Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Зашто га не склоните? — запита потпоручник Александар. Један од војника мрзовољно климну главом, па, вадећи пикавац из уста, махну руком: — Нека бар на миру умре... Колико ли њих лежи још по јаругама и њивама.
Али његово лице је било као скамењено, док му се на доњој усни пушио прилепљени пикавац. У току целога дана било је неко напрегнуто стање, изазвано вероватно оном непрекидном паљбом негде лево и позади нас.
Попа, Васко - КОРА
му се Прекуваним пљуском Обрадује га једино Бескућни поглед шетача Који му у круници Преноћи И тако Догорева пикавац На доњој усни немоћи На крају света КЕСТЕН Улица му пропије Све зелене новчанице Пиштаљке звонцад и трубе У крошњи му