Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Људи не живе од производа околног земљишта већ на њему само станују. Живе и издржавају се од печалбе: сви иду, почевши са децом од 12 година па до људи од 50 до 60 година, у зараду, и то не само на једно лето или на
Нарочито их је печалба начинила окретним и духовно хитрим, али исто тако и више безобзирним. Утицај печалбе је знатнији него утицај сточарства и кириџијања.
Чак и у најплоднијим котлинама, као што су тетовска, серска, мегленска итд., становништво би без печалбе врло тешко живело: оно се привремено одсељава да би на страни добило оно што у земљи нема.
Даље се може лепо пратити у току последњих десетина година правилно развијање печалбе. Печалбари се све више удаљавају од својих крајева и одлазе и у земље у које раније нису одлазили.
Међутим се Арбанаси централног типа држе и даље балканске печалбе. Печалбари су се најпре бавили ситнијим и мање приносним занимањима, па су постепено прилазили све крупнијим
и да је за њих цела школска и црквена пропаганда била само средство да дођу до новца, да се, дакле, изметнула у врсту печалбе. Док су мухамеданци врло ретки у Малој реци, многобројни су у Радици. Зову их погрдним именом Торбеши.
Главно су: огњиште, „стомнарник“ са „стомнама“ (судовима за воду) и „ножва“ (наћве). Људи су доста измучени од печалбе и зараде. Али су жене свеже и једре, веселе и разговорне.
На трговима у Струзи и у Охриду се види, да им ношња нема онолико веза и онако много шара као мијачка. Због печалбе овде жене и купују и продају на трговима, као и заостали људи.
А један је од узрока и угледање на Мијаке и уопште на становнике Радике, који овуда пролазе и враћају се са печалбе. По угледу на мавровску групу најпре су почела ићи у печалбу села око Гостивара, па се то постепено распрострло низ
Пада у очи живост духа код жена. Код људи се кадшто запажа Тип психичких Гога услед печалбе и зидарства које људе психички формира.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
То је светковина и стародавнога почетка лета, и заветина сеоска, празник пуне ведрице и срећнога доласка са печалбе. То исто је за Брод Пантелијевдан, садашња Пантелејица, остатак њихове хришћанске заветине код цркве Св.