Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Од Цинцара су примили печалбу најпре Мијаци мавровске групе. Сви су остали словенски печалбари млађи од ових и њихова су села сачувала карактер земљорадничких насеља.
Даље се може лепо пратити у току последњих десетина година правилно развијање печалбе. Печалбари се све више удаљавају од својих крајева и одлазе и у земље у које раније нису одлазили.
До српско-турског рата од 1876. године печалбари централног типа су ишли ради зараде поглавито у разне области европске Турске.
Пред крај XИX века, угледајући се на велика европска исељавања, печалбари из централног типа иду у великим масама у Америку, и први који су прешли море били су људи из јужне и западне
Међутим се Арбанаси централног типа држе и даље балканске печалбе. Печалбари су се најпре бавили ситнијим и мање приносним занимањима, па су постепено прилазили све крупнијим пословима.
Арбанаси остају углавном на прва три ситна занимања и на сечењу дрва по варошима. Али су поједини печалбари, нарочито у слободним балканским земљама, постали предузимачи грађевина и мостова и има их који су се обогатили као
Не треба презати ни од каквих средстава и треба радити брзо и безобзирно. Печалбари који су добили нешто образовања примили су ове идеје. Неки су се жртвовали за бугарску ствар.
Као да су ови који се враћају из Румуније лабавијих моралних појмова него остали печалбари. Печалбарство је унело међу људе централнога типа различна и често сасвим супротна схватања живота, рада, осећања и
Становници често живе у великим задругама, које имају и до четрдесет чланова. Тек су у новије време постали „печалбари“ и иду у Румунију, у Бугарску и у Србију, а у најновије време још и у Америку.
У привредном погледу ова села личе на села мавровске котлине, имају више ливада и стоке. Али су сви становници печалбари и иду на рад поглавито у Цариград, мање у Србију.
Иако су по типу и начину живота сасвим једнаки са Мавровском групом, рекански се печалбари на страни баве само ситним пословима: недостаје и оног предузимљивог духа кога има код људи мавровске групе.
као и становништво Галичника и Лазаропоља, не живи од земљорадње: понеки се баве сточарством, док су сви остали печалбари.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Пантелије у Броду. Одјекују гочеви, а ужурбало се село. Дошли су печалбари из туђине да просветкују по старом обичају. На прекор свих хоџа и улема, Брођани су га одржали.