Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Е, — вели му слуга — ово ми је бабов мезар, па гледам баба како ми лијепо сједи у џенету уз пејгамбера. — Чуј! А како ћеш ти видјети оца кад ти је на оном свијету?
Нема ту више. Заборави и на баба и на пејгамбера. За тили се часак натроља. Тако пи данас, пи сјутра, научи се на ракију, и за неколико дана није било веће пијанице од
Кад га они виде, викну га: — Де, хоџо, пејгамбера ти, нареди крај инату и кавги, раздијели нам овнове како те твоја правица учи, па како ти речеш, нам ће право бити.