Јакшић, Ђура - ПРОЗА
За софром је такође ћутао, једва је окусио два-три залогаја, а ни с ким није проговорио, само је пио... Његова ташта и жена страшљиво су га гледале, а сирота мајка посматраше брижљиво његово кретање; видела је несрећна
— Узми, пиј!... Болесник је пио. И заиста, после неколико минута беше му мало лакше: јабучице му поруменеше, очи му синуше, да се после засвакад угасе.
“ Ђоша се вратио у село да — ништа не ради... Одлазио је у варош трезан; а враћао се пијан. С киме је он тамо пио? Шта је радио? То нико није знао...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
— „Пак јошт питате?” — одговори гаров. — „Толико сам пио да нисам ни врата погодио куд ћу изићи, него сам скочио кроз окно.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Па зар овим да се посвете Дечани? Овим би се и але и гује плашиле! Па зар си ово пио, Стефане Првовенчани? Зар ово, деспоте Угљеша? Ово, краљу Вукашине? Па зар је ово вино за патријарха?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
хај, да сам ја сад у Србији, ја би̓ вечерас код мога пашанца Молера био и у здравље, ако хоћеш и окама, вина изобила пио; и знам да ће они у наше здравље пити, но дајте ̓вако озебли по један сатљик и ми да попијемо у здравље и њино и наше”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«... Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух. А овај капетан јок!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
која се не да ничим исплатити... Нити је шта јео ни пио. У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... 3.
— Иди и пази! — Добро, ага. — Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. — Хоћу, Иво, хоћу!... Баш сам гладан. И уђе у кућу.
— рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. — Хоћу, Иво, хоћу!... Баш сам гладан. И уђе у кућу. Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима... Лазар изиде за њим. — Чика Машо! — Ој, роде.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Хтео би да мати спава, само да он може без бриге банчити. Пекло је то и њега, види се то. Пио је врло мало, и то само вино. Ракију, и кад огледа за куповину, испљује, па накисели лице.
Па шта је радио сву ноћ по механчинама? — питате ви. Несрећа, па то ти је! Да је пио, чини ми се, ни по јада. Него... Видећете! То је мојој мајци пола века укинуло. Плаче неких пута да свисне.
Што му није обичај — прво сврати у качару, па мосуром добро потеже из једне двојке; а није он иначе никад пио. Седе после на пањ и оста сам у мраку, па гледа живот у двору.
Он се наслони на буре из кога је малочас пио и поче умирати, али тако слатко, да му се чини као да га грли Анока и као да га носи бесан кулаш Остојићев.
— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео. Она ухвати моју до половине пуну чашу. — Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу. Она истрже руку и нагло искапи чашу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Баш, бога ми! И сад ми га је жао — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију?! Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли? А, бога ми, данас, данас... — Е, тек штогођ!
пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: »Пресвјатаја мученице, препеченице«. Пио је он често и сам, и у друштву с друговима, и био често меланхоличан као сваки богословац.
— Ја се, додуше, не разумем баш много у вину, али вас уверавам — вели г. Пера — да овако што још нисам пио. Овако нисам! — А, то вам верујем, то вам верујем — смеје се задовољно поп Спира.
После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све. Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио, пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини. — А где је вама кафа, госпођице?
ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и
Све се тоциља! — вели бојтар. — »Клизи«, дабоме да клизи. Зато ти и велим да си точио и пио, сунђеру један. — Та нисам, сунца ми! Нисам бога ми! Нисам се ни мак’о а камол’ точио и пио.
— Та нисам, сунца ми! Нисам бога ми! Нисам се ни мак’о а камол’ точио и пио. ’Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!
’Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша! — Пио би ти и »шајтвосера«! — Та немојте грешити душу!... Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!
Послужише се и пунчем, који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама. Поп Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он
Зато је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни. Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао свакога сата по неког од млађег да духне у
није хтео, него је слао свакога сата по неког од млађег да духне у рог на сваком рогљу, а он је остао па и даље јео и пио, и страшно лармао у кујни кад је хтео са пуном чашом да иде у собу да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали,
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Но вино је добро било, сремско. Мало се разгрејаше. Першуновић се учини као да је више пио него што треба, а Љуба се усиљавао претстављати се да нема много у глави, и то му је пошло за руком. Сад почну певати.
Види Гледићу из очију да ни најмање не замера, ма колико пио. На такав начин до вечере сви троје прилично се одобровоље. Ево и вечере. Јела — не могу боља бити!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ужасно смешно!... Гле, каква чар ових благих срца! А ја их мрзим и крв би им пио. И све ове женске шалове и шешире и ове бунде и калочне и шубаре и оне пуне свачега корпе у рукама, све то, ја бих јео
Африка
Два дана већ ја нисам пио ништа што би било свежије од врелих сунчевих зракова; и, овако у ноћи, моја су уста била сасвим испуцала од жеђи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је седео на троношцу и мирно пио из чутуре, коју му Ђурђе принесе. Вели, треба да се смире. Да се ништа не боје.
Терцини је био оптужен да је, у дереглији, којом је Исаковича спуштао до Бечкерека, са својим сужњем играо фараона, пио и певао.
Тај ће све удесити. Дабогме, имаће да се плати, нешто. Вани је, за време разговора, са Исаковичем, добро јео и пио.
Исаковича је нарочито пратио. Павле је ручавао са свог, турског, војеног, тањира, а није пиво пио. То, да тај стасити, лепи, официр, не пије пиво, него прилази, свако подне, бурету, које је, као на неком јарму, на
То су, каже, његови јолдаши, са којима је пио и тукао се, док је био млад. И они су говорили да је у Турској све мирно и да нема војске, дуж обале.
Само свиње међу људима не виде, међу њима, никакву разлику. То, што је, Исакович, пио, из прве, и друге, чаше, обичан је, токајски, ординариус. Он га даје при вечери, у обичне дане.
У вину, које је сад пио – а на које није био навикао – њему се сад учини да ни у Токају нема неких острва блажених, него да је и код
Павле је пио у здравље Костјурина, чија би коњица, као олуј, могла да сиђе у Сервију и Турску! Тако су мудровали, кад их је вино
Дизали су се и спуштали, на њеном врату. Вишњевски је причао, кад би мало више пио, да ће та госпожица, кад се буде удала, моћи да замори читав један полк. Да има снажно тело, а још јачу вољу.
Једва га је прота Булич наговорио да допусти да му дете узму. Од онда, Петар једва је што јео и пио као човек. Напио се, кад га је Ђурђе, на коњу, одвео.
Дуго се прао, пиркао, чешљао, мирисао, и облачио. Сав као у грозници пио је тог дана, обилно, и ракију. А да не би, на ракију, мирисао, испирао је уста, после, и мирисао зубе, каранфилчићем.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Гледај, фали ли што у бокалу, јеси л’ отпио? Промрда га. — Јеси л’ пио? — Нисам. — Шта лажеш кад сам кредом забележио докле је било; кажи право, јеси л’ пио? — Јесам.
Промрда га. — Јеси л’ пио? — Нисам. — Шта лажеш кад сам кредом забележио докле је било; кажи право, јеси л’ пио? — Јесам. Господар гледа га напреко; Милан стрепи. — Још једаред ако те ухфатим, отераћу те, знаш!
Шљахтец може бирати шта хоће. И доиста, сад једно, сад друго, сад треће је пио, па онда опет натрашке, и сам се већ једио што не може код једног да остане него мора мешати.
Кад Полачекове коштају тај „пунш”, диве се, а „рум” баш из Јамајке. — Но, ја нисам у моме веку оваквог теја пио; ово је нешто особито, — рече млађи Полачек. — Ни ја, — маше главом стари Полачек, одобравајући.
— Ни ја, — маше главом стари Полачек, одобравајући. — Ја сам га пио у Кракову, па и сад каткад код Чамче. Заиста нема замерке, — рече господар Софра.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Да је причао свој грех са снахом, код епископа Ненадовича, и да га је онај тешио, с њим пио, примивши и кесу дуката за оправку манастира, то му се чинило да се догађало на неком другом свету.
Једно кукато и грудато девојче. Утонуо, још обучен, у неки тежак полусан, јер је тог дана све до куће пио, он осети да је опет ту, код куће, у блатишту, над реком, што под брегом шуми, испунивши сву ноћ.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
летње љубави, био случајни сведок малим августовским преварама, слушао исповести и заузврат се поверавао другима, пио сам више но што треба, грешио, претеривао са јелом и лудоријама, дружио се, а онда их испраћао, размењивао адресе,
– Ти си ме терао да пијем ону одурну јабуковачу, зато што се она у Француској зове калвадос, који је, опет, пио извесни доктор Равик у Ремарковој Тријумфалној капији. Пре тебе нисам ни дотакла пиће! – Ни рум у чају?
На средњем прсту носио је крупан златан прстен, сличан боксеру. Нина се загледа у његов облик док је пио: клупко нагих мушких и женских тела парило се у ковитлацу око црног камена.
Дохватио је и другу боцу и искапио је на душак, погледавши, док је пио, крајичком ока своје друштво. Они заурлаше од смеха.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Момци бјеху забављени којечим — њеки је јео брашњенице, други пио воду из мјешчића, трећи прегледао оружје. Јанко бјеше клекнуо, па из свога мјешчића опрезно сипао воду у шаку да малко
Милићевић, Вук - Беспуће
Он је чекао док се назове коњи, пио рђаво пиво и био изубијан причањем крчмара и крчмарица. . И опет каскали коњи тврдом, збијеном, каменитом цестом,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ви змајеви, соколови, Та има вас на иљаде, Ал' бројити немам каде, Та кад би вас све бројио, Кад би јадан винца пио!
мио, Опрости ми што ми није боља, А најпосле како ти је воља, Свакојако жив и здрав ми био, И кад имâ, рујно винце пио! 1848, у пролеће.
сам тебе испуњела, Твој цветни дарак мен' је тако мио, На прси моје њег' сам претисњела, Наместо тебе пољупце је пио, Од љубави га мал' нисам угризњела, Опрости, драги, да је љуб'ви жар Твом дарку таки нанесао квар.“ 14.
13. Проклет био, докле био! А кад мро, не умро! Крвцу своју мрући пио! Сам себека врата кро! Док ти душе што уцвели Не опросте, враже бели! 14. Које Србин, хај на ноге!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У суботу, увече, целу ноћ се је пило и веселило. И Димитрија, који до тада никад није пио, тад се опи, јер је вечерао заједно с Тодом и она му је налевала чаше.
И за њена боловања ни капи пића не окуси. Али, чим се она придиже, оде и напи се као земља. И стриц је пио. Беше, истина, богата кућа, изобилна свачим, али немаше слоге и љубави. Сирота стрина!
Да би се као отргао од ње, он понесе руком по софри, дохвати котличе вина и поче пити. Пио је дуго, много. Не толико да је пио, колико је држао загњурено и сакривено своје лице у котлу. Опет поче песма.
Пио је дуго, много. Не толико да је пио, колико је држао загњурено и сакривено своје лице у котлу. Опет поче песма.
Само, отада је чешће одлазио Аритону и тамо остајао, и, као и пре сакривен, код Аритона дуже, више пио. И увек после такве потајне пијанке враћао би се кући, и бивао још мирнији, послушнији.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? А коњ му одговори: — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи. Кад то змај чује, одмах седне на коња, па потерај.
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? А коњ му одговори: — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи. Кад то змај чује, одмах седне на коња, па потерај.
зачуди кад у утроби рибиној нађе својих тридесет форината што му нехотице из недара испадоше у реку кад је оно воде пио. Пристави рибу уз ватру, па отрчи на пијацу да купи и мало брашна.
УСУД Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. И бог им да те стекну у свачему: у говедима, у коњима, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме.
му каже како је болестан и ода шта, и запита га шта ће сада чинити; а он му одговори опет да пије оно што је и синоћ пио, пак ће га одмах глава проћи.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Више би пута пио и ја мало вина, али она: „Како ја пијем воду, па нисам умрла“. Кад пођем у подрум, а она ми преко уста начини кредом
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ТРИФИЋ: И ти можеш по души казати да је ово твоја жена? СРЕТА: Господине, ја сам, истина, пио, али, фала Богу, нисам јошт мозак попио. Што ће Пела за ово страдати, то не желим ником. (Замањује руком.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ма колико је имала — опет ће ти фалити! На пример, кад сам имао пуно ловуџе, пушио сам „Кент“, пио виски и возио се таксијем, и опет сам остајао без ње!
Кувао је сам себи кофијановић и пио је потпуно расејано, као да му није ни до чега. Никад нисмо проговорили више од десетак речи из једног цуга.
да кажем, нису могли ни у сну да претпоставе да ће неко бити толико луд да одваја пешака све до Кошутњака да би само пио чај.
о бежању преко црте кад се госн Суле сети неког финог типа који је одмах после рата висио стално код „Руског цара“ и пио капуцинер. Шта је било с њим?
