Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Да га шале није било у свој Херцеговини. Једном прође поред неке пећине, кад чује где нешто у пећини пева: »Кад би знао Богдан (тако му беше име) да начини глогову полицу и удљиков запонац,
ВУЈИНА ПРОСИДБА Јаки бог беше дао некад Петњици доста лепих ствари... Беше јој дао оно лепо Осоје и пећине, па оног доброг попа Мићу, па попу Мићи вредну и паметну пошу Мару и кућу под самим Осојем — пуну свачега, па пред
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Обарао их је у гомилама низ стрмени; натеривао у воду где их је давио; затварао у пећине где их је зазиђивао; и падао је преморен, лицем земљи, крвавих рука, и са иступљеним оружјем.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
којих нестаје у понорима да се после неколико километара опет појаве из пећина, затим суве простране и разгранате пећине, бездане и сурдупине, интермитентни извори које зову потајницама, итд.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Јурећи тако, чича Брко стиже до оне велике пећине у коју се сакрио медвјед Крушкотрес Кукурузовић. — Аха, овдје су се сакрила она двојица!
Чича Брко високо подиже тољагу, тако високо да би сигурно дохватио до звијезда само да му није сметао камени свод пећине. — Предајте се лопови! — дрекну он, па из све снаге распали тољагом по медвједу.
и пропе се на задње ноге, а престрављени Брко спусти срце у пете да боље може потрчати, па се стушти према излазу из пећине. За њим појури и Крушкотрес урлајући: — Чекај да ти ја измјерим јаку за вратом! Стани да ти дам шарени торбак!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
мало тог камења из таме, покајаћеш се — узмеш ли га више, опет ћеш се покајати, па тај човек узе мало, а када изиђе из пећине виђе да у рукама држи драго камење и покаја се што није узео још!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад би осјетио рану, одмарао би се под лиснатијем дрветима, или украј извора; за њеколико недјеља не бјеше пећине у коју не завири, ни вртаче коју не обиђе; у потоње, кад се боље навикну на вратоломно пентрање, најрадије се пењаше
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Нека пљуска, нека воде, Нека грома и ветрине, Гора има красне згоде, Има стене и пећине, Ту ћу, мила, да се скријем, Па олуји да се смијем.
„И тешко, вели, мојој јадној души Из њега шта сам ја урадио? — Из пећине је тигра он изишô Једанпут сретно, оће л' други пут? Ах тешко, тешко мојој јадној души.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Најпослије се ријеши да наново иде за жену своју. Кад дође близу оне пећине, улучи прилику кад Баш-Челик буде отишао, па жену опет поведе са собом да бјеже.
Милош и Дивоња путујући кроз шуму дођу до једне пећине и намисле да се ту стане. Милош се и опет хранио из Дивоњина рога, а Дивоња је ишао сваки дан на пашу.
Кад он сишао доље, ал' ту, мој брате, све саме неке пећине. Он ти сад угоди кроз те пећине, па гони, па гони, боме дође ти он на једно лијепо поље, а дугачко ти је и широко,
Кад он сишао доље, ал' ту, мој брате, све саме неке пећине. Он ти сад угоди кроз те пећине, па гони, па гони, боме дође ти он на једно лијепо поље, а дугачко ти је и широко, једини мој бого, не можеш га очима
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Лупне трупац трỳпчићем у таванску гредицу. Свирну врата сипљиво: мрачна шпила - пећина. Из пећине с лỳчићем Зубобоља прозуби крезаво и шкрипљиво, као зуб да скруњује: Гушобољо сестрице, испљуваљку испљуни, те
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Са свећом по ноћи крстарим кроз своје корење, коме ли ће тамо у даљини, на излазу пећине јутро моје крви да сване и када, и на коме језику?
Ту кроз црни орах балканске лобање пролазе браћа као сенке под епитрахиљем и космополити, иду кроз пећине где се батрга човечија рибица, додирују изнутра слепоочне жиле вреле као коњске сапи и чују десно шта кују Бугари
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
На већини острва налазе се пећине са ванредно лепим сталактитима и цистернама у којима становници скупљају воду за пиће, јер на острвима нема ни река,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјеством. Ја се сјећам што си рећи хтио. Трагови су многи до пећине — за горске се госте не приправља!
