Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Изволите!“ „По којој цени продајете ваше преписе?“ „По утврђеној цени: Мардохај нам плаћа двадесет пиастера по табаку“. „Толико? - Па то је врло мало!“ „Па и није.
- Није коштао четиристо форинта. - Причајте ви то коме другом!“ „Па Герардо ми рече да му плаћате само двадесет пиастера по табаку“. „Двадесет пиастера? - Праведни боже! - Ве сте Герарда рђаво разумели“.
- Причајте ви то коме другом!“ „Па Герардо ми рече да му плаћате само двадесет пиастера по табаку“. „Двадесет пиастера? - Праведни боже! - Ве сте Герарда рђаво разумели“. „Добро сам га разумео“: „Онда се он рђаво изразио.
- Праведни боже! - Ве сте Герарда рђаво разумели“. „Добро сам га разумео“: „Онда се он рђаво изразио. Двадесет пиастера по табаку? - Куд је забраздио!“ Мардохај поче да се шета по соби млатарајући рукама, обливен знојем.
„Платио унапред, звечећим парама! И много више но двадесет пиастера. Та имао сам и својих издатака, губитака на каматама, посредника и ризика.
Рецимо четрдесет пиастера по табаку“. „Рецимо, боље педесет“. „Па добро. Што год постигнемо преко тога, поделићемо између себе на равне