Употреба речи печенице у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Вјерујте ми, да на Божић нијесам имао зашто купити фунте меса, а камо ли печенице! Мислећи, који је онда дан, и гледајући на ђецу моју, плакао сам као лудо дијете.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу, и клади се да тако јевтине и добре печенице нико у вароши нема, јер он сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио, и не би је, вели, данас оставио па

А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда, па га зачуђено гледа и као да га чисто пита: — Е, мој брате, и сопатниче мој, зар и тебе

у којој поред новца и хартија држи увек газда Радисав, за своју душу, и по један добар, избиран комад ужичке пршуте, печенице назване. Мала кафаница, али добро ради. Ту долази разноврсна публика.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

сести у залађе, У залађе крај каквога врела, Ту отрти тешки зној са чела, Латити се беле погачице, Присмочити каке печенице, Повратити срце гладно, трудно, Воде ладне напојити жудно; Воду пијеш, а врело жубори, А над тобом липа мирисава,

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

свакоме ведро и весело лице: зна да га очекује топла соба, раздрагана лица веселих малишана, који једнако штрпкају око печенице, насмејано и ведро лице његове домаћице, пун, препун сто свакојаких ђаконија...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ПРОКЛЕТА ЈЕРИНА Проклета Јерина наметнула намет на вилајет, да јој сваки човек донесе као данак по десну плећку од печенице о Божићу. Еле, народ давао, давао, па се свакоме и досадило, како сиромаху тако и газди...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Као апотропајон б. има значајну улогу у теургичним радњама при жртви и молитиви. Босиљком се кити глава ускршње печенице (СЕ3, 19, 45), и овна који се коље приликом измирења момкове и девојачке куће (када се десила отмица, іб.

Њу једу жене кад хоће да уреде менструацију (ЖСС, 187). Нарочито је лековита г. која је била у глави божићне печенице (ЖСС, 169). Иначе се г. радо носи болесницима као понуда (нпр. у нар. песми, БВ, 7, 1892, 125).

Ј. се употребљује у бајањима, као лек; нарочиту спасоносну снагу има ј. која је печена у устима божићне печенице (нарочито помаже болесницима од врућице, ЖСС, 169). Ј.

На Божић ујутру окити се к. кладенац или бунар са кога се вода доноси (Караџић, 3, 1901, 65). Њиме се кити глава печенице о Ускрсу (СЕЗ, 19, 45), и приликом свадбеног мирења (іб., 139); о свадби њиме се кити бардак с ракијом (іб., 168). К.

Ради магичне одбране к. мећу се у купусиште разна апотропаја: коњска главуџа, натакнута на ражањ од божићне печенице (СЕЗ, 17, 11); против бувача меће се тополова гранчица (ЗНЖОЈС, 7, 183), или метла којом се на Благовести најпре

Ћипико, Иво - Пауци

—Треба да виде новац, — рекао је газди, биће лакши посао! Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „шкривану”.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности