Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Канцеларија му је чиста, окречена; по дуваровима беху удешене од белих дасака полице; по њима је капетанов писар сместио сву архиву, сва акта од ослобођења Србије па до четрдесет пете године, управо до дана кад ће се и Милисављева
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” (јошт боље, јошт боље, и ја то милујем). Затим пљесне длан о длан и викне: ,Јазиџи ђел!̓ (да му дође писар), и понуди нас да седнемо. Помози, Боже, поврати се наш паша!
и донели аманет и поздравље од народа српскога да Теодор Филиповић с нама у Петробург иде, и да нам буде толмач и писар. Сад рекне Стојковић: да Теодор не може с нама поћи јер је у служби професорској итд.
у Русију и да научиш росијски језик, и да ћемо ми послати наше људе тамо, пак да ти с њима идеш да им будеш толмач и писар? Ето и̓ сада шаљемо. Како те нађу, тај час са њима иди куда те они позову, а они имаду наставленије.
Ја и Стево (његов писар) одемо, и на један сат и по, близо логора, чујемо пушке много пуцају. Познамо да је бој. По̓итамо што брже.
) Сад у Бељину у логору преданимо. Ту је Карађорђе; љутит, слабо с којим говори, све ћути. Док му нешто писар његов, ваљда је скривио — он ђипи, пак ти мога Стеву батином, батином; нико не сме да се прикучи, да моли, а од њега
, покретан ДЕВЛЕТ, Тур., влада, двор ДЕНГИ, рус., новац ДИВИТАР-АГА, тур., шеф писарнице, писар ДИМНИЦА, порез за владику, који се узимао од сваке куће (по диму) ДИН, тур., вера ДЉА, рус.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани. — Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана. Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.
Међ њима је газда Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп Рашко, Видак, писар општине н-ске, и још њих пет-шест.
— рече момче заједљиво. — Ви'ш ти безобразника! Не кажеш хвала и на том! — обредну се писар. — О, о, гле ти шта је овај накупио! — зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара!
— зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! — А зараде они добро — рећи ће писар немарно — само да умеду чувати. Одмаче момче даље. Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло.
Одмаче момче даље. Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло. Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра. Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре.
— рече поп. — Што уради оно ти је баш љуцки и свесрдно урађено. — Тако се сви хвале њиме! — потврди и писар. — Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. — Хм, хм!
Видак је, као што већ знате, општински писар. И он је човек у стању; барем је богатији од многог општинског писара. Обогатио се онако исто као што су се обогатили
и сведока, међ којима се он овако потписао: »Написао и сведоке као и уговораче потписао Видак Пецкаловић, општински писар из Н.« — Е видиш, Срејо, овде је и газда Милун обавезан. Пристајиш ли на ово, Милуне?
Еле, кочије су Симичине зврктале насипом белошевачким, а у њима је седио Никола учитељ и Сава, општински писар из Меонице. Сава је био живи ђаво — весељак, и говорљив, и шаљивчина, а Никола више озбиљан и ћуталица.
Симица испреже мркова, тури му једну руковет сена, па уђе у механу да попије она два гроша што су му учитељ и писар на ракију дали; а већ — ако затреба, моћи ће се још који рпош и од кирије открњити.
Већ се ту беше искупило неколико сељака, а међу њима кмет и општински писар. Кад смотрише озго гегру, истрчаше сви напоље да виде шта је. Утом они озго стигоше пред механу. — А шта вам је то?
— говори Смиља, а све одмиче. У то време беше у среској канцеларији неки Живан, први писар. Тај је Живан почео у срезу служити као »бесплатежни«, па је дугом службом дотерао до среског старијег ћате.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
у уста транболос — шарен свилени појас са ресама тунос — високи фес (из Туниса) тутор — овлашћени старатељ ћата — писар ћилибар — жута и прозирна фосилна смола; јантар ћирица — слушче ћулбастија — одрезак меса печен на жару ћурче —
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Аћа, учен човек, — умро је, бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер, каз’ти писар, једна древна пијаница, али је зачудо лепо умео да састави све то и да напише, а, бога ми, и наплаћивао се.
господин попа, и један и други, али врло, врло ретко; даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.