седеле рођене даме, а данас све сам шљам, шољице од кинеског порцелана из којих се стварно, али стварно,а не кобајаги, пио чај у пет сати — све је то припадало неком другом, неком правом, све то данас ћути као заливено у нашим рукама и сећа
) шта је радио покојни Лука Ћеловић? Јео празан пасуљ без меса за господина! — и пио кафу без шећера, јер је била јефтинија доле у „Бристолу“.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ко ће јунака од сна да буди? Блиста у гори, под самим врхом, врело под јелом танковрхом. Марков је Шарац на њему пио. Са биљур-чешљем ту сједи вила, орао пада крвавих крила; ту нам се Марко преставио.
У шуми овој и ја сам био с десет јунака вино сам пио, ишао дољом и узбрдицом, с чаробном капом невидљивицом, с лукавим Ћосом водио борбу, донио прича препуну торбу.
Ширећи гране старина храст срећан је био и сунце пио, журно, у сласт. А кад би стигло невреме бурно и ветар худ, ветар зао, када се драо, он би шкрипао: „Не буди
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
стоји лепо обучена, са шеширом на глави, и гледа, гледа без циља. — Госпоја, прекиде јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору? — Не сме...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ал’ беседи Дојчин Петар, варадински бан: “Не карај ме, краљ Матијаш, земљи господар: Да си био ти у крчми, где сам пио ја, И љубио крчмарицу, којуно сам ја, Попио би равну Пешту и сав Будим град.“ 197.
драгу насред моста, Пољуби је једном доста, Осташе ми медна уста, Баш к’ о да сам шећер јео, Шећер јео, шербе пио. 203. Девојко моја! Напој ми коња.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У детињству, на селу, сачекивао је повратак стада и пио млеко оваца из кабла. Отуда, тврдио је, његова снага. Био је чувен играч, и са педесет година.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
којим би могао покрити три пиљаричке корпе, а батина његова подсећала је на ишчупан, преломљен, неотесан церић... Пио је као смук, пушио као Турчин, улагивао се око женскиња као Грк, лумповао више него што је живео...
То је значило, да ће ићи најмање два часа... У саму ноћ вратио се. Дошао је на вечеру, али није готово ништа окусио. Пио је вина и отишао у свој стан. Успут је узео дувана... Осветлио је собу, запалио цигару, отворио прозор и сео уз њега.
као да је џакове носио, а ја већ знам да је досад цедио шљивовицу с братијом у кафани »код плована« (отац Сима је пио само шљивовицу, а комовицу, вели, није могао ни омирисати, док су сви остали оци одавали велико поштовање само
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈОВИЦА: Ништа друго, него за коже! ЈЕВРЕМ: Е, па, дедер сад, немој да му кажеш! Па јеси ли Ти, бре, пио алвалук кад сам их продао? ЈОВИЦА (као бајаги досећа се): Па је л' то за коже било? ЈЕВРЕМ: Није, него за дрењине!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тада није ништа из новина читао, само оно његово. Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!
Отишао је много раније кући. И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИИИ Синоћ сам, Госпо, пио разна вина, А све у част и слатко име ваше. Но свуда беше таква месечина Да мишљах: пијем њу из сваке чаше.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао. Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако | није
Више се правио да је весео него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније. Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, И то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње за које је
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
— Све којèшта! — Ово је кип такозваног калуђера. То је човек коме циљ бејаше „вера“. Такав није јео, ни пио, ни знао За жену. Често би у „екстазу“ пао, То јест у лудило, мислећи на Бога И спасење душе. — Зар је било тога?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Здрав стрељач: кад на банак сједне, у пећ погоди. И гô и бôс, и опет му је зима. И ја сам тамо био, и вино пио — и још ми је језик мокар (завршетак у причању за децу). Јунак испод Јорган-планине — (тј. нејунак).
(Пије). Домаћине, не ваља ти вино: не остаје, бар иза мене, ни капи! Збиља, не ваља вино: гладан би га човјек пио! Жене, ако су и сватови, не пијте толико: тко би вам најамио!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
или ћемо јести и пити или ћемо терати?” А коњ му одговори: „Јео не јео, пио не пио, терао не терао, не ћеш га стићи.” Кад то змај чује, одмах седне на коња па потерај.
или ћемо јести и пити или ћемо терати?” А коњ му одговори: „Јео не јео, пио не пио, терао не терао, не ћеш га стићи.” Кад то змај чује, одмах седне на коња па потерај.
13. УСУД. Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. И Бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњма, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме.
Кад умре и сахране је, свет је јео и пио на даћи, а кад се разиђе, снаха опере судове, па однесе помије у валов свињама, те успе, па онда оде те пусти свиње.
каже, како је болестан и ода шта, и запита га, шта ће сад чинити; а он му одговори, опет да пије оно, што је и синоћ пио, пак ће га одмах глава проћи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар. Бакоња је пио ријечи Срдарове. Бакоњу заношаше све што је мушко и соколасто, те иако се чудио учености осталијех фратара, дивио се
не могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака кад би га пустили да предуши „пио“ је из своје луле. „Камо те, Букару!“ — „Ја? Је ли? Ево ме, ја! Пушти ме, вире ти, да испијем по луле!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
келнерај водоравно стоји, лампа право, увис дими, тешка глава жуљи му врат; Ђорђе долази себи: у кафани је, много је пио, обрукао се, мука му је... — Ико, све истерај напоље. Кафеџија једна дочека: — Фајронт, господо!
— Ноћас ништа не плаћам. — Имаш право: дан је за бројање пара. — Много сам пио... — Чинило му се да ће умрети од муке у грудима и стомаку. — Човек који се понеки пут не напије није човек.
Само се помало стиди због Ђорђа што га види како клечи. Кад је квасио пешкире, пио је ракију и опет му се пије. Не може да изиђе: чуће га Ђорђе. Накашља се. Поново. Ђорђе не чује.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пијане земље, ако ко Бога зна! Ти знаш да на фронту никад ништа нисам пио. А сад, да ме видиш, не би ме познао. Облесавио сам од здравица и вина. По Сентомашу (ох, најпијанијем Сентомашу!
Грцао сам, пио сам на силу, али сам пио. И осетио сам да је расположење постајало све живље и лепше док се није претворило у право
Грцао сам, пио сам на силу, али сам пио. И осетио сам да је расположење постајало све живље и лепше док се није претворило у право одушевљење.
Само је сад Никола ћутао, али и пио јуначки. Чудио сам се како су ми малочас ова иста лица могла бити одвратна. Напротив, она су била врло симпатична.
Једног јунског јутра седео сам на добошу, пред шатром, пио кафу и пушио своју цигарету, кад чух познат глас: — У водну колону позади митраљеза, маррррш.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Чинило ми се да и у самом укусу воде с мастиком осјећам неки одбљесак нереалних, шимеричних простора, па сам је пио и онда кад нисам био жедан, као из неког дуга према безграничноме.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.
Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.
Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла... Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју
Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи. Кад то змај чује, одмах седне на коња, па потерај.
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи. Кад то змај чује, одмах седне на коња, па потерај.
И тако је живио он са женом својом до вијека свог срећно и задовољно. Ја сам у сватови био, ио и вино пио, и сад ми је језик мокар. Ко не вјерује, ево га, нек дође па нек га види!
УСУД Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. и бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњима, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме.
И ја не би још и сад живио, ал̓ ја сам тушта пио и тако увик жив и здрав био, и да вам још напослитку кажем: ја сам један од она два пијанца што су вилиштањцу тикве
Сјутри сам се дан опет с друговима састао и рахатлука пио. Све тако, дан по дан, пио сам с њима и веселио се, а ништа нисам радио, те се вас ископах.
Сјутри сам се дан опет с друговима састао и рахатлука пио. Све тако, дан по дан, пио сам с њима и веселио се, а ништа нисам радио, те се вас ископах.
му каже како је болестан и ода шта, и запита га шта ће сад чинити; а он му одговори: опет да пије оно што је и синоћ пио, пак ће га одмах глава проћи.
— упита весељака његов друг. — Мишљах, да хоће свак на свијету умријети, како бих лијепо живио, јео, пио, дјевојке љубио и свакоме заповиједао! — А кад би сав свијет помро, коме би заповиједао, ко би те слушао?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Пре много година, патио сам од срчаних тегоба све док нисам открио да су оне последица невине шољице кафе коју сам пио сваког јутра. Одмах сам прекинуо, мада ми, признајем, то није било нимало лако.
“ Сада”, рече он, “Ви седите у Фарадејовој (Фарадаy) столици и уживате у вискију који је он обично пио.“ И на једној и на другој ствари могло ми се завидети.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тога јутра мије скренуо пажњу на једног крупног Немца који је пио пиво у хотелском бару пошто је истоварио неколико корпи пуних хлебом, кифлама и питама.
Никад нисам пио и никад се нисам одрекао Исуса, па су ми се погледи на живот ових преобраћених пијанаца смучили и отерали из Бауери
Ћипико, Иво - Приповетке
Често избио би код мраморне големе капије. Ту, иза Св. Софије, пио би воду из султан—Ахметове чесме, — љупке, мермерне, украшене златним натписима, арабескама, колонама, мозаиком,
Касно стиже, а дошавши, не назва бога, већ равно баци се на кревет. Жена га упита где бејаше. —У крчми, пио сам. —Пио си? — Јесам... Но ти не знаш што се догоди... Па се подиже, седе на крај кревета и гледа преда се у тле.
Касно стиже, а дошавши, не назва бога, већ равно баци се на кревет. Жена га упита где бејаше. —У крчми, пио сам. —Пио си? — Јесам... Но ти не знаш што се догоди... Па се подиже, седе на крај кревета и гледа преда се у тле.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
да се утврди, тим пре што се не памти да је кога о Божићу посетио, док је међутим сваке славе код Трифуна Леденичанина пио ракију до зоре и благосиљао уз сваку чашу лепше но какав најправославнији Рогожњанин.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ЧИЧА МИЈА И ЊЕГОВА КАПА Вино пије, ватру саму, Чича Мија, И глава му, и капа му Веселија. Па како је лепо пио, Лепо плати, Пошô ј’, ал’ је преумио, Па се врати. „Дај, крчмару, бокал вина О поноћи!
Краков, Станислав - КРИЛА
Потом је одједном зажмурео и захркао. Тога вечера је пио много вина. у оближњој кући благајник је срдито шикао, јер му се цифре нису поклапале.
Отресли су црвену прашину са ње. Војници су говорили да сви блудници гину од куршума. Мија је већ пио ракије. Помиловао је девојку, не по коси, — била је пуна земље, — него по бедрима.
Говорио је Душку да ће погинути. Нико у батаљону није сановник имао. Ипак је то морало смрт да значи. Пио је расејано рум, који му је капетан Дановић за чај послао.
Мајор је писао релације, примао заповести, беспрекидно пушио, пио и шапутао тужно маломе ађутанту: — Погинућу, погинућу... новац је у сандуку, зна посилни...
— Сад никако, можемо положај открити, — доказивао је артиљерац, који је уз команданта једини коњак пио. Тамо су по шумама бубњали манити добоши и урлала чудовишта.
Јаукао је ноћу у сну, викао и скакао помамљено. Увек је тада не кога тражио. И увек је чуо јаук у ноћи. Пио је жедно млаке воде са стола. Било му је бљутаво по устима. Рус је упола отварао већ самртничке очи.
По дану је спавао под стеном буђен само треском експлозија. На Казимира је заборавио, непрекидно пио коњака, и увек мислио на самоубиство. Потом су једне ноћи дошли неки нови људи и сменили их.
По поду ложе просипала се сода и виски и квасила нове ципеле Душкове, а он је напорно пио пиће, које је мирисало на растворени карбол. Три шкотска официра улетела су са виком у ложу.
У шатору је био још и улупљен самовар који је заморено врио. Рус је неуморно пио воденом чашом коњака са три звезде, нудио свога ћутљивога госта, и опијао се далеким сећањима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Два дана већ ја нисам пио ништа што би било свежије од врелих сунчевих зракова; и, овако у ноћи, моја су уста била сасвим испуцала од жеђи.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Натсијаћу златном вољом Оно сунце јарко; Ако хоћеш, показ’ћу ти Како ј’ пио Марко. А севне ли и замагли И загрми бој, Показ’ћу ти да сам и ту Соко бранић твој.
Мој је бисер, а на мом је цвећу, — Завидећу, — ал’ замерит’ нећу. ХХХВ „Мој драгане, где си синоћ био, Ил’ си пио ил’ си дангубио?“ Ја сам пио, нисам дангубио; Попио сам токе са прсију, Све у здравље тих црних очију...
ХХХВ „Мој драгане, где си синоћ био, Ил’ си пио ил’ си дангубио?“ Ја сам пио, нисам дангубио; Попио сам токе са прсију, Све у здравље тих црних очију...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Трећега дана устао је мало опорављен. Уместо каве, колико да се одржи навика, пио је кондензовано млеко. Смеје се Лука: — Ова наша команда, господине потпуковниче, подсећа на болницу.
