Црњански, Милош - Сеобе 2
Сад се чинила, стрмоглав, небо пуно звезда, сад као море дубоких, мирисних, трава, сад као бескрајна пешчара. А он је скакао са коња на коња, кроз велика огледала баруштина, и ноћу, иако је месечина била скоро сасвим угасла.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да ми је само знати, боже мој, где ли се скрива тај грбави копилан. Накупио бих камења, омањих, округлих, углачаних пешчара и гађао би у оно место све док се тај лепојко не би појавио скичећи као рањена животиња. А можда ни то не би помогло.