Пењâ сам се на свештену гору са које је страшно предсказање своје судбе Јерусалим чуо. Разгледâ сам и све три пећине: ђе се сунце христјанству родило, ђе је небо јасли освештало, ђе су цари небесном младенцу похитали с даром поклонит
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Најволију ждерати људе, а особито онакове који су икада дрењине зобали. — Џиганде изилазе из своје пећине, ходају по гори и њуше траг људски. Нос им је тако оштар да могу траг чак и од три дана нањушити...
Тако ће ткати увијек, док нестане рђавих људи. А када буду сви људи добри, онда ће и краљица изићи из пећине и владати својим добрим народом, а златно платно које отка, простријеће по својој земљи куда њен народ буде ишао.
(Уши) 29 — Два низа бисера позобаше сав род из села? (Зуби) 30 — Два пута до неба сижу? (Очи) 31 — Две виле из пећине вире? (Очи) 32 — Двије греде пуне бијелих голубова? (Зуби) 33 — Жива земља мртвом господари?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дијете нарасте повелико, оно навали да иде из пећине у свијет. Међед га стане од тога одвраћати говорећи му да је он још млад и нејак, а у свијету има злијех звјерова који
Запитају га: „Хоћеш ли нас пустити у кућу?” Он им одговори да хоће. Али на врата од пећине бијаше приваљена велика плоча, коју сто људи не би могло помаћи.
Кад ђак то види, досјети се и своме јаду, али утећи из пећине није могао никако. Пошто се поп испече, зове дивљан ђака да с њим једе, а ђак јадни не шћене, већ му одговори да није
” Кад ујутру сване, напипље дивљан врата од | пећине и видећи да су затворена почне по пећини брбати тамо амо да ђака ухвати, али га не могне наћи никако, јер је имао у
Дивљан већ види да му од многе стоке не може ништа, па пође на врата од пећине, отвори један крај од врата и почне стоку вабити да једно по једно избаца.
” Стриц пристане на то, па изиђе пред пећину и стане баукати: „Бау! бау! бау!” А синовац му одговори из пећине: „Не бојим ти се ја баукања; ти си, стрико.
Најпослије се ријеши да на ново иде за жену своју. Кад дође близу оне пећине, улучи прилику кад Баш-Челик буде отишао, па жену опет поведе са собом да бјеже.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Пија сам пуно, опија се сваки дан. Запалија сам комшији сино и заклâ му два вола. Јопет сам убија човика из једне пећине повр села. Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Какво је ово чудо?« Дечак-капљица рашири очи, задивљен. Зидови пећине блистали су од разнобојних кристала, треперили, као да је дуга под земљу зашла. Дечак ослушну.
Дечак ослушну. Чинило му се да чује некакве тихе гласове, а онда виде како из дубине пећине излази гомила раздраганих патуљака, окружује га и почиње да игра. — Хоп, хоп, цуп, цуп!
Ватра ми је у стомаку угашена, али глас се буди! — Троглавац отвори троја уста као три пећине, а дечак потрча из све снаге.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Векова тавних то су трагови, Те црне боре, мрачне пећине; А камен овај, к'о пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила Што су у борби против
сјај сунца, чар зеленог крша, Доле из крила суморне дивљине Отргнут Тимок бруји, и искаче Из црне, хладне, мемљиве пећине. „Хајд'мо - ја рекох - „Тимоковом врелу! Ено окомка крај обале ове!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Најпослије се ријеши да наново иде за жену своју. Кад дође близу оне пећине, улучи прилику кад Баш-Челик буде отишао, па жену опет поведе са собом да бјеже.
Кад он сишао доле, ал’ ту, мој брате, све саме неке пећине. Он ти сад угоди кроз те пећине, па гони, па гони, боме дође ти он на једно лијепо поље, а дугачко ти је и широко,
Кад он сишао доле, ал’ ту, мој брате, све саме неке пећине. Он ти сад угоди кроз те пећине, па гони, па гони, боме дође ти он на једно лијепо поље, а дугачко ти је и широко, једини мој бого, не можеш га очима
Дођосмо пред једну пећину на којој бијаху врата. Он извади књигу из џепа и почне читати, док се врата од пећине отворише. Завика дервиш: „Дај хараре!
