Ћипико, Иво - Пауци
— рече сухо. — Е, да ча ћемо овдје?! Брзо ће нам све однит', а брат пише да је посла' пинезе. — А оно двоје старих? — измаче се Иву. — Остаће... Ако нам бог провиди, нећемо их запустит'. — Па никад већ амо!
Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не 'тије примит'... да је рок митија, да му придам ждрибе... Прављам му све по души, како је било,
— Да нй њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома. Чекамо дан по дан. Нека греду!... Остаћемо сами...