Употреба речи пиркао у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм... Од Дрине је пиркао свеж поветарац. — Ево ноћи!... Хоћемо ли кућама? — викну један. — Можемо! — рече неколицина. — Хајде ко хоће!

Њима се није ишло. Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... Дуго су ћутали... Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. — Благо моје!... Где ли си сад? — процвиле Петра...

Сви су били као у неком полусну. Пандури су спавали у хану крај огњишта. Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио. Он се намести и заспа...

Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу. Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. — Уја! — рече Станко. Хајдуци стадоше.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Сад је осећао да полази сам самцит. Пред зору, пред полазак, дуго се прао и пиркао. Ако га ухвате, и мушкетају, у неком јарку, хтео је да га опраног нађу.

Скиде чизме, лежећи на патосу, па се, по свом хусарском обичају, дуго прао и пиркао. Затим леже на постељу: Као онесвеснуо. Све му се више чинило бесмислено што је у Беч кренуо.

Павле је, по свом обичају, дуго седео, са главом у шакама, погурен, у својој соби. Затим се дуго, прао и пиркао, стојећи у свом бакарном лавоару.

Шандале су гореле, увече, у сваком прозору. У својој соби, Исакович се, у полумраку, тог дана, дуго прао и пиркао, а белео се у мраку, јер је био бео и го, до паса. Био је, као што су коњаници, танак у пасу, а био је широк у рамену.

Чак је и вода, у шафољу, у ком се Исакович, дуго, пиркао и прао ноге, била млака, као бара. Зевао је, сав топао, док је о Божичу размишљао.

Убојним мецима. У облацима дима, барута, који је мирисао. Рано у зору, Исакович се, тог септембра, будио, прао и пиркао, сјахао до скела, прелазио реку, па је, у групи официра, пратио два реда гренадира, од којих је први пуцао, а други

Дуго се прао, пиркао, чешљао, мирисао, и облачио. Сав као у грозници пио је тог дана, обилно, и ракију. А да не би, на ракију, мирисао,

Матавуљ, Симо - УСКОК

Због тога је пламен високо струјао, а озго је пиркао чист ваздух. У томе димњаку сушило се доста бравијех и говеђих бутина и ребара (чувена његушка „кастрадина“), доста

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

промукли гласови раденика и њихово дозивање, али је све то, опет, на махове, разносио још топао ветрић, који је пиркао преко ове равнице. Цвета беше мртва уморна, али се силом савлађиваше да не заспи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Дуго смо ту чекали. Када смо кренули, сунце се већ клонило заходу, а хладњикав поветарац је пиркао. — Бре, па велика ни земља — чуди се Милош, средњи возар. — Ја све мишља, ете ту СМО, на граНици.

Вечерњи поветарац, испуњен мирисом увелог лишћа, пиркао је. Ишли смо ка железничкој прузи. Али нико није знао на коју ћемо страну, да ли ка северу, према Немцима, или на југ,

На благој падини према нама, између златножутих кукурузишта, блистали су зелени виногради. Пиркао је јесењи поветарац. Сунце зрацима својим као да је миловало крцато виногорје.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

И продужи стари професор низ улицу, Деца, крај лопте у центру, утонуше у ћутање, Само је ветар пиркао у танку фрулицу, У неком врту, на крају неке путање. Одмах потом, клицање радосно чуо је.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Војник застаде. — Одавде можете комотно. Ево је саобраћајница. Магла се била сасвим дигла и свеж поветарац пиркао је. Пожурио сам да се дохватим саобраћајнице. Имао сам сада утисак као да шетам неком широком улицом.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Чак је и смрад некуд ишчезао, односио га је ветар, што је лако пиркао, према густишу на југу. Све се било смирило као да се у овом предаху купа и чисти од свеколике трулежи измученог

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Мамо... — Благословен Бог наш, всегда ниње и присно и во вјеки вјеков... Небо је било облачно, а са планина је пиркао оштар ветар. Дрвета оголела, те цела природа изгледа најежена. — Јешче молимсја о упокојенији душе усопше рабе Божје..

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности