Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- буљио сам према скели готово не верујући самоме себи, мада сам нечим што није био разум, ни пирамидалне ћелије већ знао, осећајући читавом кожом то што долази као што животиње осећају наилазак непогоде.
Затим пођох низ пругу очекујући било који путнички воз за Београд. Нечим што није свест, ни пирамидалне ћелије, ни било шта од тога, знао сам да му идем у сусрет.