у Велико-бечкеречком календару, и тако спасена од заборава и постала данас већ позната »од Пеште даж до Черне Горе«. Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао да се то никако на њега не односи, јер њему
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Пре него ће се две те тужбе суду предати, изради он да се пошаље варошки стражмештар и један писар па да тепсију секвестира и у варошку кућу донесе.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Е, мило ми је, извол'те, седите, младићу. МИЛЕ (седне). СПАСОЈЕ: А ви сте, како ми госпођа пише, писар код адвоката Петровића. МИЛЕ: Да! СПАСОЈЕ: Том се адвокату обратио такозвани Павле Марић да га заступа?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Шта је после рекао епископу, кога је знао још из доба када је Ненадович био писар у будимском магистрату и како се уопште провео после, у том владичанском летниковцу, где су били удесили прво строго
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Хомољу мајка шара по земљи (тобож пише) или нешто сече бритвом или броји талире (да дете буде писар, занатлија или трговац).
Матавуљ, Симо - УСКОК
Био је писар владичин, а био је учеван и душеван и вјеран му, али га њеки главари макоше на душу, те га нестаде! Крцун, видјев да
Кнез све то зна, а да ти не хтједе да баш од њега чујеш! — А ко бјеше тај писар? — Бјеше, брате, човјек из свијета, њеки веле из Дубровника, латински поп, кажу врло учеван и поштен и предан владици.
— А кога још има уз владику? — Имају два калуђера, ђакон, седам-осам ђака и момци. — А нема писара? — Главни је писар ђакон Иво, а кад устреба пишу и калуђери.
свети владико! — прихвати Мргуд Шутов... — А да и тебе светијем зовемо, па си обидовао те путове! Угледао се писар на свога господара! — Ја сам друго, ја сам Црногорац! — А и он је кућић и чојковић!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од 1796. настају његова велика и непрестана путовања. У Карловцу је писар код једног адвоката, у Футогу и Старом Бечеју учитељ, до 1801.
1809. постао је писар код Правителствујушчег совјета у Београду. 1813. био је у чети Зеке Буљубаше на Дрини. По паду Србије пређе у Земун,
По паду Србије пређе у Земун, лута по Угарској, иде до Беча, силази до Хрватске и Далмације; 1814. је у Србији, као писар код владике Дионисија у Благовештењу, и на том месту он је један од оних који у потаји спремају нов устанак у Србији.
Кад је плануо устанак у 1815, он се у чети »голаћâ« туче под Цером и на Дубљу. Потом постаје писар код војводе Марка Штитарца,56 код Јована Обреновића, и при Народној канцеларији.
Пошто се једва спасао, он се враћа у Србију. 1818. је писар код Јеврема Обреновића. 1819. иде у Бесарабију до родитеља, који су као остали српски бегунци уживали руску помоћ.
Он је у разним тренуцима свога бурног живота бивао: трговац, војник, писар, чувар баште, учитељ, историограф, песник, апелациони судија, пивар, трговац с платном.
Много ствари тога херојског доба он је лично видео; као писар у Совјету био стално поред главних војвода и вођа народних, затим живећи неколико година у Бесарабији са српским
је знање да може читати и писати, вратио се у село, до устанка седео дома, и био у својој околини најписменији човек и писар. Када је букнуо устанак 1804, он постаје писар у чети војводе Ђорђа Ћурчије, и ту остаје неко време.
Када је букнуо устанак 1804, он постаје писар у чети војводе Ђорђа Ћурчије, и ту остаје неко време. Жељан да што више научи, он пређе у »Немачку«, у Карловце.
Неко време био је ради учења немачког језика у Петрињи, у Хрватској. 1807. врати се у Србију, постаје писар код ваљевског војводе Јакова Ненадовића, затим писар у Правитељствујушчем совјету у Београду.
1807. врати се у Србију, постаје писар код ваљевског војводе Јакова Ненадовића, затим писар у Правитељствујушчем совјету у Београду.
Свршивши богословију у Београду,93 постао је 1861. писар духовног суда у Шапцу. 1866. прешао је са службом у Министарство просвете, и ту, као писар и секретар, остао до 1880.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И ту је био писар, али је сад бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника казненога
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
официр — Максимов брат НИКОЛА, рукодјелац — Максимов брат МАГА, Николина жена МИТАР, кум Максимов СВЕТОЗАР, писар и Софијин сродник ДЈЕЈСТВО ПРВО (СОБА КОД МАКСИМА.) 1.
С моје пак стране помоћ неће изостати. Јеси ли чула за неки сто дуката? СОФИЈА: Казивао нам је писар. ЈЕВРЕМ: Сад јуриш на редут! Бал и ништа друго! СОФИЈА: Али... ЈЕВРЕМ: Пст! Субалтерн не сме рећи „али“.
НИКОЛА: Фала богу; а зашто ниси малопре, да те писар затече? МАГА: Ето, нисам могла да стигнем. НИКОЛА: Еј, дртино моја! — Како ти стоји та шкуртељка? нешто егаво.
СОФИЈА: Па кад сте научени, а ви ћутите. НИКОЛА: Право кажеш, снао. Него, Маго, гледај да те види писар овако обучену, не би ли ми коју кукавицу и ти привредила. МАГА: А како ћу, кад је, ето, отишао.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Јаукне овчар с врха Кицеља: њему је благо тмуша изјела. Тиња рукопис титласто саткан. „Сије писах аз!“ - писар завапи. А клетав чини инок Кипријан: „Тукла те туча јајастих капи, губо, пагубо!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Нису, ал' се сад некако друкче сматрају. Био код мене један млад писар, тек свршио школу, па нашло се за плотом једно жгепче, подметнула га мајка.
И знаш шта тај писар каже за то ванбрачно жгепче; вели: и то је члан друштва?! ГИНА: Ију, а ког друштва? АГАТОН: Шта знам ја?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана. Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану
јесмо ли се наместили ?... Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски... Хм... да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...
— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобностил.... Ха-ха-ха.... насмеја се писар. Знамо се добро колико смо тешки. А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.
— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, при дружи им се ћата овим фамилијарним тоном. Љубица плану и намршти се. Писар то опази, па се обрте ћати : — Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.
Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку: — Извол’те, господин учитељу, у друштво! — Захваљујем, морам на посао. Децо, у школу!
Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу. Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици: —
Какав вам је ово колега? — Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, престиже га и сама рече : истина, није углађен ни...
дотеран, као што би требало, али је добар човек. Писар за то време непрестано погледаше ћату, Док се овај једва сети, па се одједном диже.
Је ли њој дуга коса!... Ехејхеј!... Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима дон-жуанске тактике. Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о
Ко ће разумети женску душу!... После пређе разговор на плату. Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута
После овог саопштења, писар се диже. Он нађе да је ово ва први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...
Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи. — Бога ти, ко је ово... какав је овај писар ? — Хе, братићу, па господин Пера... знам га. — Питам те онако... какав је човек ? Он нешто много прети учитељима.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
помоћ Јаглук - дугуљасти рубац (марама) од финог веза (памучног платна) извезен златом наједном углу јазиџија - писар јаран - друг, пријатељ; драган јектати - пуштати јек, звук из себе, оглашавати се, одазивати се јеком; викати;
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У тој нади сам се преварио. „Надо моја, ваљда ниси пена?“ каже негде Бранко. А полицијски писар Никољче у Београду: „Неки Бранко, да одмах у полицију дође!“ При почетку XX века наш народ је био заостао у XИX веку.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Разуме се да је одмах затим постављен економ за тај завод, лекар, шеф месне контроле, благајник, подблагајник, писар, три-четири преписача и неколико служитеља.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Размакосмо се и заузесмо доста дугу линију. Лево крило одвуче писар, да га веже с Бањанцима, а на десно оде кмет. После пет минута кмет се врати на средину и нареди нам да пођемо.
среза Н-ског округа Н-ског А... Ј.... за начелника округа Ц...чког... А за тим други указ: Поставља се писар И кл. среза Ј. округа С. Т.. М.... за начелника среза Н. окр. Н-ског...
Баш беше четвртак. Стари капетан отпутовао је пре два дана, а данас се надају новом капетану. Први трговци и један писар изашли су у прво село да причекају капетана.
томе што је И класе, дакле је мор’о бити у годинама, но и зато, што су га многи познавали јер је био у суседном срезу писар и још тада је био ожењен. Глишини га дакле нису очекивали с нестрпљењем.
стари срески писар, који је са практикантуром отпочео у А...у, па дође и до капетанства, е онда је та вест уби. Она леже у постељу и
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
њихова кћи Спира, Јевремов пашеног Спириница Ивковић, адвокат Госпа Марина, његова тетка Секулић, полицијски писар Јовица Јерковић Сима Сокић Срета Први грађанин Други грађанин Трећи грађанин Говорник из народа Младен, покућар
(Натежући чита.) „Господин Секулић, писар, моли две банке зајма, вратиће сутра”. (Сам себи.) Сви они сутра враћају, него... (Размишља.
ЈОВИЦА: Па нема, дабоме, кад их је писар за пет банке појео. ЈЕВРЕМ: Ако их је и појео, акта је јео, а није цркнуто месо.
Ако је на општинском кантару – његов рођак, ако је писар у општини његов рођак. Па доста, брате, има нас још у овој Србији који имамо рођаке за службу и побаке на робији и
ЈЕВРЕМ: Јесам! СЕКУЛИН: „По милости божјој и вољи народној: Секулић писар тога и тога среза, по потреби службе, у тај и тај срез.” Шта значи оно „по потреби службе”?
ту дође и телеграфиста који прича да на десно уво уме да чује интернационалне телеграме, кад пролазе кроз жицу, па ту писар из начелства који зна шта је поверљиво дошло, па онда ту ми сви остали.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет.
— упаде Крсман и опет. И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Оно је ађунта — одговори Мачак. — Кажу да је пуно учен човик, да уми латински кâ и фра-Тетка. За њима иђаше писар, висок, мршав, незнатан младић.
Љекар, одмах послије јела, закурњави дебелу цигару, гледајући слике по стјенама. Писар одиста хотијаше да покаже како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима.
За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијицу светога уља. За Вртирепом осталијех пет фратара, пристав и писар, сваки са запаљеном воштаницом.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ИИИ Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника. Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.
пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем... Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. — Добро јутро, момче!
— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило,
— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и
Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица,
Знам ја чије је то масло... А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. — Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу.
— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима.
После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому. Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. — Није то — рече писар.
Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. — Није то — рече писар. — Ама видим и ја да су сви различни. То су жене доносиле баби за врачање... Ене де!...
— запита он бабу. — Знаш, ваљад', кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао. Онда ми је то Стојка донела. Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. — Ух, пос' јој женски, ђе ме орезили!
— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. — Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.
— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све. Нису наши доктори скупи као ваши. Писар га прекиде: — Хајде, продужи посао. — Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш. Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...
Ћипико, Иво - Приповетке
На суду ствар се Илијина расправља весело. Млади писар му се у лице смеје, али он, заокупљен својом главном мишљу да они буду кажњени „по закожу”, ништа не опажа, већ
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Хајппе је то његово порекло: он је Далматинац. Отац му ради као писар на фару. Рајић чак с њим у епистоларној форми расправља о могућим односима између Срба и Хрвата по завршетку рата.
“ На острву с фаром био је писар, Чарнојевићев отац. Најзад, и можда најважније, у Писмима из Париза из 1921. године, на једном од места где се виде
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
трговац Живка, његова жена Дара, кћи Рака, синчић Пера Каленић Чеда Урошевић, зет др Нинковић, секретар Пера, писар из административног Мин.
Јаков Сава Мишић Први жандарм Г-ђа Ната Стефановић Други Учитељица енглеског језика Први послужитељ Полицијски писар Други из министарства Анка, служавка Девојчица кројачица Штампарски шегрт Први Други грађанин Догађа се у доба
ПЕРА: Господин није код куће? ЖИВКА: Не! ПЕРА: А није ни у канцеларији. ЧЕДА: Ви сте чиновник? ПЕРА: Да, писар код господина Поповића. Па хтео сам да јавим да је кабинет дао оставку. Хтео сам, знате, ја први то да да му јавим.
ЧЕДА: Рећи ћемо! ПЕРА (госпођи Живки у коју као да има више поверења): Молим вас, госпођо, реците само: Пера писар из административног одељења. ЖИВКА: Хоћу, господине!
ЖИВКА: „Наши”! Јеси ли чуо шта каже човек: „наши”! ЧЕДА: Ама кој' човек? ЖИВКА: Па овај... ЧЕДА: Пера писар из административног одељења. За њега су „наши” сви који образују кабинет. Он то, извесно, свакоме тако јавља.
А ја ћу... ЖИВКА: Да, дођите одмах, чим чујете што. ПЕРА: Пера писар из административног одељења. (Клањајући се, одлази.
Наредите, господине Перо! ПЕРА: Разумем, госпођо министарка. (Клања се излазећи.) Пера писар из административног одељења!... Завеса ЧИН ДРУГИ Иста соба, само богатија намештајем, који је без укуса размештен.
Плачем, дабоме да плачем. (Оде у собу плачући.) ВИИИ ЖИВКА, АНКА, ПЕРА АНКА (на вратима): Моли вас господин Пера писар да га примите. ЖИВКА: Нека уђе! АНКА (повлачи се и пропушта г. Перу). ПЕРА ПИСАР (на вратима): Дозвољавате ли?
ЖИВКА: Нека уђе! АНКА (повлачи се и пропушта г. Перу). ПЕРА ПИСАР (на вратима): Дозвољавате ли? ЖИВКА: Изволите! ПЕРА: Свратио сам само ако би госпођа министарка требала какве услуге?
Ви ме, је л' те, нећете заборавити? ЖИВКА: Не брините! ПЕРА: Ви сте упамтили моје име. Пера писар из административног одељења. (Клањајући се, одлази.) ИX ЖИВКА, АНКА ЖИВКА (звони). АНКА (долази): Молим.
АНКА: Рећи ћу, господине. ПЕРА: Ви знате моје име? АНКА: Да, господин Пера, писар. ПЕРА: Не само Пера писар, већ реците: Пера писар из административног одељења. АНКА: Рећи ћу тако.
АНКА: Рећи ћу, господине. ПЕРА: Ви знате моје име? АНКА: Да, господин Пера, писар. ПЕРА: Не само Пера писар, већ реците: Пера писар из административног одељења. АНКА: Рећи ћу тако. ПЕРА: Молим вас, тако реците. Збогом!
Краков, Станислав - КРИЛА
Сад и козе могу по поверљивој архиви претурати. Е, уосталом, ту писар Казимир одмахну руком, и онако је све то купус. — Купус? Мени није то купус...
Узмите. Тако из чутуре. Капетан је брисао подшишане бркове. — Добар је. Имам за сутра одличну малагу. Извештај ће писар сад донети. А—ха, а—ха, — капетан се суво накашља. — Изгрдио сам га. Пипав је. Шта ћете, младићи.
Војници се примакли ватри. Очи су сузиле од дима. Мршави батаљонски писар сео је на баквицу са вином за официре. — Наше јеванђеље једно само убијање дозвољава...
Испод камена су измилеле шарене змије, и грејале се на припеци. У кланцу је још тутњило. Писар Казимир је обилазио око шатора и шапутао посилнима: — Света крв човека пролива се немилице... Чујете ли? Грми...
А свему су томе крива два авијатичара који су нашли да баш над њиним рововима заједно у пламену умру. Сушичави писар стајао је пред чађавом колибом команданта пука између борова, низ које се сливала смола, и жедно мирисао њен опојни
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
пећи цев, сулундар кроз који пролази дим ћаба — муслиманска светиња у Меки (хришћанска светиња у Јерусалиму) ћатип — писар ћурак — огртач постављен крзном, кожух ћућулајкан — звекан уверити — запазити, уочити укабулити — одлучити;
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА: Ама, зар истина тај човек има толико пара? ЈЕРОТИЈЕ: Има, него! И има доста, боме. Писар друге класе и нема више него четрнаест месеци како је у овоме срезу, а дошао је го кô пиштољ. Ал' уме, брате!
Ћипико, Иво - Пауци
Тако ми рече биљежников писар. Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања! Газда Јова се замисли. Лице му се уозбиљи и са углова усана
— Добро је, учинићу како желите! — вели писар уозбиљивши се. И пребира биљешке по остришцима хартије. Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.
—Господарица си да радиш што ти је воља, опази писар, — али .... — Ево пара! — прекиде Петар. — Ево их вама! — и уручи кесу писару.
— Ево пара! — прекиде Петар. — Ево их вама! — и уручи кесу писару. А писар озбиљно опоменувши их, вели: — Кад су новци у мојим рукама, нема преваре .... —И насмија се. — А да!
” . —Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар. —Колико питате? — обрати се Петар к њима. —Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.
— Ево их, гледајте како су модре... Ко ће их? Стаоац се диже са столице, а и жене се примакоше. — Нове су, — опази писар. Часом ћуте. —Дајеш ли то за мој дио? —прекиде ћутање стари. —Јок !... Гдје је то? — преврну Петар.
— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли. —То вам је као да сте на путу нашли! — опази писар... — Дакле, погодили сте се, а? —Чекај!
— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру, — опази писар. И, уозбиљивши се, диже се, па им вели: — Дакле, ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове
Добро је! Иди, Петре, јави се биљежнику; наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час... Петар оде, а писар опет сједе и пише. Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити.
А попунивши га, диже се и пође к прозору. Јави се двојици свједока што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. За њима стиже и биљежник и Петар.
О томе премишља Раде путем и док му један писар из чаршије слаже тужбу. Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд. ...
— Мене су осудили, — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима! .... Чине рачун он и писар, и, бајаги, пренемажу се од чуда... Великога ли ми чуда! А што не осуде газда—Јову?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можемо се разићи и тада би Доротеј био видар, Димитрије преписивач или писар код неког велможе, а ја бих био живописац, а можемо остати заједно и бавити се вештином која се покаже као најуноснија.
Вратио се после пет недеља са краљевим одговором. Артемије је био у праву. Дворски писар је превазишао Артемија у празнословљу и претеривању.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Методије, као епископски протосинђел, члан частне Консисторије и професор Богословије, брат Димитрије, као први писар управитељства вароши Београда.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Завршио је права и филозофију, радио као писар, учитељ српске школе у Пешти, преводилац. Написао је сатирични роман Епитафијум и сматра се заснивачем српске
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пантелија Рајић и јесте и није био чиновник. Био је у суду, у архивском одељењу писар. Жена његова и кћер Ната гласиле су се „чиновничке”, а Пантелија је говорио: писар у суду.
Био је у суду, у архивском одељењу писар. Жена његова и кћер Ната гласиле су се „чиновничке”, а Пантелија је говорио: писар у суду.
А полициски писар, први комшија Ракин, такође не може да се сети Тацита. „Хо, жива мука! а да се питаш: зашто?” Градић остаде без
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
НБ, ознака, да нешто треба уочити, запамтити) НОТАРОШ (од лат. нотаріуѕ) — бележник, општински писар НРАВ — нарав; мн. нрави »обичаји, начин живљења« ОБАЧЕ (арх.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Често пута, чак, боље је бити грађанин универзитета но полицијски писар у Ариљу или суплент у Брзој Паланци. Но ни о ономе школовању у средњој школи, где човек скрха најлепше своје године,
Нико други није могао написати министру оно анонимно писмо о набавци дрва за огрев министарства него онај Арса писар из трећег одељења, а тај исти Арса... Баш штета што ми се разбила ова ћилибарска муштикла, а тако сам је волео...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Чекајте — умеша се у разговор поручник Протић, судски писар. — Сви сте ви у праву. Само нико од вас не уме да изрази своју мисао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у Прилипа града, до дворова Краљевића Марка, а до Марка, до мојега ђака; код мене је књигу научио, код цара је Марко писар био, у њега су књиге староставне, и он знаде на коме је царство.
Марко је био писар код Васе Поповића, главног кнеза пожешке нахије. Марков отац, поп Филип (у Карађорђево време војвода новопазарске
туђинац Јавор — место на Косову јаглук — марамица, рубац јагрз — вранац јазија — слова на хартији јазиџија — писар јазук — штета, губитак ја... ја — или...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, назван „лепи Перица“ због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.