Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити... Са старошћу дође и болест. Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. Јелица је лебдела око њих.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ИИ У његови млади груди Разгорели тешки јади, Залуду се ветрић труди Да и мало поразлади, Јер кадгоде лађан пирне, Све то већма пламен букне, У душу га већма дирне, Већма спомен кроз њу сукне.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ал' кад топли, благи ветрић Са жаркога југа пирне, И заблеје бели јањци Кроз долине наше мирне; Од мирисног благог јутра Док се сунце још не смири То ће цвеће брати
А студени лахор кроз долине мирне Преко пустих поља кад-и-када пирне И с вихором лаким сеоца се хвата, Па засипље снегом и стрехе и врата.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког плода... Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...
Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке... Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НАША ПЕСМА Кад облаци сумње нечујно прелете Твојим умним челом, или уздах пирне Са усана ледних — сенка тамне сете Овлада у мени и душу ми дирне.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
А кад пирне кроз ноздрве — нећете ми, браћо, вјеровати — а кад вркне и пирне кроз ноздрве са дрвећа полијеће лишће! — Вјерујемо,
А кад пирне кроз ноздрве — нећете ми, браћо, вјеровати — а кад вркне и пирне кроз ноздрве са дрвећа полијеће лишће! — Вјерујемо, вјерујемо, Симеуне! Што не би вјеровали?
А кад вркне кроз ноздрве — море бити да ми нећете вјеровати — а кад пирне и вркне кроз ноздрве са дрвећа полијеће лишће! Сретосмо се. Он сâм, ја сâм.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кроз тавне пољане и мирне Магловит, немирни лахор кад и кад лагано пирне, и тихо затресе листак. У своме станишту милом Славујак у сну се прену и нагло лепршнув крилом Отреса студену росу.
И ЗАВИЧАЈ Кад поноћни поветарац пирне и с Алгавре мирисе донесе, Усред мрака и поноћи мирне Мисао ме у прошлост однесе.
Страшна јулска жега и мори и пали, Снуждио се листак, не жуборе вали, И кад ветрић пирне кроз ту жегу љуту, Врео прах се диже по равноме путу Па се вије, кружи и све шири бива, И кô лаки вихор у небо се