Употреба речи пећини у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

и под чардаком рибњак, где је везир лети излазио на теферич (то је било на овој првој чесми великој идући из Београда пећини).

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Да га шале није било у свој Херцеговини. Једном прође поред неке пећине, кад чује где нешто у пећини пева: »Кад би знао Богдан (тако му беше име) да начини глогову полицу и удљиков запонац, па да запне овде гвожђе — би

Црњански, Милош - Сеобе 2

У тој русинској кући, као у некој медвеђој пећини, Исакович је провео скоро две недеље, гунђајући, ноћу у бесаници, а спавао прекодан, иза куће, под четинарима, на

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Морам да се сакријем у ону велику пећину, тамо ме, ваљда, неће наћи. И док се тако Крушкотрес шуњао према мрачној пећини усред планине, Мачак, Миш и Шаров узеше се толико смијати да су заголицали и развеселили чак и стару крушку.

ТРИНАЕСТА ГЛАВА Трка за јаком и шареним торбаком — Неко дише у мрачној пећини — Очи у очи с Крушкотресом — Два путника и двије сјенке Видећи разјареног чича-Брку, Тошо и Шаров окренуше да бјеже

Црњански, Милош - Сеобе 1

некој шуми, у сну леп као јелен у пролетном сутону, али биће дана кад ће јој бити одвратан, као неки медвед у смрадној пећини. И она заплака опет.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Нема чуда до од вишњег Бога!... Но гледнимо сад јунака свога. У пећини једној је Милета, Тамо бура сагнала га клета, Тамо ума ватру наложио, Покуснуо, лулу попушио, Пружио се низ ту

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

А пољубац се свија све један до другог, румена, зрачна змија живота руменог. На усти' мојих лежи, на својој пећини, сунча се на сунашцу, твог ока врућини. Ој, сунце моје јарко, мој сјајни злотворе!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге

Тумарајући по планини нађем у једној пећини девет дивова, — и тако им све по реду каже што је учинио, и сви се томе чуду зачудише.

Путујући по свијету од града до града тако све даље и даље најпослије нађе своју жену у једној пећини. Жена како га види, зачуди се па му рече: — За бога, чоече, откуд ти овдје?

па ако ми буде до невоље, онда ћу пера да запалим да ми зетови у помоћ дођу“, па се одмах дигне и опет врати оној пећини ђе Баш-Челик држаше жену његову и, кад издалека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, а она се зачуди и препане

“ Зато приђе пећини и види пустињика који, болан и жедан, јечи. Онда царев син брзо отрчи на поток и захвати воде у шаке па пође уз брдо

ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и

Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину. Кад се цар у пећини пробуди и види ђе је, повиче: — Ко ме овђе донесе? А царица му одговори: — Ја сам те донијела.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Брда сплашњавају, море се тањи, облаци постају лаки. Међутим, комад меса, мој сусед у овој пећини, постаје велик као брдо. Видовит сам за разне облике поврћа што виси свуда по дрвећу.

Болноме болница треба иза тврдог зида ил у пећини у шуми било где иза где су и други болни и видар стоји на рубу провалије чува од пада на дно свог жића болноме

ти хлеба врати се кући проповедај друге исцељуј себе лечи Атос ће да остане где је што ти тражиш дубоко је у пећини у пећи врати се пази на свом путу држи се речи КЊИГА СТАРОСЛОВНА Изгибоше Србљи на Голију (не зна се од кога зашто и

већа и пут се своди на размеђа где те пресреће знак велики длан из камена шака урезана у стену једва је назреш у пећини прсти збијени у зид удевени светле као глас нечувен и незнан долази из даљине жељан да се са собом сретне као и

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Ту, у једној мрачној пећини где се Магдалена склонила са својим ружама, остаде она до смрти. Ту се она молила Богу, кајала и испаштала грехе своје

И неки људи, који су тамо били залутали, нађоше је једног дана у пећини мртву. Магдалена је била већ давно мртва. Од ње не беше остало ништа осим голог костура.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

А кад је реч о тескоби и о очају, Те су ствари недавно приспеле у нашу домају... У пећини су односи били грубљи али и здравији Него што су данас, у Југославији — Крапинац је свог ближњег убијао због глади

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

пристане за њим поиздалека да види каква је та његова кућа за којом он толико чезне и неће да остане код ње у лијепој пећини на конаку.

омрсио, а у лијеву (руку) велику врећу, у којој баца немирну и непослушну ђецу, па их неђе у планину носи и у једној пећини спрема, а отац их и мајка о Ускрсу шареним јајима откупљују...

Врата су јој од земље, обрасла травом, сама се отварају и затварају. У пећини стоји краљица с голубовима. Краљицу голубови питају. Кад голубови улазе и излазе, врата се сама отварају и затварају.

