Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
издајници? Издали, каже, земљу, борбу, а? Перајица се, ваљано и темељито, усекну у некакав сив пешкирић, обори поглед земљи и поче да набада ријечима као да нешто врача и чита из пиљака пред собом: — Е, мој кумићу, мој
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
како „нема старе године и стари пазар“), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом, коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.