Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ено га сад. — А бојим се и Тринаесте бригаде, тамо ми је кум командант. Невоља једна, па ето ти. Сељачак се опет печално загледа у широка Вачкоњина леђа пред собом и потихо ми се пожали: — Бојим се, брате, ових разних ...
— Богами су га лијепо почешали — добаци неко с одобравањем. Она нена, печално загледана у партизанску хаубицу, потегну Марка за рукав и прекиде га у разговору.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И се печално нужно јест тужит что свјет великој, а мње нигдје жит; куда ли појду, попаду в бједу у всјех људеј, у всјех људеј.
Весном суво твоје промењујеш лице печално, Ал’ прескорбне спомен беде променит не знаш; Жаром реке твоје засушују образе влажне, — Потоке суза наших тко ће
Коцка пала, коцка злобна, На печално Цвет-девојче. У момцима срце бије На кога ће срећа пасти Да г’ пољуби Цвет-девојче.