Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
По Ердељановићу су Пипери постали од старог становништва (правих Пипера) који чине скелет, затим од остатака Лужана и „братства“ Мугоша, који су и сами амалгам од Срба и старог, делимично
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
преварио, на тврду их вјеру домамио, турио их на дно у таваницу: једно бјеше Вуксан од Роваца, друго бјеше Лијеш од Пипера, треће бјеше Селак Васојевић. Љуто цвиле, јест им за невољу, сужањство је њима додијало.
“ Вели тако Лијеш од Пипера: „Мене, браћо, јесте најжалије: скоро сам се јунак оженио, остаде ми у двору љубовца ни љубљена, нити милована, ни
бесједише, ал’ ето ти од даше џелата баш на врата тавници проклетој, пак дозивље Лијеша војводу: „Ко је овђе Лијеш од Пипера, нек изиђе пред таваницу клету, Пипери га на откуп узеше, даше за њга све пиперске овце, и још много небројено
Превари се Лијеш од Пипера те изиђе пред тавницу клету, џелат трже сабљу испод скута, ману сабљом, ос’јече му главу, пак Лијеша за тавницу
У једном документу о поменутом покрету помиње се и ретко име Селак (као сеоски кнез). Лијеш од Пипера је историјски неодређена личност. 83 Сваку ноћцу мјесец се ваташе, тј. било је помрачење месеца (1800, 1801. и 1804.