Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Бакица руке предано шири, унука зове, топло се смјешка, а Мјесец, лукав, опрезно вири и пиргав носић лагано чешка. „Зашто ме нећеш да бијеш, бако? То ми је нешто сумњиво јако.