Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Браниоци и нападачи, Тужиоци, жртве и кривци, свети ратници и колачи: вашљивице и вашљивци! Писана је иста чаша и вашима, и нашима: у мртвом свету, крв ће наша преживети у вàшима! ШЛЕМОВИ 1.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ова су писма писана била последњега фебруарија или првога марта 1804. године, поборавио сам датуме. Сутра однесем писма на чардак.
слов., нада УСУЛИЛЕ, тур., мирно, пристојно, постојано ФЕНДРИК, нем., заставник ФЕРМАН, тур., писана султанова наредба ФИЛЏАН, тур., мала шољица за кафу, без дршке ФИРШТ, нем., кнез ФРАЈКОР, нем.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Император небу подигнувши очи, Свечано на писму ту преломи сада Печате над страшном судбом Цариграда. ЖИТИЈЕ Писана у Градцу, сликана у Жичи, У Млецима тешким златом окивана, Књига о претцима, која царство дичи — Опет је цар чита
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Она је била делимице писана ћирилицом, вероватно да би протестантству привукла досељене Србе. Сем тога су и многи католички писци из Славоније и
Велика књижевна епоха била је она у Дубровнику XВИ и XВИИ века. То је била заједничка српско-хрватска књижевност, писана штокавским, херцеговачким дијалектом, пошто је дубровачко становништво било непрекидно увећавано досељеницима из
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
и недаровити записи и високи домети игре духа, трговачки издавачки подухвати и зналачка прилагођавања, дела која су писана за одрасле, али су с временом постала дечја, школска лектира, итд.
У ово, прегледано и проширено издање ушли су сви текстови које су два претходна издања садржала, као и два накнадно писана рада о појавама у дечјој књижевности, Један вид употребе дечје књижевности, и Опроштај од Душана Радовића.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Поред обилније садржине, ова књига је другаче и писана. У школском издању стил се морао подешавати и упрошћавати, да би био на домаку ђака средњих школа.
сметало да утиче на стварање и развој нове књижевности, то је њено локално обележје, верски обзири и азбука којом је писана.
које је само ћирилица била у употреби, на ту велику масу српскога народа та локална, сталешка, католичка и латиницом писана књижевност није могла имати утицаја.
Побожна и морална књижевност родољубивих босанских фрањеваца била је писана ћирилицом, којом се фрањевачки ред служио све до 1825.
и потврђења народних привилегија од царице Марије Терезије. Иако неоригинална, некритична и слабо писана, Ђулинчева историја била је корисна новина, испуњавала је осетну празнину у српској књижевности, читана је,
« Цела књига, писана »просто и без художества«, више има поучан, готово педагошки карактер, по угледу на сличне радове у страним
Упућена народу, »љубезној простоти нашој«, писана народним језиком и у стиховима слабим и примитивним, али течним и читким, та дела су имала много читалаца и у току XИX
1854. изишла је у Новом Саду његова знаменита збирка Даворѣ, »пјеснословни производи у избору«, писана црквеном азбуком, са предговором у коме се осуђује грађанска азбука и тражи враћање црквеној азбуци.
За своја путничка писма из Швајцарске рекао је Ненадовић 1852. у Шумадинци: »Ова путничка писма нису писана с том намером да се игде печатају, које ће се из њиовог простог и сасвим искреног приповедања видити — но кад се у
искреног приповедања видити — но кад се у свет пуштају, сваки читатељ, коме је воља, може држати да су управо њему писана, почем њега ради само се и печатају.« То се може проширити и на сва Ненадовићева писма.
а нарочито Два цванцика, заостају иза Глишићевих приповедака, али у њима има врло живих и тачно ухваћених типова и писана су тачним и карактеристичним говором села и паланке.
ПРИПОВЕТКА И РОМАН Старија сеоска приповетка из осамдесетих година, често још фолклорна и у дијалекту писана, коју су епигони и подражаваоци без талента начинили баналном, данас се готово сасвим изгубила.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
дахом, огњевитим дахом листове просу староставних књига, на певници што су, а на једном листу отворених књига писана слова пламеног лика, гњевита бељца огњевитим млазом ужежена, зборе 'ваким исказом: „Боже вечности, боже тренутка, боже
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
МИЛУН: Дај да ја видим! ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Зашто му не покажеш, неће је појести! ВАСИЛИЈЕ: Ево... Писана је на српском и на немачком! Милун: Видим!... Које је овде српски? ВАСИЛИЈЕ: То тамо десно, ћирилицом!...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И после тако, долазе нам писма, велика, намерно дрхтећа слова, као писана сасвим изнемоглом руком, прети нам увек: нестаће га, нећемо га затећи, ту је, готов је, вели.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Навешћемо најпре ту строфу из „Часа обнове“ (1923), песме која је писана с таквом унутарњом напетошћу да на махове постаје конвулзивна и непрозирна: Не бесмо ли заједно пијани од визије Да
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
по много чему другачија књижевноисторијска контекста, за два периода у развитку српске књижевности: Нечиста крв је писана током прве деценије овог века, у време српске модерне, а Сеобе у другој половини двадесетих година, у време српске
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
можда и не мора значити да се песма певала по мелодији неке тада познате немачке песме, него можда и само толико да је писана по њеноме метру; да ју је пак имала Јелисавета, ћерка Јована Мушкатировића, открива нам се јасније друштвени круг у
Али је и њена слава прохујала доста брзо, најпре ће бити због језика којим је писана: већ је Седмица (1858, 4а), желећи да у једној причи прикаже најуочљивији тип савременог српског стихотворца, овако
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Они не долазе у колизију јер имају јасно раздвојене функције у друштву. Писана српска књижевност у средњем веку представља посебан књижевни систем, и што се тиче типологије, и поетике, и књижевних
узорима, а на светом словенском језику - старословенском, који је наднационалан, као и литература њиме писана, те се брзо и лако шири међу Словенима.
Зато у средњем веку српска писана књижевност није изградила љубавну поезију, упркос везама са западноевропском књижевношћу где је овај жанр био развијен.
бити веома развијено, морало је постојати јака потреба за поетизацијом историје, кад је такво схватање преузела и писана књижевна продукција.
токовима, као што је и започињала, српска књижевност остаје на позицијама на којима ју је страна најезда затекла. Писана реч налази подстицај у усменој, традицијској речи, па тако ни патријарх Пајсије, желећи да напише Живот цара Уроша
европске културе, српска култура, издвојена из Европе кордоном турског оружја, покушава да се обнови из себе саме; писана књижевност наслања се на усмену поезију, која живи интензивно, црпећи своја надахнућа, етичка начела и племениту
Најпре је то Свадба Михаила Лалића (1914-1992), писана у реалистичком маниру, с тематиком из последњег рата, али се она не даје само на идеолошкој него и на нешто јаче
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Говорена реч, велите, умире често чим се роди, а живи у најбољем случају док још има кога да је се сећа. Писана реч, напротив, дужега је века, а има их које вечито живе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Други закључак је да је српскохрватска писана књижевност веома дуго била у сенци усмене књижевности и да је због тога највећим делом својим заостајала не само за
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И друга којано о том и со тим многа су писана, све се двоструко пронаходи и до нас приводи се. ЗДРАВИЦА ИИ Даваћу вам лепу кишу у своје време и земља ће издавати