Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Њет мјеста нигдје гдје живут људи да би мње жити и себе свити за њекој Ден, за њекој Ден. О чем ни начну бједној пешчи еја, да би с честију чего с дожит еја, все худо идет, шчастија не видјет никако же, никако же.