утисак душевнога човека, говорио је о смрти свога друга некако хладно, као и да није реч о живу човеку, с ким је јео и пио, а који је сада мртав.
Мљаснули су неколико пута устима, и погледали се. — Бре!... Овако вино нисам скоро пио — каже Бора. — Клизи, као зејтин — говори зналачки Коста. — Где си га нашао?
— Можда је заспао? — брине се ветеринар. — Ех... сефте је то њему!... Прошетаће се мало, па ће доћи. Пио сам ја са њим толико пута... А, вала, људи, у каквом паклу живи тај горе... да му човек све опрости...
Као да је хтео да загуши бол, Драгиша је сада пио коњак из великих чаша и већ заплитао језиком. Устао је с тешком муком. — И тако бр-браћо, стигох на последње звоно...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— чу се онај иза каце и опет зијевну. — Пију, а и пили су, драгости моја, и други. Или је покојни Силавестар пио, или је жив роб није пио, па га јопе' заигуманише, па запроигуманише, док га чак и не зајермонашише.
— Пију, а и пили су, драгости моја, и други. Или је покојни Силавестар пио, или је жив роб није пио, па га јопе' заигуманише, па запроигуманише, док га чак и не зајермонашише. Шта ти велиш, Мићане?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Хоће ли зар да нешто рече То трзање груди последњег човека? Лажући сам себе погледом је пио Плаве женске очи у које се тоне; Кô светињом неком опијен је био, Јак као небеса и — готов да клоне.
плочи Грифоса праћена керувимским јатом; Великом и страшном клетвом из дубина Мртву бих те клео луд од очајања, Пио бих у болу и, пијан од вина, Јецао у поноћ песму покајања; Луче нове вере хтео бих да дижем За векове нове кô знак
Тај пољубац душе пио нам је до дна, И хиљаде шара, врелих кô страст лавља, Играху кô очи два пантера сродна, Док небеса сива биваху све
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Болесник, пошто би се умио и пио воде, оставио би на шибљу или врби кончић са свога одела, и бежао кући без обзира, »јер ако се осврне, и грозница ће
(СЕЗ, 19, 93). Код једног камена фетиша (»Светиња«) у рудничком округу, кад иде болесник да би пио воде с њега, понесе се поред осталог и с., као жртва (С. Тројановић, Ватра, 185). С.
Ћипико, Иво - Пауци
— и не хтједе узети. —Ја бих из твоје руке пио, па да је отров, — вели Илија, — брат си ми! Петар улије за се литру и сједе даље од брата. — Што се срдиш?
Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу. Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... Све криомице погледаше на њу.
Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
замршена, на њој се јасно виде остаци од јела и пића: мрвице хлеба, громуљице лоја на вршковима длака, капљице вина. Пио је непосредно пред наш улазак.
Оно што је за њега игра за тебе је казна. Што ниси седео, Дадара, под тремом у хладу, пио рујно вино, јео јаловицу, штипао за гуз неку дебелу и масну дупљару? Шта ти је требало да њушкаш?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
С њом је суви хлебац јео, а суботом шому пио, А тајно је за комшиком неутешне сузе лио. Ових дана удар стиже несрећнога стихотворца, Идол му се испросио за
Још бледа владаше тама, А он на пољу заста до самог сеоског храма И прекрсти се трипут. Јуче је одвише пио, А ноћас, за пакост опет, и сан је чудноват снио: Кô одоздо, од мирних поља вихор се ненадан диже, Страшно прашину
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (и не гледа га.) СЕЉАК (наваљујући): Сал још једно. И то од оној што је још покојни газда пио. СТАНА (не гледајући га): Доста вам је. Нема више. И сада сте већ пијани. СЕЉАК (увређено): Ко?
Ту је он, ту му оружје, ту му соба и постеља, ту вино, које је пио, јело које је најрадије волео. Па још ноћу, кад се остане сам...
Сам си без игде икога, али бар си био свој. Што си желео то си учинио. Куд си хтео тамо си ишао, певао, пио. Али има и теже, страшније самоће. САРОШ (уплашено): Како: теже, страшније самоће? ТАШАНА (све узрујанија): Остави.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али у кафану је улазио и из ње излазио као неко више биће. Није пио, није трпео пијане, није се наметао, узимао као награду колико му ко даде. Постаде популаран, и чак вољен.