Завика дервиш: „Дај хараре!“ Ја узмем хараре, те четрдесет и осам харара насусмо пара, а дервиш још из пећине узме једно мало огледало. Натоварисмо све хараре на коње и отолен се кренемо даље.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
што га издубила плаха планинска река, високо изнад њена корита у кречњачкој литици биле некад огромне, неприступачне пећине. Ту је у њима за тешких дана, не зна се кад управо, саграђена чудна црква и још чуднији конаци за калуђере.
Те су просторије на два пода и са уздужним тремовима: ради њих је стена, која све пећине затвара, испробијана за онолике прозоре колике су обично арнаутске пушкарнице.
— грмнуо стари прота као да су громови тога тренутка ударили кроз црквене пећине. — Јесам, прото, и не мучи ме више ради закона нашега, цркава и манастира!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сва древеса и камење И зелене траве, Све дубраве и све стене И пећине старе, Сви ви мени помозите Овде туговати, И до жељне смрти моје Са мном друговати.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Мириси нас гуше, но циљу смо ближе. С тајанственог брда поклопац се диже, У дну пећине се блиста натпис: Умор. XИИИ И срешћемо се опет једне зиме У маглен сутон пун увелих нада, Ти нећеш бити ни
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Векова тавних то су трагови — Те црне боре, мрачне пећине; А камен овај, кô пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила, Што су у борби против душмана
Ћипико, Иво - Пауци
Требало би бреме луча. — Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: „Машо” — Зовни и ти! —Раде! — повика Маша, а јека одговори.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Један обесни деран међу њима сетио се згодне ујдурме. Разлупали су око пећине птичија јаја, покидали птићима главе и њихова мајушна тела затрпали лишћем.
који се каткад чује из дубине гротла и отуда, понекад, она бела пена што плива на површини воде Белог потока који из пећине извире. Та пена, причају себри, капље из раља бесног дрекала.
води од манастира за Диљ, да је он угледао неке три људске прилике како се мувају, усред бела дана, око гротла Беле пећине, и после ложе ватру на самом Вилинском гумну. Гледао их је из даљине, са Жарића косе, и није препознао ниједног од њих.
Уто Доротеј рече како је видео чопор дивљих свиња на дватри стреломета десно од Беле пећине. Ришкају по церовом забрану, каже, и траже жир.
Куда је одјахао? Никанор Опет сам под сводовима Митровачке пећине. Побегао сам овде од гнева Макаријевог. Осамио сам се не бих ли чуо одговор на једно једино питање: Како човек може
Закључио сам да се оно углавном креће истим стазама. Доцкан ујутро одлази из брлога у чести изнад Беле пећине на жириште у церову шуму. Најпре сам добро размислио шта да радим.
Како да га заштитим? Наћи ћу најнежнији креч, направићу малтер и омалтерисаћу зидове своје пећине. Већ видим тај зид како трепуцка, хиљаде и хиљаде сунчевих језичака палацају у мекани мрак наше јазбине, док напољу
Њима је све одвећ недовољно да би се излежавали по овом гадном времену. Матији је зид пећине ружан, неће да га гледа онако рогобатног, омалтерисао га је, глатко, фино, најбољи креч је испекао, чак с Мораве је у
Кудро рече да су га нашли шћућуреног у некој мрачној пукотини у зиду пећине, тако да га у први мах нису приметили. Није хтео да пође с њима.
Видим сваки кутак Саборишта. На чистини крај гротла Беле пећине Димитрије чува овце и краве. Откако су себри и меропси из свих околних села нагрнули на Сабориште тражећи лека од
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1886. ЕЛЕГИЈА Под сенком древних шума потоци тихо стреме. Орошен љубе цвет, И густо горско грање пећине чува неме, Чаробни чува свет. Ту мутан, мрачни поглед суморно гором лута, Прошлости тражи след, Ал' све је тако тужно..
