Јакшић, Ђура - ПРОЗА
крст, на њему један венац од смиља, жут као што му је и чело било кад су га у гроб полагали; до њега беше један пешкир привезан... И данас се питам: зашто ли га привезују? Да ли да се њиме сузе убришу?
Кад је коња напојио, а он се и сам саже, заити шаком хладне водице, уми се њоме, а после се и сам напио, извадио је пешкир иза појаса, убрисао се њиме, а затим се окрете мени: — А ти, брате, откуд ти путујеш? — Ја, пријатељу, из Сумраковца.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И то рекавши, Сима приђе Раки, извади му из џепа у гуњцу четири дуката у злату и два у ситнини, па завеза у пешкир и стрпа у недра. Затим му одреши руке, па узе један камен и поче му избијати клин испод врата.
Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га. Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове. Петли учесташе. У саму зору стигао је кући.
Пада пара као киша. Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара. Среја то стрпа у свој јанџик, па чека даље.
У џепу нешто нагуђено — стрпао Среја пешкир, како се убрисавао јуче од зноја. Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« мисли у себи, па тумара даље по кући.
Адвокат је кашто доносио по неке чарапе или пешкир однекуд, те давао Пупавцу као уздарје од девојке. Поче већ Мојсило наваљивати иа адвоката да једанпут помене
— Овамо, људи, изгибосмо! — Не дајте, крв леже! — Станиде, Живане! — Ух, погани Ћебо! — Уједе ме пас, ја! — На пешкир, завиј! — Није ништа. — Огребао га трн! — Куршум, море! — Та трн!... Какав куршум!
џемадан везен златом — чисто гори, па ћурче, па на глави нов фес, па се опасао тараболосом и за њега заденуо нов везен пешкир, па на ногама му чизме.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене? Како у селу?... Како у кући? Дед’, бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се? — Како!?... Наопако! К’о кéра у бунару, што рек’о паор.
јој је мисли било овамо код куће, око шпорхерта, а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир, и где се љуља онај цимер од жутога плеха.
пала за врат, и пусти се нагло из кола, па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир. И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!! — Јесус-Марија!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тада човек извади из недара неки дугачки, прљави пешкир па животињи, на којој је дрхтао сваки нерв, завеза очи. Потерана, после тога, она крену мирно до половине моста, а ту,
Животиња, над којом се вијо онај с очију одвезани пешкир, паде на исто место, потону, али прва изађе и понесена оном бујицом, исколачених очију и раширених ноздрва, јурну низ
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Одбаврља дјед у свој собичак и ево ти га убрзо с поклоном: до врха пуна литарска боца замотана у његов стари вјенчани пешкир, као што је и био ред да се чува ракија спремљена за покој душе.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Због њих није се могло. Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца и то
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
узбуђена по томе што као малчице пребледим и што ми глас пређе потпуно без икакве везе у фалсет, баш као да сам мали пешкир у пубертету. Е, сада, кад је отишао предалеко, ни мој матори није могао више натраг.
јер су се ствари толико искомпликовале да већ и ја сама сумњам помало јесам ли мушко или женско, лезбос или пешкир, фригос или нимфос? Мајке ми!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 61. Освану звезда на ведром небу, Рабар девојци пред белим двором: “Јеси л’, девојко, пешкир навезла?“ — “Јесам навезла, нисам повезла; Нестало ми је свиле тавлије, Свиле тавлије, и ћулвезије.“ 62.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки
— Дођосте ли? — упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било
“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди. Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо! Ово је за Софку. Од чистог је, мутмељ брашна. Само јаје и млеко.
И устаде. — Нека свет чује! — говорио је идући, онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору. Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке. Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.
Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Не знам шта је онај елебак поправљо! Прозори опет не дихтују! То после потри! Заборавила сам Анђелку пешкир! (Излази) ЦМИЉА: Да ми је димам неку собицу, собичак, макар најмањи, два са један, па и мање ако треба, ал нек је
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Када види да испред његове собе до прага још нису донесене очишћене ципеле и нису спремљени леген, ибрик и пешкир за умивање, сва преплашена окреће се и, над степеницама, виче пригушеним гласом): Софија, Вело, где сте, море?
