дуго је ћутао, печалан и сплашен, па ће ти се истом огласити, потихо, да други не би чули: — Куме Перајица, хоће ли се наши пробити?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА: ДУД СВЕТОГА САВЕ Дуд црквењак, а и црква, молитве је и појања у ластаре уљуљкао. Шум печалан, тихожалка: била звезда врх орања, био ветар - свилу ткао. Зрело сунце метохијско по васцелом греје крају.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И човек сваки у њему добра напретка не може имати, него данаске је здрав и фришак, а сутра или почас болестан и печалан, трудан и мучан. Данас што стече, а сутра пак изгуби. И да се затим на бригу, на старост.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности