Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Они још осташе. Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију. Сад ће већ на брод под воденицом.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Поноћни црни петли Већ су се трипут чули; У луци фар не светли Где брод мој мирно трули. Црни ће ветар да пири, И кише падаће црне, док дан на окно завири С детињим очима срне.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
чули већ за долазак учитељев; дотрчао је и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу и за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.
На лицу јој неко блаженство, а уста упола отворила, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рéрне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Виде њена широка плећа и чу како пири ватру и у пепео дува. Имала је дах као да је олуја. Павле никад није ослушнуо толику снагу дисања.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1844, 5. јул) ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири Кô и пре, Врело жубори По лисној гори Кô и пре, Ја сам млада Овде сада Кô и пре, Сунце бега,
“ Тако путник трудан рече, Ал' како је пусто вече, Како л' цвеће лепо мири, Како л' ветрић тио пири, Како л' река та жубори, Немој јоште кô да збори, И он узе врулу гласну, Оде свират песму јасну.
Јарко сунце хоће да се смири, Ал' што сјаје тако чудновато? Што ли ветрић тако сада пири, Не кâ пређе слатко, умиљато? Што се њија тако брсно грање? Што ме гледа дрво жалостиво?
Цвеће красно овде преда мноме Нашто тако умиљато мири? Драге нема овдека са мноме, Нашто ветрић тако љупко пири? Зашто тица тако слатко поје, Кад нема драге да ужива моје? 60.
коб удели, И то сунце што ти сјаје, И ту зору што још траје; Зорица ти данак злати, Твоје цвеће лепо цвати, Ветар пири, цвеће мири — Из његовог гуја вири.
Тавне, тавне бели двори, Трава ниче на прозори, Кроз њи ветар тужно пири, Тужно данак кроз њи вири, Гледа сову како слави, Како паук мреже прави, Што ће јадан да се рани, А нико му ту не
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватра пири, па му рече: — Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат, па ће заспати, те се
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ У млину старом шупљега пода под грубим точком клокоће вода и прави гробну језу, а чудан вјетар кроз брвна пири и уклет шапат по млину шири: „Намакни, Ћосо, резу!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
“ — Ветрић и дале пири с плавих планина које се виде тамо у даљини, а небо ћути. „Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У недељу поподне, кад се све смири, Када под стрехом заспи кавгаџија петао, У такву недељу, док невидљиви ветар пири, један стари професор на улицу ишетао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Не откини прст при меду! — Не пењи се уз оно дрво уз које се не можеш попети! — Не пири ђе те не жеже! — Не стоји кућа на земљи, него на жени. — Ни горе (све) посијеци, ни без дрва дома дођи.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватра пири, па му рече: „Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат, па ће заспати те се не
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Л. Костић XXXИИИ ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири, К'о и пре. Врело жубори По лисној гори, К'о и пре. Ја сам млада Овде сада, К'о и пре.
“ „Не“, - рече она - „страшим се тог врела! К'о гробни задах да их њега пири! Но хајд'мо горе, где је светлост сунца, Где лете орли, ветри, и лептири“ „Ал', драга“, - рекох - „пут је тамо стрмен.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја више нисам ни дисао. Најпре сам осетио како ми хладно пири по леђима. Онда је неки неизмерни вал јурнуо на мене. Шибан ветром по образима као жар врућим, ја сам у почетку осетио
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватра пири, па му рече: — Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат, па ће заспати те се
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
и бледа, А нема погледа; А и мисли није, Само срце бије: Можда виче, зове Мисли, жеље, снове, Што их самрт пири Док се тама шири.
Ћипико, Иво - Приповетке
Напокон приспеше. Сунце је већ зашло. Предвечерњи лахор пири. Ноћас ће бити студено, јер се небо ведри и у природи, челичећи се, све се у се скупило.
Но даномице врућина је све жешћа, гори... ни маестрал не пири, за два—три дана узастопце ни роса не пада, а сигурно по цијеломе шкољу нигдје ни капи воде...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али, место у рупу, потпоручник Јовча скочио у море. Неки потмули тутањ се разлеже бродом и ветар поче да пири около нас. Светлост се наједном угаси и утонусмо у непрозиран мрак... Лађа је излазила на пучину...