Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
»Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!... Очи ће вами искакати од мојега благослова!... Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Богме, ефенди-Вујо, свака сад о свом послу ради да по једну кокош уфати и да теби на пешкеш донесе, да нам не би по чему од глада скуисао, пошто си се одрекао да нећеш више клати овце; а ја не могах од старости
ЈЕ КАД-И-КАД И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ Отиде једном некакав чипчија код свог аге, па му није имао шта друго да понесе на пешкеш, него само један пар пилади.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ево учитељице, видим, па она тражи ђаке... — Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
паше, царева доглавника; пашинац петар — део тавана, таванице од необлатњена прућа више огњишта петрусин — першун пешкеш — дар, поклон пињата — земљани суд који се ставља на ватру плавота — назив за вола плавкасте длаке поганац — врло
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
парука песна —— песма петак — новчић у вредности пет пара печал — туга пешкеш — поклон пештер(а) — пећина пијастар — грош питателан — хранљив питије — пиће пјастар — в.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора имати неке сразмере са
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
АГА И ЧИПЧИЈА Дошао аги чипчија да му оре, па му се није ништа намјерило оно јутро да му на пешкеш понесе. Кад види ага да му ништа ни из рука не дава а камоли да вади из торбице, наљути се те му рече: — Хајде право,
ли заклати и испећи, — ако само није грехота туђе муке у кућу уносити; а кадија јој рече да у ћитапу пише: што гођ у пешкеш дође кадији да ништа није гријешно, као ни море што се ничим измијенити не може.
ДОБРО ЈЕ ЂЕ И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ Отиде једном некакав чипчија код свог аге, па му није имао шта друго да понесе на пешкеш него само један пар пилади.
А Херо му онда одговори: — Помажем ти спрдати, господару! ХЕРО И ЦАР Херо је сваке године носио цару пешкеш из своје башче од најбољег воћа, а једне године каже жени: — Ево сјутра носим цару дуња, кад су добро родиле и доста
Ја те смоквама бијем, а ти сваком: „Јареби шућур!“ Кажи ми зашто. — Хе, хе, честити царе, да сам ја теби донио на пешкеш дуња, као што сам био наумио, ти би мене јутрос убио; али ми жена не даде, бог јој свакога добра дао, као што јој је и
(пезевенк) — подводник пејгамбер — пророк пеке — добро је пељда — чудовиште, наказа, напаст перпер — мали новац пешкеш — поклон пештера — пећина пијевнути — издахнути пињата — земљан суд који се ставља на ватру као котао пиплад —
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Један шура један пешкеш даје: доведе му без биљеге вранца, и на вранцу Латинку ђевојку, (но се пусник к земљи увијаше од чистога и сребра и
Најбољи му шуре пешкеш дају (најбољи је, најжешћијех јада!), своју секу шуре зету дају, баш сестрицу цуру Љепосаву. А кад Милић дара
— буздован који има пера перчин — прамен дуге косе пуштен низ леђа (носили га некад не само Турци него и наши људи) пешкеш — дар Пива — област у црногорској Херцеговини, између Дробњака и Гацка Пивљанин Вајо — Бајо Николић, харамбаша
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
да јој напркоси, уби свога сина, одсече му главу, руке, ноге, — стовари га у сандук, — тако посла га к матери му на пешкеш!
На то он сверова му те их оправи лепо с пешкеш, посла их нека слободно иду к цару Амири Амураговићу и да надгледају кћер му своју и сестру.
Ко се сам цари, други цар му не ваља над главом. Други даје и наспорује, а другом се за то захваљује и пешкеш му се носи. У корену су и гране с воћем родним.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Па поздрави се на даду Костадинку. Ако ли да гу понесеш малко пешкеш од мен’?... Амет! Деде сеци за два гроша од кетену алвицу... А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.
отоичке — малочас отоше — одоше павта — дугме пајтон — фијакер памуклија — хаљина пеливанка — циркуска играчица пешкеш — дар пештимаљ — пешкир пишман — одустајање плундре — панталоне поведење — држање понза — после, иза помомак —