Ћипико, Иво - Пауци
Одахну, угледавши га. — Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво. Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро. Уто к њима приђоше тројица ђака. Разговарали су талијански. Пиеро га пристави. Бијаху и то Далматинци.
Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро. Уто к њима приђоше тројица ђака. Разговарали су талијански. Пиеро га пристави. Бијаху и то Далматинци. Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. — Опркти, Иво, — рече му Пиеро.
Пиеро га пристави. Бијаху и то Далматинци. Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. — Опркти, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте. Можеш и ти доћи! Пођоше сви у другу собу.
— Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте. Можеш и ти доћи! Пођоше сви у другу собу. Пиеро је губио, Иво је чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја. Дотужи му се.
Дотужи му се. —Ја ћу мало изићи, рече играчима. —Слободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика! Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ' љутито карте. Иво изиђе.
Браво! Ових дана походило нас је једно талијанско друштво... Једна женска... не лоша за наша мјеста... —Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. — Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.
— Ала, мучи! — нареди жени главар. Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче. А Иво криомице посматраше брата и сестру.
Друштво се разилажаше. Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове. Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда.
— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. — Нећу, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. — Што ћеш?
Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави. С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син
Уто запита ријеч посједник Тадић. Сви уоколо упријеше погледе у њ. — Сада ћемо чут' коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников.
Тајник уврштаваше закључке у записник. — Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! — Останимо до сврхе ... — Тебе занима? — и насмија му се у брк.