Краљицу голубови питају. Кад голубови улазе и излазе, врата се сама отварају и затварају. Краљица сједи у пећини за златном таром у које су златне нити и брдила, и тка златно платно. Тако ће ткати увијек, док нестане рђавих људи.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

И тако се дијете мало поумири и остане у пећини. Послије некога времена дијете опет навали да иде у свијет, и кад га међед друкчије није могао одвратити, а он га

зло чинити, и упути се у некаку пустињу ђе су страшна језера, али не погоди пута, и тако га ноћ стигне те у некакој пећини заноћи.

Тек што заспао бјеше, чује у пећини клопот свакоја | кијех верига, тутњавину као громови, док у томе и пробуди се. Кад ево ти на један пут свану у пећини

Кад ево ти на један пут свану у пећини као дан, и тушта и тама од сваке врсте људи, црнијех, црљенијех и жутијех, у различите хаљине обучени, а пред њима

25. ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА. Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и

” Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину. Кад се цар у пећини пробуди и види ђе је, повиче: „Ко ме овђе донесе?” А царица му одговори: „Ја сам те донијела.

приспјети куда су били наумили, стану гледати тамо амо кроз планину ђе би преноћили, и угледају огањ далеко у једној пећини. Примакну се они близу и назову: „Добар вече, има ли ко тамо?” Кад ли шта виде?

” Кад ујутру сване, напипље дивљан врата од | пећине и видећи да су затворена почне по пећини брбати тамо амо да ђака ухвати, али га не могне наћи никако, јер је имао у пећини много стоке, те се ђак домисли и

и видећи да су затворена почне по пећини брбати тамо амо да ђака ухвати, али га не могне наћи никако, јер је имао у пећини много стоке, те се ђак домисли и огули једног овна, па се обуче у ону кожу и измијеша међу овце.

нијесам ја, него стрико.” Стриц у пећини кад то зачује, препадне се мислећи да је дошао онај што су му браве украли, па на другу страну бјежи дома без ништа, и

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад на једанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге

Тумарајући по планини нађем у једној пећини девет дивова“, и тако им све по реду каже што је учинио, и сви се томе чуду зачудише.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Јој, где сам? — трже се тек кад се с осталим капљицама нађе у подземној пећини. »Какво је ово чудо?« Дечак-капљица рашири очи, задивљен.

Ако она не буде знала како да помогнеш своме сину, нико неће ни знати! — Никада за ну нисам чула. Где живи? — У пећини! На дну мора. — Поклонићу ти живот, а нећу дирати ни друге твоје рођаке ако одеш До старице и упиташ је шта да радим!

рече галебица и пусти рибу у море. Изван себе од среће, риба се упути пећини на дну мора, где се ни усред бела дана не види прст пред носом, нађе корњачу Камена леђа, и поклони јој се: — Дошла

Ко није чуо да у Заливу смокава живе окамењени патуљци, а у Плавој пећини морска вила? Онај ко је угледа, обогатиће се или Же слеп ходати по свету.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Догод смо на њих упућени, личимо на људе, збијене у једној тамној пећини да онде не могу да мрдну, ни своју главу окрену.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два човека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге

Тумараyћи по планини, нађем у једној пећини девет дивова, — и тако им све по реду каже што је учинио, и сви се томе чуду зачудише.

Путујући по свијету од града до града тако све даље и даље, најпослије нађе своју жену у једној пећини. Жена, како га види, зачуди се па му рече: — Забога, чоече, откуд ти овдје?

повратим, па ако ми буде до невоље, онда ћу пера да запалим да ми зетови у помоћ дођу“, па се одмах дигне и врати оној пећини ђе Баш-Челик држаше жену његову и, кад издалека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, и она се зачуди и препане,

Сјутрадан пођу сви у дрва. Дивови извале сваки по букву, упрте на раме и пођу пећини, а старац понио товар ургана, па почео везивати дрво за дрво, као да хоће сву шуму да понесе.

ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и

Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину. Кад се цар у пећини пробуди и види ђе је, повиче: — Ко ме овђе донесе? А царица му одговори: — Ја сам те донијела.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

сву је пролијте!... Немојте штедит’ њене изворе, Друго се за њих спрема корито, У мојих груди врелој пећини Свака ће капља наћи утока, Где ће пламеном хитро шибајућ Из срца сваку радост гонити С крвавог чела мутним очима

Ћипико, Иво - Пауци

У пећини се купе чобани, једу украдено месо... А погдјекад и цуре гоњају, ако која до руке дође... Што не би чобанче урадило?