Ви травне, вите стазе, И ви пећине горске, С прохладним, благим миром, И ви обале морске, Чувајте спомен друга. Ти, Ехо, носи широм, С мирисом и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Човек се повукао у пећине и оставио нам онде документа о томе добу, цртајући, по зидовима тих својих скровишта, мамуте и друге животиње леденога
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Куда, побогу, човече?! — запита потпуковник Петар једнога команданта батаљона. — Пронашли су војници пећине поред реке Врбице... Идемо тамо... Најзад стиже наређење за покрет.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дубоко у себи чинило му се да види како у тами неке пећине, на дну језера, на обали мора — блиста изгубљени кључ. Памтиле су га, затим, литице на које се пењао и урвине низ
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И Пејо зове у борбу за одбрану људског достојанства, зове у „планине и кршеве љуте“ и у „пећине, куће зазидане, што су њини стари зазидали од велика страха и зулума“.
Ал’ говори Сењанине Иво: „Да мој брате, Јуре барјактаре, не знаш ђегођ камене пећине, ђе би могли ватру наложити и јуначки живот повратити?
“ Ал’ говори Сењанине Јуре: „Не знам, брате, камене пећине, већ ја знадем тамо у планини недалеко цркву Петровицу; ту можемо ватру наложити и јуначки живот одржати“.
Првом су се чашом обредили, ал’ ето ти од пећине Ст’јене, ал’ ето ти Ковачевић-Рама, с њим поредо од Ст’јене диздара, сваки води по тридест Турака; на селам их Осман
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ловац Кад Вукола крене да лови Поведе и своје керове Љута паника хвата Велике и мале зверове Сасвим опусте пећине И шума осиромаши Јер Вукола само пуца А никако да промаши Кад Вукола иде да лови Он је заиста дивљачан Иначе је
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Отвор у пећину лагано се ширио. Сваки час би, сад један, сад онај други, клекнуо на кољена и повирио унутра. Из пећине је ударала хладноћа, пријетио загонетан мрак.
његово командантско звање, Јованче одједном престаде да буде обичан дјечак из четвртог основне који се плаши мрака, пећине и дрекавца. Он је командант, вођа дружине, читаве чете, а такви се не смију ничег бојати. Храбро, дакле, напријед.
Пред њим се открише жућкасти зидови неке доста простране пећине, нешто мало мање од њиховог разреда у школи. — Лазаре, идеш ли? — зовну он шапатом.
— Не бој се, ево мене. Кренуше даље све поред зидова пећине. На једноме мјесту пред њима се у неравној стијени указа велика пукотина од врха до дна подземне просторије.
Дечацима се следише и укрутише ноге као оне камене свијеће које су висиле са стропа пећине. Да им је сад неко прискочио из таме, могао их је слободно макљати као два говечета, они се не би умјели ни помаћи с
Гурне затим један одсјечен трнов жбун у отвор пећине и тако га прикрије да га ни из близине нико не би могао примијетити. Јованче стигне убрзо послије Мачка.
Тамо се задржао над јаругом повише саме пећине. Ту је снијег био прилично утабан, значи да се дјечак подуже задржао и на нешто се одлучивао, а онда је окренуо натраг.
Знамо, Јованче, да си то био ти. Немирна твоја душа повукла те је једног недељног јутра до тајанствене пећине, према мирној води неиспитаног подземног језера. Ипак, ниси доље сишао, био си опрезан.
— бунио се добродушни Стриц. Два дана касније Јованче и Лазар Мачак договорише се да оду до пећине и обиђу склоњене ства- ри из Мачкове „радионице“.
Кад Јованче смаче онај трн с отвора пећине и увуче се унутра, Стриц само зину. — Кад ли сте само ископали ту рупу, ђаво вас однио?
Потмуло али све ближе споља се чуо прасак пушака. Непријатељ је продирао у Прокин гај. XВИ Уврнут, фењер на поду пећине освјетљава, једну поред друге, двије главе: дјечју и псећу. И дијете и псето спавају.
Војник је зијевао и чешао се. — Богме нам ни данас нема изласка из пећине! — сневесели се дјечак спуштајући се натраг у јаругу. У пећини настаде забринуто савјетовање.