Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” а они опет у напредак, а турски коњици прскоше. Међутим, топ опет напунисмо и управо у пешаке, који су кућу опколили; ђуле паде, а пешаци оставише кућу и побегоше сви за брдо, а наша војска за њима (а на свом
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ти би лепо могао повући то. После, оно кад груне — милина човеку чути! Али он хоће у пешаке. Каже: ово вреди — ако ћеш на пушкомет, ако ћеш за гушу! Страх те погледати кад се наљути.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Путују, ал’ на путу још никог да сретну. Тако су ишли два и по сахата, и већ почеше сретати најпре кола, а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама, са рукама испод пазува, па иду један за другим у реду ко гуске. Близу је и Ченеј.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Из коњице у пехоту. Откуд то може бити да коњик оде у пешаке? Нема тога и неће тога бити, док је Сунца и Месеца на свету. Не прави се пешак од коњика. Где то може да буде?
Као зид, који се светлуца, он се кретао, мајестетично, на пешаке. Дошавши ближе, хусари су, на команду, откочили пиштоље, па су опалили на пешадију, тако да је сва била у црн дим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Видимо пешаке како секу гране, па их вуку на ону страну где се врши прелаз. Већ осећамо мирис изгажене и изгњављене траве и трске.
Зна он да су пешаци вечита сиротиња, а ако нешто баш и имају, не дирају, јер сматрају пешаке за мученике... Али пешаци посећују све одреда.
Са зебњом помишљамо шта ће бити ако сада крену на јуриш, и стрепимо за наше пешаке, који још не виде покрет непријатеља. И наједном се аустријски ровови заплавише. Искочише изван рова.
А куршуми непрекидно звижде над главом, бомбе праште около његове земунице, а гранате га туку као и остале пешаке. Него, знаш ли ти зашто сам ја дошао до тебе?... Имаш ли дувана? — Е, то „зеље“ ни код мене не расте... Милисаве!
лево и десно и запречавали пут избезумљеној гомили аустријских војника, који су бацали пушке и уздигнутих руку чекали пешаке.
Не смем да уђем... Било би ми непријатно да наиђем на... тако нешто, јер ви знате пешаке... Они не умеју да буду господа... да скину чизме... — Добро, молим те, виде ли њу? — прекиде га командир.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Има три улаза: један на средини, велики, за кола, и по један мањи, са сваке стране, за пешаке. Капија кије само капија: то је тврђавица, са окованим дверима, са подрумима и лагумима у којима бораве турске страже,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Како не! — Тада смо једва стизали пешаке, ми артиљерци. Жељно све живо да понова види Београд после петнаест дана његовог ропства.
И тако идући прегазио сам страховито брзу реку Шију, која ме хтеде однети, па сам, затим, стигао пешаке. Јест. Ја признајем да нисам тада радио како треба да ради ваљан старешина.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
некога замоли, некоме привикни, некога погурни руком, а некога, богме, обриши малко и сабљом пљоштимице — тек ми наше пешаке вратисмо. »А де! а бре!
Чим одступи батерија, наше пешаке ниси више могао ничим задржати. Они се расуше косама. Ми коњаници хтедоцмо це вратити друмом, али кад опазисмо у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Онда опаучи наша. Лом се направи. Од команданта ни трага, ни гласа. — Али како се са тим мире пешаци? — За пешаке је главно да ја пуцам. Да могу, терали би они мене и дан и ноћ, јер су тада једино мирни.
У мојој земуници има један, кога ја храним. Неки пут ми у томе и време прође. Сустигосмо неке пешаке који су се враћали са боловања. Лица им усахла, а коса проређена. — Како је, војници? — запита командир. — Ето...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Један се сломата са коња. Прескочисмо неке ограде. Артиљерија заошијава са свих страна. Налетесмо на неке пешаке. Јурили смо путићем један за другим, и улетесмо у село, у које су замицале и батерије...
У два маха су Немци истеривали артиљеријом наше пешаке из ровова, и два пута су наши на јуриш освајали своје ровове. Цео дан су пролазили рањеници, па ме баш пита наредник
Дохватим слушалицу и затражим одобрење од команданта дивизиона за паљбу, како бих заштитио наше пешаке. Али командант ми рече како су из дивизије наредили да се не сме опалити ниједан метак без одобрења дивизије.
Нико не сме да изгуби везу са својом јединицом, јер где би је нашао по мрачној и пустој ноћи. Али пешаке сустижемо све чешће, преоптерећени су исувише. Измучени су, тешко дишу и намрштено гледају преда се.
Дуж целога пута сустижемо пешаке. Неки седе и гледају замишљено преда се. Други одмичу, ногу пред ногу, савијени и преморени, као да вуку неки терет за
Ваљда неће више. Враћа се. Оде мало десно... Изгуби се у магли. Свима лакну. Распитујемо се где паде. Кажу: међу пешаке. Има доста рањених. Комесари отишли у варош да траже хлеб.
Брза и дубока, прљава река хучи и ваља неко дрвље и шљам. Прелаз је предвиђен само за пешаке, и сада се договарамо, како стоку да преведемо.
Пришли смо уз обалу. Нагађамо на коју ли ће лађу нас однети, пошто су пешаке разносили на две лађе. Мало подаље лежала је на води још једна сива и огромна, са два оџака, безброј прозора и више
Други, под командом својих официра, устремили су се на наше пешаке и са исуканим сабљама покушали јуриш. Али пешаци их сколише са свих страна сипајући на њих убиствену ватру.
Ту ми Ђаја исприча да су пуковник Пејовић, потпуковник Благојевић и он били они официри који су повели пешаке у напад и одробили батерију.
И готово заустих... Случајно сам опазио на ивици јаруге пешаке, како су прилегли и пуцају. Они гину, да би се спасли топови, а ми да бежимо!... Никада. — Разваљујте овај бедем!
А онај пусти камен усијао се и тело као да сагорева. Жеђ подави људе. Гледам неке пешаке, које је командир упутио из строја да траже воду, пошто су тамо почели умирати од жеђи.