Посвијетли. — Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине! Има тога сила по пећини, али ко би све опазио? Требало би бреме луча. — Машо!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

После пораза би се притајио у каквој чести или пећини, живећи као и свака друга шумска звер, па кад би потере отишле не обавивши посао, опет би изашао из свога легла, цуњао

Василије Кад је чуо да Никанор већ два дана и две ноћи седи у Митровачкој пећини, игуман Макарије је само болно јекнуо, преврнуо очима и слабо се накашљао. Хтео је нешто да каже.

Ако овако наставим, збиља ћу се разболети. Одужило се то Никанорово бављење у пећини. Изгледа чека да ја умрем па да се онда врати. Тек онда би он завладао манастиром и могао би да ради што му је воња.

Вероватни будући игуман, а сада подвижник, надокнађује време пробдевено у пећини слатким окрепљујућим сном, и то чини крадом, иза затворених врата, док братија мисли да је наставио са молитвама.

! Присећам се свега што сам о Саборишту годинама слушао. Највише језе изазивала је у мени прича о Белој пећини. Кажу да тамо унутра пребива огромна бесловесна звер коју називају дрекалом.

Кад дрекала спопадну бесови, оштри зубе о кремено стење у пећини па отуда тај шкрипави звук који се каткад чује из дубине гротла и отуда, понекад, она бела пена што плива на површини

Никанор се правдао њиховом јасном кривицом. Рекао је да грех мора бити кажњен, а рекао је и то да му се у Митровачкој пећини јавио анђео који га је упутио шта треба да учини и он је тако и учинио.

крв у жилама, хиљаде ђавоља притајених по урвинама сложно ће залајати и загроктати, дрекало ће се пробудити у Белој пећини и завриштати, ноћна тама, мекана и топла као материна утроба, раствориће се и наједном ће блеснути светлост да би

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

вукова ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ Чува бело камено стадо На зеленом обронку Помаже сваком камену У наслеђеној црвеној пећини Да се породи Куд год крене Стадо за њим иде Тутње брда од камених корака Застане на пропланку Жутом без

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Повед’те ми по тридест Турака, све атлије и добра коњика“. Па четврту књигу накитио, те је шаље ка пећини Ст’јени — на кољено Ковачевић-Раму и до њега од Ст’јене диздару: „Ето књига, двије аге драге!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Мајстор Мачак озбиљно занијека главом: — Змија сигурно нема. У јаругу никад не допире сунце, а у пећини је увијек хладно. — И ти би се усудио да се унутра завучеш? — погледа га Јованче задивљено.

XИИ Читаве ноћи Јованче је немирно спавао. Тек затвори очи и већ се нађе у непознатој сумрачној пећини. Иза каменита стуба вири лисица, кези се. Дјечака хвата страх: ево је, сад ће скочити!

Него... а шта се оно прича о дрекавцу у овој јарузи? Да се он можда не крије баш у овој пећини. Мачак одједном поблиједи и устаде. — Па дрекавац је тамо доље гдје увире поток. Тако сви кажу... — Кажу, али...

— Еј, чувај се опет каквог језера! — гласно викну Мачак који се већ био одомаћио у пећини и престао да се плаши. — Гледај добро преда се, еј!

XВИ Оставили смо Јованчета и Мачка у пећини баш у ономе страшном часу кад су угасили лампу и у истом тренутку поново чули из подземног ходника онај тајанствени

—А шта ћемо сад? — забрину се Јованче. —Рекли смо да ником не причамо о овој нашој пећини. Мачак искоса погледа у Луњу. — Сад смо готови, она ће све испричати. Знам ја како се дјевојчице расторокају.

Јованче стигне убрзо послије Мачка. Наравно, одмах почиње повјерљив разговор о пећини. Спремају се да ускоро поново крену у истраживање.

Мачак с муком прогута пљувачку и шану: — Ето их, богами, овамо! Шта ћемо сад? — Хајдемо ближе нашој пећини. Упадну ли они у шуму, ми ћемо шмугнути под земљу. — Ух, тога се нијесам ни сјетио!

— Онда нам ваља одмах у скровиште — дочека Јованче. — Хајдемо брзо. Јованче окрену у јаругу, према пећини. Идући за њим у стопу, Стриц је брижно гунђао: — Куд ли ћемо сад, нек сам ђаво зна.

— Богме нам ни данас нема изласка из пећине! — сневесели се дјечак спуштајући се натраг у јаругу. У пећини настаде забринуто савјетовање. Сви су били гладни, неиспавани и забринути због својих код куће.

с отреситим дјечаком, потомком хајдука Јованчета, слушао о његовим сигналним ватрама по околним брдима, о логору и пећини, а на поласку му је дао велику њемачку електричну лампу и неколико уложака.

— Ево ти, момче, за твоја истраживања по пећини. Гледао је пажљиво у дјечака, а онда замишљено додаде: — Не би било лоше имати тако млада и промућурна курира.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности