Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених... Као махнита јурну и побеже...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У то доба шкрипнуше авлијска врата. Мати брзо пирну у свећу, па и сама леже у кревет. Мени је испод јоргана куцало срце као да неко бије чекићем у грудима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1845, 11. маја) КЛЕТВА Зелена је трава, Мома на њој спава, Вијар ветар пирну, У сукњу јој дирну, Сукњица се шири А ножица вири, Ао ноно бела, Вода те однела Па — мени донела!
Али ево још већега чуда. Лађан ветрић од истока пирну, Па запару, па сунце отпирну, Скочи сунце ка западу доле, Зађе сјајно, ал' само до поле, Пола оста као кака врата,
сунце ка западу доле, Зађе сјајно, ал' само до поле, Пола оста као кака врата, Драга браћо, од сувога злата. Пирну ветрић, земља се напуни, Ведро небо ума се натруни Дивним труњем, златним облацима, Све златнима и све руменима.
ветрић, земља се напуни, Ведро небо ума се натруни Дивним труњем, златним облацима, Све златнима и све руменима. Пирну ветрић, од земље ме диже, Помаче ме, па све сунцу ближе, Кроз облак ме злаћани погони, Кроз злаћани и румени они,
знаде, Те погледа у големој муци, Гледну горе небу високоме, Онда гледну оној гори чарној: Од горице лађан вјетар пирну, Покрену јој мисâ чудновату: „Ала“, рече, „страшан ли си силан!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце се изгуби међу шеваром и свеж ветрић пирну са Саве. Отворених уста дишемо. Али је још видно... Рајко јечи и вапије за водом.
Потом тишина. Занемели посматрамо и слушамо самртну хуку... Ветар пирну и неколико увелих листова падоше међу нас. Командант се обрати мени: — Узмите једнога ордонанса, обазриво приђите
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац к однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...
Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све... Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Срце ми јако закуца од узбуђења; скинем капу, и ветар баш од гора те земље пирну и расхлади ми знојаво чело. Подигох очи небу, клекох на колена, и кроз сузе узвикнем: „Боже велики!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Била је поноћ. Оштар ноћни ваздух допре до њега кроз отворен прозор, пирну га по лицу, и он скочи с кревета па седе опет уз прозор. Пушио је и седео ту читав час, не мислећи готово ни о чем.
Ветар јурну у собу и дохвати болесниково увело лице, покрете му влажне власи и пирну преко врела чела, по коме се поређале грашке зноја...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Имбро одапе и погоди Мишана посред срца... Вјетрић пирну и рашћера дим. Сви видјеше што би. Јанко, чудном хитрином, нађе се према Турчину.
Ћипико, Иво - Пауци
Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. Иво једва дочека да изиђе из куће. Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па