Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ни за пологу папучну нису врсни. Слатка — велите — реч, отвора нам гвоздена врата. Пизмено ухо свашто чује. Неправица смрти је конакџија. Језик је срдцу и мозгу врата. Мучка много зла пролази.