Понекад је малчице више пио. [„Од муке што нема више старих Римљана”, говорио је извињавајући га, пријатељ његов господин Јоксим.
— Све је тачно, а опет све није тако. Идем чешће код Павла. По енглески идем на чај. Нисам до сада никад пио чај, али налазим да је то врло пријатна ствар. Или бар пријатна онда кад чај спрема госпођа Стела.
Нешто од тога страха било је у њему урођено, а опомињао га је и лекар, јер је много волео и пио ракију. Ракија се код њега у качари пекла, с ракијом се кувала нека јела, чак се и неки колачићи прскали ракијом кроз
Средњи син је у паду с коња оглувео, отишао у калуђере, и у манастиру, као добар економ, учинио добра. Али је пио прекомерно, и није ни средњи век дочекао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— смеје му се Груја. — Вала, поднаредниче, свакојаке сам „манџе“ за време рата пио и јео, па ка велим, да пробам и морску воду. Тако све поред обале, и стигосмо у Сан Ђовани...
Тешка душевна потиштеност мучи ме. Али температуре немам. Лука каже да сам сигурно пио хладну воду или покварио стомак. Али зашто ме онда зглавкови боле?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ни брадате калуђере, никада ниси алкохол пио наших земаља. ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ или МАЛИ ПЕРА Неко плаче у мени: мој брат или сестра; Од јутра до вечери њихов глас
Откровења ПРОБУЂЕНА СВЕСТ (ЈУДА) Проћи ће кроз живот мисао, Залогај пресни меса кроз тело, Човека, који је толико пио и дисао Док сварити је није успео: И то дивно преображење хране, И тај заносни трбух што је машина: Дочекаће у дрхтању
ту нашао њен лик и љубио, Сваки други би се за то на месту моме убио, А ја сам се једино у присебности својој губио. Пио сам хладне воде, затим плакао, Спуштао чело своје на камен, милост Његову позвао; Писао пријатељу ипак да сам душу
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нека, касније ће о томе, морао би оца да приупита... Али, не дâ се трговац! Није он месечево млеко пио: нека прода одмах, или никад! — У реду!
— Ко је гладан нека једе! — рече. — Ко жедан — нека пије! Трговац части... — јео је и пио Варалица, пило читаво село, а када је јутро освануло нестали Варалица, најлепша девојка и најватренији коњ из села.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
још, болан друже, кад неђеља сване, На авлијска врата када Мара стане, Бих, тако ми бога, аџамија постô, У механи пио и без гроша остô! Јер, да само видиш, у лијепе Маре, Какве ли су, пусте, димије од харе!
ја овдје, у хладу, У вечери летне на одмору био, И, дижући очи на млинарку младу, Из ведрице, жедан, хладне воде пио! Бог зна гдје је сада?!... Радобоља мрмља Пуна грмјелица, сребра, адиђара...
Пита ко те узе, О, ко те трже са мојијех груди... Жедан сам... Твога извора бих пио, Но свуда само смрзле баре деси', Вај, ја бих вихор твоје душе хтио... ... Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си?
У њеној руци пун је кондир био Сунце... Ја клекох... И докле ме грије Њен поглед, ја сам жедан сунца пио. У души зачух слатке мелодије, И све ми сјајем чудесним заблиста, Мило и топло, као нигда прије. Завјеса спаде...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
хајдучки поглавица из XВИИ века) у песми је онај човек који је „од глади црну земљу јео, а од жеђи с листа воду пио, док је јунак дружбу сакупио“.
“ Ал' беседи војвода Милошу: „А мој брате, Краљевићу Марко, ја би тебе, брате, попевао, ал' сам синоћ млого пио вино у планини с вилом Равијојлом, пак је мене запретила вила: ако мене чује да попевам, оће мене она устрелити и у
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
смејао Да би се џабе грејао Кад би ми неко рекао Како је воду стекао На којим је мукама био Да би бесплатно пио Кад би ми неко рекао Како је земљу стекао Коме је душу продао Да би по земљи ходао Кад би ми неко рекао Како је
Паприке се ломе Лепа шаргарепа Међутим дабоме Једите путер Док возите скутер Зуби ми не трну Волим кафу белу Пио бих и црну Тако у начелу Свака кафа Чека свога лафа ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ Једанпут у Паризу На Монмартру Ил близу
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином и у друштву се бурно провеселио. Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом,
дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту“ и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?
Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! Паригушица!