СНАХЕ СОФИЈА и ВЕЛА (истрче из кујне, доле: Софија носи међу прстима очишћене ципеле; Вела носи леген, ибрик и пешкир; пењу се у чарапама на чардак). МАРИЈА Па где сте, за Бога? СОФИЈА Па ту смо, нано.
ВЕЛА Па не знам, тато. Ваљда с тобом се за то разговарао па то чинио. Не знам. (Прихвата пешкир који јој Јовча враћа.) ЈОВЧА Е, е...
ВЕЛА (сипа у шољу каву, прави цигару и меће је у муштиклу и приближује). СОФИЈА и ВЕЛА (односећи леген, ибрик, пешкир, силазе у кујну, из које извирују женске; све се губи у дубини таме кујинске).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тола без речи, као да се ништа није догодило, нежно подвлачи дечаку пешкир под леђа. Ђорђе само види плаво лице, не верује очима, не може да пита јер се боји да ће се нешто догодити чим реч
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. — Није то — рече писар. — Ама видим и ја да су сви различни.
— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. — Знаш, ваљад', кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао. Онда ми је то Стојка донела.
да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. — Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све. Нису наши доктори скупи као ваши. Писар га прекиде: — Хајде, продужи посао.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу [. . . ]”. 112 Пешкир, наравно, није могао заклонити целу
]”. 112 Пешкир, наравно, није могао заклонити целу главу; то Магда не би смела дозволити. Али тако мора изгледати Софки зато што
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
камилавка – ваљкаста капа калуђера, а затим и других православних свештеника канавац — грубо, чврсто платно; убрус, пешкир крџалије — припадници нере– гуларних војних одреда леденица — просторија у којој се чува лед; сребром окован пиштољ
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Зовите је. Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.
Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве. Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо,
За њим онда мајка доноси јело: — Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. Почињу да вечерају.
Или ако то не, а оно хлеба и сира. Али то лепо увијено у бео пешкир. Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
побожан човек, који је ту близу становао, уочи свог поласка на ћабу опере у њему руке, и кад их је обрисао, остави пешкир на липу, али после заборави да га узме. Када је стигао на ћабу, види одједном ту ону исту липу, и на њој свој пешкир.
Када је стигао на ћабу, види одједном ту ону исту липу, и на њој свој пешкир. Он пешкир обележи, и када се после вратио у Бањалуку, оде ка липи и ту нађе онај обележени пешкир.
Када је стигао на ћабу, види одједном ту ону исту липу, и на њој свој пешкир. Он пешкир обележи, и када се после вратио у Бањалуку, оде ка липи и ту нађе онај обележени пешкир. По том чуду прозове се она л.
Он пешкир обележи, и када се после вратио у Бањалуку, оде ка липи и ту нађе онај обележени пешкир. По том чуду прозове се она л. Хаџи[јина] л. (Шк. вј.
концем (СЕЗ, 40, 332); црвена свила, конац са девојачке или старосватске погачице, новац, олово (СЕЗ, 32, 9); чист пешкир (СЕЗ, 14, 262). Кад се почну сејати конопље, у семе се метне једно јаје, које се по сетви закопа у земљу (иб., 262.
Ћипико, Иво - Пауци
Однијеће ме враг али нека, — парбаћемо се. — За парбу треба новаца, — опази стари, мотајући пешкир око главе. — Има новаца, дједе!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Сваки час улази Стана и, на прстима, да га не пробуди, сагиње се над Стојаном, ослушкује како дише. СТАНА (цеди пешкир од хладне воде, облаже њиме Стојаново чело, тихо га љубећи): Бато мој мили! (Одлази уплашено.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир. Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало — али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће.
— одоше павта — дугме пајтон — фијакер памуклија — хаљина пеливанка — циркуска играчица пешкеш — дар пештимаљ — пешкир пишман — одустајање плундре — панталоне поведење — држање понза — после, иза помомак — бољи момак по саг — одсад