Црњански, Милош - Сеобе 1
Смркавало се над њима и ту, под стрмим, старим стазама Печуја, испод запуштеног гробља, на утрини, исто онако брзо као и код куће, у оном сивом, магловитом вечеру, што као киша
Затим, како се прича да је њен муж, оберкапетан Вук Исакович, одведен из Печуја, везан, у Темишварску тврђаву. Тамо га је барон Енгелсхофен једног дана нашао, пољубио, ослободио, тако да ће ускоро
У околини Печуја још су га стизали кумови из напуштених села, носећи за њим хлебове. Понека жена ишла је за братом по четрнаест дана
Пошавши код Кремсминстера уз Дунав који им свима беше драг, пук је опет почео да јури као од Срема до Печуја, вичући и ломећи на многим местима плотове.
О њему је Беренклау имао одличних вести и из Енгелштата, и из Граца, и из Печуја, од Комесара, који је о Дунавском полку написао, оштрим и цифрастим словима, дуг, врло дуг извештај, са свима подацима.
У овом рату пак, почев од Печуја, ишао је, у гомили, све теже. Понижен, како му се чињаше хотимично, прешао је Рајну посматрајући своја дела као да их
улазио у село, на другом крају, говорећи, кроз нос, покаткад, понешто, својој крмачи, коју је био потерао још од Печуја.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Једноставно се описује кретање Славонско-подунавског пука од Печуја до кнежевине Виртемберг. Али ако нема крупнијих догађаја који би мењали односе међу ликовима и њихове судбине, зато
од Кремсминстера уз Дунав, који им свима беше драг, јер су од њега и дошли, пук је опет почео да јури као од Срема до Печуја, вичући и ломећи на многим местима плотове“.