Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Међутим, топ опет напунисмо и управо у пешаке, који су кућу опколили; ђуле паде, а пешаци оставише кућу и побегоше сви за брдо, а наша војска за њима (а на свом брду пшеница већ влатава).
(Ту погине наш кнез Пеја и доста други̓.) А други турски пешаци из шанца подиђоше под нас пуцајући уз брдо, а ови други навалише на нас и ми брду барјак окренемо, тј.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пет прозора са сокака, а прозори пуни цвећа, а међу цвећем два кавеза са канаринкама. Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова, а још
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
обамро од оне ломњаве и склоњен ту да се заштити од ретких зрна која су повремено долетала, Христић је посматрао како пешаци онога пука, што је гонио, раздрагани а ћутљиви, спроводе једну потпуно нову непријатељску батерију коју су затекли и
карабина, то срамно уклањање трага кривице, па још срамније скакутање на једној нози кроз кукурузе све докле га неки пешаци, што их је срео на путу, са оним добродушним, детињским сажаљењем, не узеше на леђа, смењујући се тако све до
И тек кад би затегнутост нерава постала неиздржљива, прелаз стоке био би обустављен, па би пешаци или избеглице, онако исто са увијеним ногама, по четири испод руке, гледајући преда се и дрхтећи коленима, прелазили
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сирмијски хусари, изузетно, погађали су и на осамдесет. А пуцали, у формацији, као пешаци у кумпанији. Пиштољи су почињали, а људи, са сабљом у руци, завршили.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА БОГОВЕ Тражим помиловање за богове, за глас рђави што их бије. Шта су све негдање смрти-пешаци које су путовале од неба до земље по сто година, које смо понекад и умолили, према смрти коју бог земаљски за час
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неке је чизма убијала, те су рамали и поштапали се. А пешаци натоварени ратном спремом, погнути и опуштених руку, клацкали су лагано, гледајући испод горњих очних капака.
“ — одговарали су артиљерци... „Ах, док је мени пушке, путуј игумане...“ — говорили су мрзовољно пешаци... А већ дојади и ово марширање. Није се касало, већ смо данима ишли ходом.
У неко доба зачу се жагор и шљапкање по блату. Стизали су и пешаци. Претоварени и заморени напорним маршем, војници су се једва кретали, вукући огромне количине блата на цокулама.
Вочићи миле, шкрипе кола, и чује се детињи плач. Тек када се разданило уочили смо колико су испијена лица у људи. Пешаци упорно клацкају са нама, онако у групи, али по јединицама. Иако су преморени, поглед је њихов одлучан.
И, пред блиским сударом, артиљерци се окрећу, тражећи очима пешадију. Некако смо сигурнији када су они поред нас. А пешаци се изгубише баш тада, као да у земљу пропадоше. — Ваљда неко о томе води рачуна — објашњава наредник Милутин.
са усхићењем посматрали смо смртну агонију непријатеља. Пешаци се дигоше из својих заклона. Као да се нешто решавају, осматрају.
Тренуци су очајно дуги. Остављени онако сами, а изложени отворено, пешаци се грчевито бране. Али не одступају. Побауљке или у скоковима притрчавају некоме камену, грумену земље или дрвету,
Онако, у сивим оделима, пузали су пешаци као гуштери уз обалу. Неколицина измигољи и за трен ока ускочише у непријатељски ров.
Радили су журно заробљеници, јер су их они и копали. За то време пешаци претресају телећаке заробљеника и ваде дуван, кафу, шећер, и трпају све у своје торбе.
Али пуцњи наједном престадоше и зачусмо како хучи мотор аероплана. Сетисмо се да су њега гађали наши пешаци. — Богами! — ману главом Траило.
Некуда одјахаше командири. Сутон се спушта. У тору негде блеје овце. Уморни пешаци полегали покрај плотова, повлаче последњи дим из кратке цигарете на којој се изређало више њих, и већ се намештају да
“ Буновни људи товаре своју, спрему. Пешаци се наслонили на пушке и дремају, а артиљерци поседали на лафет или предњак и чекају.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Миле ходом болника и невољника: И пешаци иду брже од њих! Тако је то у животу, господо ватрогасци: У већини, људи су врло незахвални прасци.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Они су све то принуждени трпити, а ја не; зашто ја и проче моје друштво пешаци (којега нас има доста, фала богу), нами је лакше и опколити и преко прећи, и гди год видимо [х]лад или од кућа или од
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Прво су ишли коњаници. Нешто су викали и псовали га. После и пешаци. Пун пут. Како је прошао? — Симка... почео је рат — промуца и потону. Она седе на ивицу кревета, крај његових ногу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ово беше права јурњава и трка. Коњаници пројахаше поред њега у бесном галопу; а ратници пројурише трком; и сами пешаци убрзаше свој ход. Он се запита шта се то десило.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Скоро пола сата ми смо милели кроз варош и цео је свет отварао прозоре или излазио испред дућана да нас посматра. Пешаци су нас увелико пристизали и чак остављали за собом. Понекад се чинило да ће коњи стати и ту остати да липшу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и
Краков, Станислав - КРИЛА
Мали, каљави пешаци умирали су незнани, затрпавани блатом, које е скакало у црвеним стубовима. На земљи су људи копали нове јаме: ровове и
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ту су ти војници од свију родова оружја: пешаци, коњаници, тобџије, пијонери, болничари. А кроз ово море од људи снују на све стране коморџиска и болничка кола,
Владан га опипа, погледа и рече: »Свршено је.« Оставим овај жалостан призор, па се окренем бедему иза кога наши пешаци беху отворили јаку ватру, а из топова се већ пуцало картечом.
