Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Врела прашина лети са равна и глатка друма, Нада мном сунце сја. Тако уморни путник по равни пешчаној блуди, И види кладенац бистри и травни види пôд, А сунце подневно жеже и жеђ му умара груди, И слаби његов ход.