Дучић, Јован - ПЕСМЕ
МЕЂА Када се јаве на црти, На крају туге и пира, Високе планине смрти, И хладна језера мира — Ко чека на међи?
Доста, јадна жено, све је залуд! Доста! Ми смо једно другом давно све већ дали. Погасимо лампе пира! Као вали, Све је већ протекло, и ничег не оста... Још један дан само хтели би свом снагом, Један, само један!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та помало јесте и тако! — вели поп Пира. — Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.
Теодосије - ЖИТИЈА
прочитавало, сви они који су заједно седели и они момци који су га чували с војводом, због умора од пута и свечаног пира тврдо заспаше.
Које ли ћемо уздарје примити? Каквим ли светлим одеждама нас да обуку када су сами у жалосним и мрачним одеждама? О, пира ноћи ове, пуна весеља а уједно и преваре, макар се и каже: „И одобри лукавство, превару“ којом Јаков превари Исава,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И док наша срца загрљајем мира Мрачнога и тешког леже на дну гроба, Страсти су повеле оргије свог пира И нас, јадну децу свога срамног доба.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Доста, јадна жено, све је залуд! Доста! Ми смо једно другом давно све већ дали. Погасимо лампе пира! Као вали, Све је већ протекло, и ничег не оста... Још један дан само хтели би свом снагом! Један, само један!...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Могила расте и никада соко Дићи се неће са хладног трзања, С јунака, које не познаје око, С пира топова, с пресвислог рзања, С крвавог кљуна што жури високо.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
слика „страшне међе“, границе живота и смрти, „што дели покрет од мира“: Када се јаве на црти, На крају туге и пира, Високе планине смрти, И хладна језера мира „ Ко чека на међи?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Младен Пој ми љубов из Призрена потајеног пира, Лобзанија Љубосаве код свога пастира. Пој како је омилила Милица Ненаду, Оставивша везен појас под липом у хладу.
крат обновити свакојако пјело; Љубов пјети, ка и досад, невиност пастира, Сеоскога славословит задовољство пира; Воспарити да велича заслуге мужева, Чананије моје виспар да витезом с'јева. Но свагда ће (вјеру дајем!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Нашто тамјан, смирне магле сиње? Место пира, кипарис и вења! О, што нисте с трубама и хордом Химне звонке просторима вили, Крвили се са татарском ћордом Из
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
врућих небеса кусах то из тањира: Трбух још памти тежину и грч богова, Остатке чије протера са мучног трбушног пира!