Борба је била упорна и трајала је скоро до 9 часова увече. Наши пешаци догонили су се до под саме турске шанчеве, али их нису могли узети.
Ствар је стајала рђаво с нашом батеријом. Пешаци одступали, и није да беже, већ их сретосмо у гомилицама где ошљаре полако и мирно се разговарају. Батерија остала гола.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
По пуцњави пушака увидели смо да су горе на врху брега наши пешаци, а ми смо се налазили испод њих, у мртвоме углу. Сунце обасја падину и тек смо тада угледали масу војника, лево и
— додаје Мишић. — Чују они још издалека шум гранате кроз ваздух и склањају се. — А где ћемо ми, несрећни пешаци? — продужи Светислав.
„Ви знате да смо се отуда извукли из борбе. Ишли смо толико журно да нас мунициона колона није могла стићи. А пешаци су мислили да имамо муниције, те нам ништа нису оставили.“ Ух, ух, ух!
Слушај шта ћу ти рећи. Ти си артиљерац и не знаш можда. Пешаци у борби пуцају изнад главе, мислећи да се бране, и не знају да ли су кога погодили. Али на Желчева је пуцао један.
А-ух! Дошао је ред и на мене. На једној чистини између ровова видим како излазе из својих заклона и наши и бугарски пешаци. Немају оружја... Прилазе један другом. Рукују се. Двојица се загрлили. Сад се измешали... Дотрча и потпуковник Петар.
Батерије припуцаше и шрапнели прснуше високо над пољаном. Маса се ускомеша. Припуцала је и непријатељска артиљерија. Пешаци као застрашено стадо растурише се на супротне стране. Пољана оста пуста.
Ја, мора!... Мора, разуме се, јер тако хоће пешаци. Они би најрадије желели да све нас артиљерце сатерају у пешачки ров... Није реч о мени, знам.
О томе ћу са њима и ја разговарати. Али, молим те, пази се и чувај се... Ако би ти пешаци издавали нека немогућа наређења, као што то они имају обичај, обрати се одмах мени телефоном.
за тебе нису напори. Добићеш температуру. Боље би било да идем ја. Одговорио сам му, шта би рекли пешаци, кад би чули како се ми нећкамо. А они под таквим приликама живе стално.
На једном проширеном простору угледао сам војнике, који су са мазги истоваривали бомбе рововских топова. Пешаци су товарили на леђа ове огромне гранате, са крилима окренутим уназад и носили их кроз уске саобраћајнице до топова.
Пред зору се смирило и Драган се вратио. Тада сам тек приклопио очи. Прошло је већ две године откако су се наши пешаци укопали на овоме месту.
— Станко застаде. — Господине потпоручниче, довде је наш одсек. Одавде држе пешаци. Разлике нема. Ровови се преплићу, сливају и губе у подземним лагумима.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Те њене чари биле су неодољивије него сви пешаци Сирије и сви коњаници Арабије! Једне ноћи створила се она, као каквим чудом, у Александриском двору у Цезаровој соби,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Изнад наших пешачких ровова стајао је стрељачки строј немачких војника у шлемовима. Наши су сви пешаци били мртви. Из неких шљивика јурили су у трку предњаци својим топовима.
Неки веле — јунаштво. Напрегнутих нерава и стиснутих вилица, у вихору граната, гинули су пешаци, очекујући непријатељску пешадију. „Да се бар њој осветимо“ — говорили су наши пешаци.
„Да се бар њој осветимо“ — говорили су наши пешаци. Али, сузбијени на једној, Немци би продирали на другој страни и морало се хитно одступати.
— Он се наједном замисли. — Ух... тамо је наша батерија! Да ли су је известили пешаци? Јаши сместа и извести командира да одступи — обрати се командант мени.
Сетих се да сам већ за шао у опасан сектор, одакле су наши пешаци одступили. Па куда ћу онда? Почео сам се колебати. Ко може да ме контролише!...
Већ је скоро поноћ. На расположењу имамо још пет часова. А време нечујно и брзо одмиче. Да смо пешаци кренули бисмо преко пола и извукли бисмо се. По неком предању, артиљерац не сме напустити топове до последњег даха.
А шта ћеш ти да радиш ако коњаници не побегну... Добро, и да побегну. А ти заборављаш да су њихови пешаци ту, пред селом. Чују пуцњаву, и таман ми на пут, а и они. — И то јест — одобрава наредник.
Те ноћи наиђосмо и на једну воденицу. По старој навици својој да обилазе око кућа, застадоше пешаци пред воденицом и почеше да провирују кроз разређене даске. Унутра је тињао жижак И они затражише да им се отвори.
Али, без иједног јаука, пао је избоден бајонетима. Поднаредник Груја каже да су пешаци тада хладно изишли, као да су пиле заклали, и изгубили се у мрачној ноћи.
Али коњи из једних кола ни да крену. — Испрежи, брже испрежи! — наређује Лука. — Претурај кола у реку! Пешаци поскидаше пушке, па упреше леђима. Кола се накренуше. Коморџија завапи како су унутра ствари његовог командира.
Чак и нечији аутомобил, и један фијакер. Маршовали смо цео дан... Другога дана кренули смо зором. Са нама иду и пешаци. Увече смо посели положаје, али око десет часова стигло је наређење да хитно одступамо.
И то у времену када сентименталност и сви писани међународни прописи приклањају главу пред грубом силом... Сироти пешаци. Трпели су паклене муке.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А Мојсеј са своји пешаци са суха гледаше то како они на кочија и на коњи оружато хите за њима. А кад бише насред мора, тадар пак Мојсеј исто