Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Многи су променили начин становања, одело и храну. Нарочито су се код печалбара почеле губити рајинске особине. Умногоме је нестало оне притајености, скривености и лукавства, јер им нису били
Била је, међутим, једна знатна миграциона струја која се кретала на југ: то је била струја номадских пастира и печалбара централног типа, нарочито западномакедонског варијетета, од којих су многи остајали и насељавали се у земљи.
Три велика села овога краја, Маврово, Нићифорово и Леуново, истог су положаја као и села аромунских печалбара. На висинама су од 1000 до 1200 метара и на ветровитим положајима.
Куће су високе и зидане од камена: собе, унутрашњи распоред, намештај, све подсећа на куће аромунских печалбара. Има више чистоте и угодности него по полошким кућама. Око ових села се не виде њиве са пшеницом или кукурузом.
„Мавровац“ ужива добар глас. Људи ове групе су познати због вредноће, предузимљивости и све веће имућности њених печалбара по Србији. Имају несумњиво знатне способности за тековину и штедњу, док је цицијаштво код њих ређе.
Преносило се само на коњима и магарцима. Нико не може живети у овоме удаљеноме крају Полуострва осим правих печалбара или сточара са стадима. Добија се утисак да су они изабрали ове положаје због тога да би само они могли ту живети.
Одувек су Мијаци имали својих печалбара и не памти се да су мијачка села била без њих. Али нарочито од средине XИX века, поглавито због тога што није било
Особито су им много пљачкали стоку по Јабланици. Земљорадње је мало. На Дримкол долази највише печалбара у струшко-дебарској области.